Miki Stamenković '88: Narodi na ovoj balkanskoj vetrometini oduvek su želeli da žive u jednoj državi

Mart 1988: "Ima još istina o ratu i revoluciji koje moramo da saopštavamo mladim generacijama."

To kaže reditelj filma "Lager Niš", koji gledamo u bioskopima i "Jugoslavija po volji naroda" koji upravo snima...

Miomir Miki Stamenković jedan je od retkih jugoslovenskih reditelja koji je gotovo ceo svoj filmski opus posvetio temama vezanim za rad OZN-e, Službe bezbednosti i pripadnika SUP-a.

Vasa Čubrilović, ekskluzivni intervju 1981: O ideji jugoslovenstva i učešću u sarajevskom atentatu

Februar 1981: Kad sam odlučio da pozovem akademika Čubrilovića (gostovanje u TV emisiji Teleskopija - op. Y.), imao sam pre svega na umu sarajevski atentat.

Andrić je u svom dnevniku od 8. juna 1912. zapisao:

"Danas je Jukić počinio atentat na Cuvaja. Kako je lepo što se zatežu tajni konci dela i bune. Kako radosno slutim dane velikih dela. I diže se i gori hajdučka krv.

Bez čednosti i dobrote žrtava prolazi moj život. Ali volim dobre.

"Boj na Kosovu": Zdravko Šotra prihvatio se nezahvalnog posla, Ljuba Tadić odbija da igra Murata

Mart 1989: Kao lični doprinos u oživljavanju sećanja na najslavniji srpski poraz, Kosovsku bitku, Televizija Beograd je planirala da 28. juna ove godine, dakle na dan 600. godišnjice bitke, gledaocima ponudi TV film "Boj na Kosovu".

Za razliku od nekih prethodnih projekata ove kuće, koji su takođe imali za temu događaje iz srpske istorije, "Boj na Kosovu" je očigledno zamišljen sa nešto manje ambicija. To se da zaključiti po budžetu, koji se za sada, istina nezvanično, kreće oko 350 milijardi starih dinara (nisu uračunati tehnika i ljudi sa Televizije Beograd)...

Luka Kaliterna, Leo Lemešić, Frane Matošić '61: Imali smo oduvik Marjan, feštu svetog Duje i Ajduka

Srpanj 1961: Uspomene trojice veterana: barba Luke Kaliterne, Lea Lemešića i "Lije" Frane Matošića:

- Split je bija mala varoš težaka i ribara a dica su odila vanka na študije, u Prag. Pokonji mi brat i još niki donili su prvi fuzbal...

Sjedimo pred kavanom "Bellevue". Sparno je. Sunce se popelo na zenit i nebo izgleda kao neka sivkasto-plava maglica, ali more svejedno ima onu divnu plavu boju što je ima samo Jadran uz ovu obalu...

U prelomnoj godini I svetskog rata, u pomoć srpskoj vojsci pohrlili braća Hrvati, Bosanci, Slovenci...

Novembar 1968: U prelomnoj godini prvog svetskog rata, na bojište su u pomoć srpskoj vojsci pohrlili dobrovoljci: Hrvati, Crnogorci, Slovenci, Hercegovci, Bosanci, Sremci od kojih je 15.000 zauvek ostalo na pragu slobode.

Godina 1915, 23. novembar: Nemačka vrhovna komanda objavila je toga dana u svojoj dnevnoj zapovesti:

"Srpska vojska više ne postoji. Ostali su samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli po albanskim i crnogorskim planinama gde će naći smrt. 

Josef Blösche: Otkriven nacistički zlikovac sa jedne od najpotresnijih fotografija iz II svetskog rata

Listopad 1969: Ova je fotografija potresla milijune ljudi širom svijeta. Nakon likvidacije varšavskog geta 1943. godine SS trupe izvele su sve stanovnike, žene i djecu, i jednostavno ih postrijeljali. 

Oni što su slučajno ostali živi ubijeni su u samom getu koji je razrušen i zapaljen. 

Slika je viđena bezbroj puta, ali je sada ponovo uzbudila javnost jer je na njoj prepoznat nacistički zlikovac što se sprema da puca u leđa zaplašenog židovskog dječaka koji će za trenutak izdahnuti pred očima majke. 

Gavrilo Princip, književni pokušaj 1911: "U divnom ciku zore, ljepšem od ljepote, slađem od sna... "

Decembar 1974: Veoma se malo zna o književnim pokušajima nacionalnog revolucionara Gavrila Principa (1894-1918), koji je 28. juna 1914. godine atentatom na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda najavio prvi svetski rat. Poput većine svojih drugova iz gimnazije i Gavrilo Princip je pisao stihove koji su, po svoj prilici, davno izgubljeni. 

Izgleda da je najveći broj svojih pesama sam Princip uništio, jer one po tvrđenju jednog savremenika nisu "izdržale njegovu samokritiku". 

Safija, Fatima i Salih Mušanović: Bihaćka Republika bila je 1942. plamena tačka u mraku fašizma

Novembar 1985: Ovo je priča o porodici Mušanović iz Bihaća. Otac Osman je otišao u rat kao vojnik Austro-Ugarske, a vratio se sa pričama o velikom oktobru. 

Sin Salih se vatreno borio da iskru revolucije usadi u srca radnika i omladine. 

I kćeri Fatima i Safija su nošene plimom ustanka utkale svoju mladost za slobodno nebo iznad bistre Une...

Kazivanja učesnika revolucije su dragocena. 

35 godina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan '80: Vreme ljubavi prema sportu, a ne novcu

Oktobar 1980: Čuveni horski uzvik sa "juga" stadiona JNA, od kojeg i bukvalno zaglunu uši, zaoriće se 4. oktobra verovatno jače nego ikad dosad. Biće to finale velike Partizanove proslave.

Trideset pet godina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Velikih trideset pet godina.

Za čoveka veliko životno razdoblje. Za život sportskog kolektiva ne tako dug period. Ali, uprkos mladosti, Partizan je za sobom ostavio dug put trijumfa.

U znak sećanja na ljubav Hatidže i Nusreta, ljudi iz okoline Jajca podigli su čuvene mlinove na Plivi

Avgust 1973: Od ovog broja, na predlog čitalaca, A-Š započinje novu seriju o nesrećnim ljubavima iz prošlosti naših naroda. 

Ove reportaže pravljene su na osnovu legendi, koje se pripovedaju u pojedinim krajevima Jugoslavije...

U znak sećanja na ljubav dvoje mladih, ljudi iz okoline Jajca podigli su osamnaest mlinova, ista kao što su bila dva Asifova, oni i danas postoje...

Ko je bio Asif?

Nepoznata Jugoslavija: Fudbal se nije rodio u Engleskoj, već u Dalmaciji - još pre naše ere... (1973)

Jul 1973: Igra fudbala je izmišljena u Dalmaciji, a ne u Engleskoj? Iliri Dalmati šutirali su kožnatu loptu još pre naše ere!

Zahvaljujući upornom istraživanju sinjskog arheologa Josipa Britvića, Dalmatinska zagora je dobila novu, jedinstvenu i za čitav svet pomalo čudnu atrakciju. Po onome što je Britvić utvrdio, a to su kasnije potvrdili i specijalni izaslanici Međunarodne fudbalske federacije, fudbal se nije rodio u Engleskoj - već u dolini Cetine, nadomak Sinju!

1. maj, nekad i sad, '87: Beograd, Zagreb, Ljubljana... U Jugoslaviji vlada toplo radničko druželjublje

1. maj 1987: Proslave Praznika rada bile su nekada dramatične, ponekad propraćene čak i tragičnim okolnostima, ali uvek su nosile specifičan pečat toplog radničkog druželjublja. Ove godine, kod nas reklo bi se, proslava je bila nešto lepša nego ranijih godina. Naši reporteri su pokušali da donesu bar malo od atmosfere koja je vladala u Beogradu...

Međunarodni praznik rada i ove godine proslavljen je širom Jugoslavije i u mnogim zemljama sveta uz pesmu i igru. Kod nas je praznovanje počelo 30. aprila uveče.

U čemu je tajna popularnosti omladinskih radnih akcija? / Počele su još za vreme NOB-a... (1978)

Avgust 1978: O radnim akcijama nema pravih reči. Tu je jedina prava stvar otići na akciju i živeti, naravno, akcijaški. Posle toga, o akciji - pričati, ali sa - akcijašima. Nikako s nekim drugim, a pogotovo ne sa onima koji o njoj misle kao o proćerdanom vremenu. 

Oni koji tamo nisu bili, oni ne veruju, oni sumnjaju, oni misle da mi to izmišljamo. Kao da tu nešto treba izmišljati, kažu akcijaši.

Zbog svega toga valjda i nema prave reči o akciji.

Marina Nemet i Sergio Mimica u filmu "Seljačka buna" '75: O revolucionarnom duhu Regice i Petra

Studeni 1975: U filmu "Seljačka buna 1573", koji se ovih dana počeo prikazivati u zagrebačkim kinematografima, dvije od glavnih uloga odigrali su mladi, neprofesionalni glumci, naturščici štono bi se reklo:

Marina Nemet, petnaestogodišnja gimnazijalka i Sergio Mimica, devetnaestogodišnji student ekonomije.

Doduše, nije im to prvo filmsko iskustvo, zajedno su igrali prije osam godina u filmu "Događaj" istoga režisera, Vatroslava Mimice.

Vladimir Popović kao Njegoš '72: O snimanju sovjetsko-jugoslovenske koprodukcije "Živjeti za inat"

Kako je nastalo Partizansko groblje u Somboru / Somborci u borbi protiv fašizma

Partizansko groblje u Somboru (2/4) / Jugoslovenski deo / Spisak poginulih boraca NOVJ

Partizansko groblje u Somboru (3/4) / Sovjetski deo / Spisak palih boraca i starešina Crvene armije

Partizansko groblje u Somboru (4/4) / Bugarski deo / Posmrtni ostaci vojnika preneseni u Vukovar

Kragujevac 1959: Krajem rata bio je zaostala palanka, a danas je privredni i kulturni centar Šumadije

Oktobar 1959: Slavni grad u srcu Šumadije svakog 21. oktobra seća se svojih mrtvih i dana oslobođenja...

Kragujevac, grad na Lepenici, negdašnja srpska prestonica, ima veoma burnu prošlost. Kad ga je knez Miloš Obrenović 1818. godine učinio prestonicom vazalne Kneževine Srbije, premeštajući u njega svoje središte iz rudničkog sela Crnuće zaostala turska palanka počinje da napreduje.

Tada je Kragujevac imao svega 193 kuće i 378 poreskih glava. Šabac i Užice bili su veće varoši, sa po 12.000 duša, dok je Beograd u to vreme imao oko 18.000 stanovnika. Pored leve obale Lepenice knez Miloš je podigao dvor, koji se sastojao od četiri glavne i nekoliko sporednih zgrada.