Posle uspešnog dueta sa Rođom na festivalu prošlog leta u Herceg Novom, odlučio se za solo projekat koji treba da se pojavi na proleće.
Ovog momka iz Herceg Novog već nazivaju našim Gibonnijem.
Legenda od vazda (smeh)!!! Ne znam
stvarno kako bi ti na to pitanje odgovorio.
Dvadeset (?!). To je šok-prodat čovek
(smeh). Dobro, ja sam producent, aranžer, kompozitor, tekstopisac i
to je moja trenutna okupacija.
Možeš da napišeš, mada ne znam
koliko je to interesantno, da sam deset godina radio po kafanama za
bakšiš (smeh). Ne, zaista, od svoje desete godine sviram.
• Kako to?
Izgeda da sam od rođenja vazda u
nešto lupao. Dok mi stari nije kupio harmoniku i gitaru, lupao sam u
šerpe. Harmonika mi je dobro išla, ali sam se u četvrtom razredu
niže muzičke prebacio na klavir. Srednju školu sam završio
vanredno. Kad sam krenuo u srednju muzičku, bilo je u razredu
trideset dve devojčice i ja - buaaa!!!
Nastavnica je više volela da odem da popravim gumu na fići, dok devojčice uče, ili da im sviram nešto na času, nego što sam mogao nešto da naučim. Tako sam odustao od škole i nastavio da tezgarim.
Zavišio sam je vanredno, zbog keve.
Dakle, tako. Kad sam već naučio nešto da sviram, terao sam oca da me vodi u kafane gde sviraju orkestri da gledam instrumente.
Taman sam napunio deset godina, kad mi je ćale kupio Jamahu DX7 u to vreme najpopularniji sintisajzer. Kupio mi je i neki razglas.
Nastavnica je više volela da odem da popravim gumu na fići, dok devojčice uče, ili da im sviram nešto na času, nego što sam mogao nešto da naučim. Tako sam odustao od škole i nastavio da tezgarim.
Zavišio sam je vanredno, zbog keve.
Dakle, tako. Kad sam već naučio nešto da sviram, terao sam oca da me vodi u kafane gde sviraju orkestri da gledam instrumente.
Taman sam napunio deset godina, kad mi je ćale kupio Jamahu DX7 u to vreme najpopularniji sintisajzer. Kupio mi je i neki razglas.
Sam sam sebi našao posao, doveo sam tipa kući da čuje kako sviram a on me je posle zaposlio u njegovom baru da sviram. I zaista, turisti su dolazili da me slušaju. Tako je sve počelo.
• Kako je došlo do saradnje s
domaćim pop zvezdama?
Vremenom sam kupio neku opremu i počeo
da kontaktiram neke ljude, recimo Đoganija, posle sam
sarađivao s Moby Dickom. Radio sam programing... Ali, sada sam
čvrsto odlučio, imam još tri-četiri projekta da uradim za druge, a
onda ću da završim sopstveni materijal za ploču.
Ima tu dosta da se radi, voleo bih da se pojavim kao kompletan autor. Montiram i studio, tako da će sve ići brže i lakše.
Ima tu dosta da se radi, voleo bih da se pojavim kao kompletan autor. Montiram i studio, tako da će sve ići brže i lakše.
• Prvi javni nastup imao si sa Rođom
Raičevićem za Hercegnovski festival?
To je bila festivalska pesma, onako
bezveze. Ništa nisam očekivao. Odmah da ti kažem da moj album neće
biti takav. Biće pop ali ne festivalski. Neće biti onako uobičajeno "ljigav".
• Ti si, koliko znam, sarađivao i s
Rambom?
Rambo i ja smo se svašta dogovarali,
ali ništa nismo uradili. Trebalo je nešto da odradimo, u kineskom
fazonu, projekat Lee Rambo. Pesme kao "Spanish Eyes" ali
na kineskom.
I skontali smo ovo - ako kod nas pukne pojekat prodaćemo bar sto hiljada nosača zvuka u Kini!
I skontali smo ovo - ako kod nas pukne pojekat prodaćemo bar sto hiljada nosača zvuka u Kini!
• Reci nam još nešto o svom debi
albumu.
Spremam lukavi materijal! Biće to pop
materijal, nešto možda kao Oliver Dragojević, ili ono što Gibonni
sada radi, s tim što će tu biti više soul, ali biće i bar tri
pesme u kojima ću da "otčepim" onako kako se meni sviđa.
• Preselio si iz Herceg Novog u
Beograd?
Da, pre četiri godine.
• I kako se provodiš, gde izlaziš?
Dok je bio aktuelan "Soul Food",
tu sam visio stalno. Sad nema mesta za koje sam vezan. Muvam se
svuda.
Tekst: D. Vulović, snimila: Maja, obrada: Yugopapir (Super Tin, januar 1997.)
