Letovanje 1988: Da li na Jadransko more mogu svi Jugosloveni - ili samo milioneri?

April 1988: Četvoročlanoj porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para. 

I Grčka, dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako su cene u njoj upola manje nego kod nas...

Milica Lučić Čavić o haosu na TV BG posle 9. marta / Za koga je Ante Marković opasan čovek? (1991)

Jugoslavija u velikim dugovima '85: Koje su republike najzaduženije? / Spisak najvećih firmi gubitaša

April 1985: U poslednje dve godine stalno se ponavlja fraza kako je, najzad, "skinut veo tajni sa naših dugova". Danas se, međutim, jedino pouzdano zna da se ne zna koliko je Jugoslavija dužna, jer, zaduživao se kako je ko stizao.

U vreme kada nam se deca po kućama igraju računarima, Narodna banka Jugoslavije nema tačnih podataka o tome koliko smo dužni.

I kako potpunih zvaničnih podataka nema, ili su toliko uopšteni da nam malo govore...

Jugoslavija '86: Pamtimo vreme blagostanja - kako smo onda došli do sadašnjih kriza i restrikcija?

Septembar 1986: Poslednjih pet godina je predstavljalo period u kojem se jugoslovensko društvo ubrzano opraštalo od mnogih svojih predrasuda. Duboka kriza pomogla je tom osvešćivanju. Život sa ograničenjima postao je neminovan. Niko nije očekivao da će doći vreme u kojem su stan, posao, automobil ili, čak, televizor, postali nedostižni...

Prema istraživanjima zagrebačke CEME, najvećem broju Jugoslovena je život po sopstvenom izboru najvažniji cilj, značajniji od mesta na društvenoj lestvici ili debljine konta u banci.

Jugobogataši '89: Na top-listi onih koji su prijavili najveće zarade u protekloj godini - nema političara

Veljača 1989: Veljača je tradicionalno mjesec kada najviše posla imaju poreznici.

Naime, 31. siječnja je bio posljednji rok za prijavu ukupnih prihoda koji su redovnim poslom i dopunskom djelatnošću ostvareni u toku prošle godine.

Iako svi podaci u općinskim i gradskim upravama prihoda još nisu do kraja sređeni, već sada se sa sigurnošću može primijetiti da se dosadašnja slika profila yu-bogataša ponovila i u 1988. godini.

Ko su bili najbogatiji Zagrepčani u Jugoslaviji i kako su stekli svoje bogatstvo: Ne mešati se u politiku

Februar 1991: Otac ih je školovao, usadio im shvatanje da su rad i poštenje najvažniji i da se nikad ne mešaju u politiku. A Mirsad i Sead Pipić, inženjeri iz Zagreba, od očeve male radionice uspeli su da stvore prave fabrike kompjutera, mašina i raznih alatki. Do sada su samo za porez dali šest miliona maraka. No, iako zadovoljan onim što je postigao, Mirsad čezne da se vrati svojoj najvećoj ljubavi - slikanju...

Poznati su ne samo u Zagrebu, Hrvatskoj, već i u Srbiji, Bosni, Makedoniji, pa i van granica Jugoslavije. 

Jugoslavija u dugovima, dramatična noć u Saveznoj skupštini '83: Kako reći NE svetskom kapitalu

Jul 1983: Šta se dešavalo u Skupštini od petka (1.VII) u 10 časova do nedelje u šest izjutra... Dva dana i jednu noć u Skupštini SFRJ su usaglašavani zakoni koji obezbeđuju da Jugoslavija na vreme otplaćuje dugove inostranstvu...

Savezno izvršno veće nije želelo da potpiše sporazum sa svetskim bankarima o produženju otplate prispelih dugova i novim zaduživanjima, dok se u zemlji ne obezbedi - da će se ovog puta preuzete obaveze ispoštovati.

Hiperinflacija '93: Za ovakvo ludilo niko nije bio spreman, ali do konačnog sloma ima još vremena...

Novembar 1993: Prošle nedelje opet je bilo posla za astronome - inflacija je skočila za hiljadu odsto, a na godišnjem nivou meri se brojkom sa 52 nule. Građani koji su prodali državi devize po pet puta višoj ceni od ulične zatekli su prazne ili zatvorene radnje, a tamo gde je još bilo robe poskupela je i 15 puta!

Prošlonedeljni upad države u sopstveni monetarni sistem nije ni prvi ni najveći do sada, ali je sigurno najspektakularniji i sa najtežim posledicama po nacionalnu valutu, građane i umiruću ekonomiju. 

Fenomen bujanja birokratije '82: Koliko Jugoslovena radi u društvenom sektoru, koliko u industriji?

Januar 1982: "Ako komunisti i socijalisti ne rasvijetle do kraja problem državno-birokratskog monopola i despotije koja se pompezno prikazuje kao diktatura proleterijata, onda komunisti mogu odigrati ne samo konzervativnu nego i reakcionarnu ulogu."

Prošli su novogodišnji praznici, pukla kočnica na vozilu za cene. Odošmo! Ura! Prvo nas je predlogom o povećanju za lepih 25% šarmantno šokirala STRUJA. A pre toga smo bili šokirani obećanjem (i časnom rečju!) da ove godine inflacija ne sme da bude veća od 25, pardon, od 15 odsto. 

Jugoslovenska konfekcija osvaja Švedsku '68: Čak pola miliona Šveđana nosi odela "made in YU"

Novembar 1968: Švedska moda nije toliko ekspanzivna kao, recimo, francuska ili italijanska, ali je, ipak, veoma cenjena u svetu. Međutim, odeća u Švedskoj nije jevtina. Na primer, jedno konfekcijsko odelo od čiste vune ili terilena košta 450 švedskih kruna (oko 110.000 starih dinara).

Tkanina za bolje odelo staje oko 25.000 starih dinara metar, a za šivenje treba platiti još oko 200 kruna ili oko 50.000 starih dinara. Tu su često i razni porezi koji utiču na cenu.

Stop: "Srbija duguje Sloveniji šest milijardi dolara, Markovićev program na štetu uspešnijih republika"

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / U ljubljanskom je Stopu stalna kolumna Neve Železnik.

U najnovijem broju piše: 

"Srbija duguje Sloveniji deset milijardi maraka ili približno šest milijardi dolara što je jednako sadašnjim deviznim rezervama Jugoslavije ili što predstavlja dobru trećinu vanjskoga duga SFRJ! 

Tko koga muze? Srbi Sloveniju ili Slovenci Srbiju? 

Jugo-stiska oko kompakt-diska: Slovenci prednjače, ali Jugoslavija zaostaje u proizvodnji CD-ova

Februar 1987: Konkurentske igre diskografa već u startu ozbiljno ugrožavaju naše uskakanje u voz novih svjetskih tehnologija ... 

Proizvođačima je CD ploča još budućnost, a samo u Beogradu postoji oko 5.000 uređaja za njihovo reprodukovanje ... 

Dok se drugi nakanjuju i gledaju preko plota šta ostali rade, Slovenci opet prednjače ... Za probnu proizvodnju potrebno "samo" 20 miliona dolara ...

Borislav Mikelić, direktor Gavrilovića iz Petrinje: Problemi koji pogađaju radnika su i moji problemi

April 1986: Šta se nije učinilo na sprečavanju pada standarda radnika i mnogih devijantnih pojava u našem društvu?

To je pre godinu dana pitao u Vjeću općina Sabora SR Hrvatske ing. Borislav Mikelić, predsednik Poslovodnog odbora SOUR "Gavrilović" u Petrinji.

Spontano delegatsko pitanje komuniste još uvek je ostalo bez pravog odgovora i to je povod što smo sa ovim rukovodiocem i dobrim samoupravljačem razgovarali prilikom naše posete poznatom kolektivu iz Petrinje.

Prodaja gramofonskih ploča '78: Koliko procenata od prodajne cene uzimaju pevač, kompozitor, prodavac

April 1978: Standardni deo repertoara svakog mađioničara donedavno je predstavljalo konzumiranje gramofonske ploče.

Lepo čovek uzme ploču (onu staru, lomljivu), zagrize je, a ona mu pukne pod zubima. Zatim je dobro izmrvi i proguta. Nije baš mnogo prijatno, ali je aktraktivno i neškodljivo.

Činili su to kasnije i amateri, a ukoliko i sami želite da takvom egzibicijom fascinirate društvo, možete da probate (ako imate dobre zube i ako vam nije žao ploče).

"Borovo" '72: Kako funkcioniše radničko samoupravljanje u najpoznatijoj YU fabrici gume i obuće

Septembar 1972: Nedavno smo prisustvovali jednoj maloj svečanosti u Borovu. Kada kažemo "Borovo", tu se podrazumeva i veoma popularni jugoslovenski kombinat gume i obuće i gradić u kome žive oni koji stvaraju, rade, školuju se u tom gigantu.

Upravo se Kombinat i grad ne mogu odvojiti. Sve što se u Borovu nalazi, proisteklo je iz Kombinata - i radnički dom, i bioskop, i sportska igrališta (kojih nije malo), i bazen i stanovi.

No, da se vratimo svečanosti.

Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina 1978: Brojke i planovi "jugoslovenske žitnice"

Februar 1978: Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina je po mnogo čemu, tačno deseti deo Jugoslavije. Ovde živi nešto više od dva miliona stanovnika, od kojih je zaposleno u društvenom sektoru oko pola miliona, a nezaposlenih je oko 70 hiljada. Kada se ove brojke pomnože sa deset dobija se prosečna jugoslovenska situacija.

Može se još sličnih brojki naći, počev od površine zemljišta pa do školovanja đaka ili studenata ili čak, članstva Saveza komunista. 

Jugoslavija pozajmljuje novac nerazvijenim zemljama 1960: Krediti u visini od 100 miliona dolara

Maj 1960: Jugoslavija se već godinama zalaže za što širi razvoj privredne razmene u svetu, kao i za pomoć nerazvijenim zemljama. Praktikovanje ovih načela može izvanredno mnogo doprineti smirenju i stabilizovanju prilika u svetu.

Naša politika polazila je od ocene da veštačke privredne barijere, koje su nastale kao posledica političke podele sveta u znaku hladnog rata, predstavljaju smetnju normalizovanju odnosa među narodima, pa se upravo zato borila za što slobodniju svetsku razmenu i privrednu saradnju. 

Mehanotehnika Izola '79: U poseti jugoslovenskoj fabrici dečjih snova - jednoj od najvećih na svetu

Februar 1979: Poseta jednoj od najvećih fabrika igračaka na svetu može biti najlepši događaj za one koji vole igračke i zabavu. Reporter "Kekeca" imao je to zadovoljstvo ...

- Nemojte reći da smo najveća fabrika na svetu - kazao je šef marketinga "Mehanotehnike" iz Izole, Bogdan Orel. - Mi smo svakako jedna od deset najvećih fabrika na svetu.

Ulazimo u "fabriku dečjih snova", pa se usuđujemo da to glasno kažemo.

Zenica, najveća jugoslovenska željezara '79: Sećanje na vreme udarništva i neviđenog entuzijazma

Dr Eva Berković: O sve većim socijalnim nejednakostima u Jugoslaviji, problemima mladih... (1986)