Sergio Blažić u sećanju Mladena Popovića: Putovanja na liniji klinički centar - Beograd, Marakana...

Januar 1987: Nisam voleo prošlu godinu, bila je puna loših vesti. U novembru sam čuo da je Sergio umro. Ma kako očekivana, takva vest uvek deluje kao šok. 

Međutim, niko nije bio sasvim siguran da je vest tačna.

Pozvao sam Langera i saznao da je u pitanju greška. 

Neka medicinska sestra je pobrkala imena pacijenata i tako se pronela vest: Sergio je sedeo kod kuće i primao telegrame saučešća.

Želeo sam da mu se odmah javim, ali činilo mi se da bi u tom trenutku bilo neumesno, da kaže da je srećan što je živ. 

Rešio sam da ga nazovem kad prođe malo vremena.

Više se nismo čuli.

Voleo sam Sergia jer je bio jači od svega i iznad svega. Njegov optimizam je prelazio na druge. Kada sam ga pozvao u februaru 1985. da peva u YU Rock misiji, pristao je odmah.

Na snimanje u studio V došao je iz kliničkog centra u Ljubljani. Otpevao je svoju deonicu i vratio se nazad, u Ljubljanu.

U aprilu je opet došao, u "Hit meseca", kada je pesma prvi put izvedena na TV. Opet se vratio na lečenje u Ljubljanu. Dolazak na "Marakanu" - ponovio je putovanje na liniji klinički centar, "Marakana", klinički centar. Kao da je, znajući da mu nema leka, želeo da pomogne drugima.

Ni tada, na "Marakani", ni pola godine kasnije, na MESAM-u u hali "Pionir", nije postavljao pitanje redosleda nastupa.

Na MESAM-u, tebalo je da nastupe pretposlednji, a posle njih jedna popularna grupa. Međutim, ta grupa je kategorički odbila da bude na kraju koncerta.

Sergio je kazao, nema veze, mi ćemo, zar je to važno.

I onda, kad su izašli na scenu, desilo se nešto strašno. TV ekipa, koja je snimala ceo tok koncerta, počela je da demontira kamere. Sklonište je sviralo, Sergio pevao, čini mi se nikada bolje.

Publika ih je primila, kao i uvek, fantastično. Sišao je sa scene i ne znam da li je bio ljut, ali znam da je bio tužan. Kao da je znao, kao da je osećao da je to možda njegov poslednji nastup pred beogradskom publikom koja ga je uvek dobro prihvatala i volela.

Tako je i bilo. 7. novembra 1986, Sergio je poslednji put pevao Beograđanima.

Lažna vest iz novembra, potvrdila se, na žalost, u januaru. Opet nisam hteo da poverujem i opet sam nazvao Langerove, nadajući se istom ishodu kao dva meseca ranije.

Na žalost, ovoga puta, odgovor je bio konačan. Još jedan dragi prijatelj je otišao. Bilo je divno poznavati Sergia. Utoliko je teže shvatiti da ga više nema.

Napisao: Mladen Popović (Rock, 1987.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate