Dnevnik Vladimira Dedijera: Krvavo plaćamo slobodu, zato ćemo je jednoga dana znati čuvati...

Kako je Televizija Beograd reagovala na studentske demonstracije 1968...

7. jun 1968: Možda bi bilo nepravedno prema štampi i radiju reći da je televizija imala najbolji i najbrži novinarski refleks - jer možda je, naprosto, televizija imala najviše vremena da sazna šta se zaista zbilo, da sredi i uporedi podatke, da čuje mišljenja studenata i političkih foruma i da predstavnike svih zainteresovanih (osim milicije) dovede pred svoje kamere - tek, televizija (a to ovog puta konkretno znači Studio Beograd) osvetlala je obraz u ponedeljak i utorak.

Dežurnim urednicima, reporterima, snimateljima na terenu, voditeljima, intervjuerima, i, razume se, gostima u studiju - dugujemo zahvalnost za dve izuzetno korisne i poučne večeri; za rasterećenje od početnog, jednostranog utiska da su studentske demonstracije maslo jedne šačice huliganskih i neprijateljskih elemenata, ali i za sagledavanje raznorodnosti snaga koje su bačene u igru; za priliku da se uverimo u duboku potrebu za prelaskom društvenih kretanja iz oseke u plimu.

Kako su na pitanja iz biologije odgovorili: Ljuba Moljac, Irfan Mensur, Šaban Šaulić, Slađana, Lepa...

"Gol, gol, gol!" / Vreme sporta i razonode Radio Beograda: Proslavljen jubilej - hiljadita emisija (1978)

Decembar 1978: Prošle nedelje, na talasima Radio Beograda i u velikom Studiju VI u Hilendarskoj ulici, proslavljen je jedan zaista lep jubilej: hiljadita emisija "Vreme sporta i razonode".

Proslavljen je na lep, odmeren i neusiljen način, u društvu autora emisije i gostiju, ni nalik na narcisoidne slične proslave, kao što je nedavno TV Beograd proslavila svoju dvadesetogodišnjicu.

Međutim, čestitke i pohvale nisu mogle da budu izbegnute jer emisija "Vreme sporta i razonode"...

Senzacionalna vest kruži YU medijima '79: "Dođi da ostarimo zajedno" je plagijat pesme Demisa Rusosa?

Mart 1979: Iz Sarajeva je pre nekoliko dana stigla, za poklonike Šaulićeve muzike, šokantna vest:

Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe "Afroditina deca" ili u engleskom "originalu": "Aphrodite's Child".

Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji "Radioplov" Envera Šadinlije.

Vuk Drašković: Postoji li u Jugoslaviji sloboda štampe? Ne - jer je nema nigde u svetu... (1973)

Januar 1973: Kad sam, pre neku veče, svojevoljno pristao da, kao novinar, vodim otvoreni dijalog sa žiteljima Studentskog grada, meni je postavljeno pitanje: postoji li u nas sloboda štampe?

Neka mi oprosti kolega Tihomir Lešić, ali ja sam, u odgovoru, citirao njega, jer nimalo drugojačije ne mislim: nema slobode štampe! Nema je nigde u svetu.

Pesnik Radoslav Bratić, u povodu tog odgovora, naivno i duhovito je primetio: da ta sloboda ne postoji, ti ne bi smeo da govoriš to što govoriš.

Mladen Delić: Kakav je privatno TV reporter koji kod gledalaca izaziva "predinfarktna stanja" (1975)

Prosinac 1975: Iako Mladena Delića neki nazivaju i "Mister Lapsusom", zbog grešaka u komentiranju, iako nekima smetaju njegova euforična oduševljenja, pa neki čak tvrde da tjera ljude da "pate" za vrijeme prijenosa, ipak je veći broj onin koji tvrde da ga baš ti nedostaci čine šarmantnim i da se nitko kao on ne identificira s milijunima gledalaca pokraj malih ekrana. Kako bilo da bilo, broj njegovih prijenosa uskoro će dostići - tisuću...

Sinjanin Mladen Delić, visoki sportski reporter zagrebačke televizije, rođen 1919...

Nikola Bibić '78: Rekao sam mu da digne lopatu i nasmeje se - i bila je to fotografija koju sam želeo

Decembar 1978: Krajem drugog svetskog rata, Nikola Bibić je svojom kamerom beležio partizanske borbe na sremskom frontu. Posle rata, nastavio je da beleži istorijske trenutke nove Jugoslavije.

Dobio je mnogobrojna domaća i međunarodna priznanja, učestvovao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Svoje zlatne godine je proveo u redakcijama "Borba" i "Večernjih novosti".

Alternativa, jedan od novotalasnih YU fanzina: Tehnika "štampanja" uvek ista - fotokopiranje (1982)

Februar 1982: Tačno pre šest meseci Beograd je postao bogatiji za jednu novu muzičku novinu, bolje reći fanzin, pod nazivom "ALTERNATIVA". 

Reč-dve s jednim od inicijatora ovih novina koje nemaju ustaljen broj stranica, ustaljeni format i određen datum izlaženja, ali tehnika "štampanja" je uvek ista: fotokopiranje u Zavodu za distrofičare (dali su najpovoljnije uslove)...

- Ideja je stara više od godinu dana...

Glavni urednik Paris Matcha bio je jugoslovenski partizan: André Lacaze protiv Nemaca i ustaša

Pariz, marta 1968: Kada vam neki Francuz u razgovoru kaže da dobro poznaje Jugoslaviju, onda možete biti sigurni da je to jedan od onih stotina hiljada Gala koji su u toku poslednjih pet ili šest godina otkrili jadransku obalu. 

Odmah posle toga doći će i prvi izliv oduševljenja, propraćen uzdasima na račun nekog kelnera koji je turisti doneo mlaku supu, ili hotelijera koji je zaboravio da presvuče krevet i da se nasmeši.

I ovoga puta bio sam spreman da se podvrgnem ritualu. 

Miljenko Smoje na udaru nacionalista '88: "Ubit ćemo te kad dođemo na vlast"

Lipanj 1988: Neuništivi Šjor Smoje! Živa legenda jugoslavenskog novinarstva, neponovljivi kroničar Splita i Dalmacije, Miljenko Smoje govori za Sprint o sebi, Hajduku, o barba Luki Kaliterni i trenerima "bilih", o prijetnjama, noževima, krizi i skupoći...

... O tome kako je nesretan jer ne može živjeti kao što mu je živio otac, siromašni ribar.

- Balun i novinarstvo moj je otac oduvik smatra sumnjivim poslima. 

Valter express uoči 10. godišnjice Titove smrti '90: Zašto smo Brozove stavili na naslovnu stranu našeg lista

April 1990: Danas mnogi "znaju" mnogo o bračnom paru Broz. Poplava je knjiga, feljtona, intervjua, memoara, u kojima se gotovo nagađa, sumnja, pretpostavlja, vjeruje, pa čak i sigurno tvrdi nešto što kroz ključaonicu ulazi u hodnik, u dnevnu, pa i u spavaću sobu. 

Prisjećaju se biografi svih detalja: razaznavali su glasove, uzvike, vrisku, pa čak i Titovo raspoloženje svakog pojedinačnog dana. Ništa nije moglo promaći budnom oku i uhu onih što za elementarnu pristojnost ne mare, a sopstvenu privatnost čuvaju...

Zvonko Letica o TV emisiji koja je šokirala naciju '67: Prvi razgovor sa ljudima bez građanskih prava

Decembar 1967: Televizija odavno nije jednom svojom emisijom u ovolikoj meri ustalasala javnost i izazvala tolike komentare.

Šezdeset minuta trajanja emisije "Tamne staze života", koju su njeni autori Zvonko Letica i Angel Miladinov snimili u ženskom Kazneno-popravnom domu u Slavonskoj Požegi, bilo je dovoljno da se stranice mnogih listova i časopisa ispune raznim komentarima i mišljenjima, koja su i "za" i "protiv", i "za" ali - "uz izmene", i "protiv" - "bez ustupka", kao i "za".

NME o YU rocku '82: Pohvale za "ludog Johnnyja", Idole i Bebi Dol - o Dugmetu i Čorbi nema ni reči

Ožujak 1982: Vivien Goldman provela je sedam dana u Jugoslaviji i napisala prikaz zbivanja u jugo-rocku:

Glavni junaci postali su "Idoli" i Johnny Štulić iz "Azre", a o Goranu Bregoviću i "Ribljoj čorbi" nema ni spomena...

Najugledniji engleski glazbeni tjednik specijaliziran za rock-glazbu, "New Musical Express", posvetio je u brojevima od 16. i 23. siječnja velik prostor putopisu novinarke Vivien Goldman koja je oko tjedan dana provela u Jugoslaviji.

Miroslav Antić '82: Kad vam dete punim ustima kaže - tata, onda sve drugo postane besmisleno...

Januar 1982: Pre dve sedmice izašla je trideset sedma knjiga novinara, pisca sada i omiljenog voditelja TV ćaskanja...

Rasprostranjeno je mišljenje da je pesnički dar kompenzacija za neki pesnikov nedostatak. Prokomentarišite to sa aspekta ličnog iskustva?

- Moj najveći nedostatak je što nikad nisam bio pesnik. Pesnici su ti koji dozvole da se primeti umor njihove usplahirene reči. A stihove sam pisao iz potrebe da nešto kažem, da budem čovek.

Milka Planinc piše za list 11. dalmatinske brigade '44: Oslobađanje Knina od Nemaca, četnika i ustaša

Mart 1985: U "Glasniku", lista Jedanaeste dalmatinske brigade, zapazili smo tekst o podvizima tri hrabre partizanke.

Napisala ga je pomoćnik političkog komesara čete Milka Planinc...

Jedinice Osmog dalmatinskog korpusa NOVJ otpočele su kninsku operaciju 26. novembra 1944. Teške borbe protiv nemačkih, četničkih i ustaških snaga vođene su sve do 4. XII 1944, kada je Knin konačno oslobođen.

Miroslav Radojčić, legenda YU žurnalizma '88: Najtužnija priča - tragedija Manchester Uniteda '58...

Srpanj 1988: "Novinarski je život oduvjek u sebi nosio onu čudesnu romantiku prolaznosti i umiranja... " Davno je još Miroslav Radojčić u ovih nekoliko riječi sažeo čitavu malu filozofiju jedne profesije. A minulog utorka, dok smo sjedili u hladovini njegove "Madere" dodao je sjetno:

- Novinarski se tekst ujutro rađa, a uvečer umire. Poput cvijeta. I kad danas pomislim na tekstove koje sam pisao kroz sve ove godine, čine mi se kao neka davno izgubljena djeca, daleka i razasuta tko zna gdje.

"Sretan Božić", priča iz 1925: "Al' će biti lepo u crkvi! Tamo ima svaki pristupa, i sirotan i bogataš"

Priča objavljena u novosadskim Dečijim novinama, januara 1925: Božić je.

Tamo na kraju varoši, u jednoj kućici, u sobici iz dvorišta, rano se probudila jedna žena i ne znajući koliko je sati. Ustala je rano, jer je Božić. 

Izašla je napolje i pogledala u zvezdano nebo. Na nebu su zvezde divno treptale, kao da su htele tim svojim treptanjam da uveličaju to jutro, koje svetu nosi poticaj za mir i ljubav.

Gordana Suša (TV BG) i Luka Mitrović (TV ZG): Urednici političkih magazina o cenzuri na našoj TV

Mitra Jakić (Titograd) i Smiljko Šagolj (Sarajevo): Urednici političkih magazina o cenzuri na našoj TV