Svetlančo Nakov, davljeni vojnik JNA u Splitu 1991: Isprva nisam mogao da shvatim šta se događa...




Demonstranti su bili razjareni, puni mržnje i osetio sam, hteli su da svoj bes iskale prema nama, pripadnicima JNA, kao da smo im mi krivi za sve. Ni u snu se nisam nadao da će mi se nešto tako dogoditi za vreme odsluženja mog vojnog roka



Samo zato što čovjekov mozak brže radi kad mu je ugrožen život uspio sam se izvući iz smrtnog stiska ... "Osetio sam mržnju u očima mase" - kaže Svetlančo Nakov, vojnik iz Splita čiji su snimci linča obišli svijet ...


*****



Varvarske scene pokušaja davljenja vojnika Jugoslovenske narodne armije u Splitu, posredstvom TV, obišle su svijet, i uglavnom, izazvale gnušanje, ogorčenje i gnjev. Srećom, Svetlančo Nakov - tako se zove vojnik sa oklopnog transportera, ostao je živ.

Taj 6. maj 1991. ostaće, veli, neizbrisiv u njegovom pamćenju. Ne samo radi brkajlije u plavom radničkom mantilu (još nije identifikovan!?), koji ga je obuhvatio oko vrata, nego i zbog drvenog koplja od zastave kojim su ga udarali po glavi i metaka što su prema njemu ispaljeni...


Smrtonosni "zagrljaj"



Kad "vraća film" i opisuje sve što ga je tog dana snašlo, Svetlančo kaže:

- Pravo je čudo kako sam ostao živ. Osetio sam da sam toj masi smetao na kupoli transportera. Pojedinci, kao onaj sa brkovima, kao da su hteli da me linčuju. Valjda je neko potpalio masu uzvicima "onaj vojnik hoće da puca u narod". Jedan demonstrant, koji mi je prišao sa strane, pitao je da li ću osuti paljbu? Ćutao sam, a odmah zatim odgovorio da JNA ne puca u narod.

Ono što se nakon toga događalo TV kamera nije uhvatila, jer je snimatelja masa pomjerila u stranu, a to je, kaže ovaj hrabri vojnik, vrlo bitno.

Zabilježili smo njegov iskaz:

- Na transporter se popeo neki čovek koji je pokušao da aktivira mitraljez čija je cev bila okrenuta ka masi. Ruka mu je išla tačno prema okidaču mitraljeza. Shvativši šta bi se moglo desiti, gurnuo sam ga, ali sam ubrzo bio napadnut. 

Taj moj potez očito nije se dopao brkajliji i on je krenuo na transporter.

I prije nego što će me početi daviti, ugledao sam čoveka u masi koji je izvadio pištolj i pucao na mene.

Bio je u civilu i shvatio sam da me želi ubiti. Srećom, u masi koja ga je gurkala nije se mogao koncentrisati i biti precizan.

Nakova pitamo kako je doživio napad davitelja?

Kaže da ga je to iznenadilo. Isprva nije mogao da shvati šta se događa, jer rijetko se događa da civil krene na transporter i napada vojnika koji je na zadatku.

Čovjek s brkovima imao je jasnu namjeru. Skinuo je vojniku zaštitni vizir, a onda i kacigu. Da bi žrtvu lakše likvidirao udario ga je nekoliko puta drvenim kopljem po glavi.

- Davitelj je htio da me izvuče iz kupole transportera i udavi - kaže Svetlančo. - Da se to desilo i da sam još pokazivao znakove života ko zna šta bi mi uradila razbesnela masa. U situaciji u kojoj sam se našao, nastojao sam da nekako uđem u unutrašnjost transportera. Ne znam ni sam kako sam se uspeo izvući iz "smrtonosnog zagrljaja" i utonuti u transporter. 

Tamo je bio vozač transportera Slave Jovanov.

Brzo smo zatvorili poklopac oklopnog vozila. Jedva sam došao do daha. Pomogao mi i je Slave. Bili smo uzbuđeni. Kroz mali otvor posmatrali smo šta se oko nas zbiva.

Tako šćućureni u transporteru proveli smo oko sat i po. Videli smo da je jedan demonstrant otrgnuo mitraljez sa transportera i da udara na prozorčić, a zatim po zemlji.

Nije uspeo da opali, a potom mu je neko oteo oružje i bacio ga na transporter.

Dvojica vojnika su se pitali da li će ikad izaći iz transportera. 

Bili su zarobljeni. U jednom trenutku su osjetili visoku temperaturu u unutrašnjosti vozila i pomislili da ih neko hoće zapaliti.

Kroz glave im je prošla misao da bi moglo doći do eksplozije koja bi za njih bila tragična. Uradili su ono što je, u tom trenutku, bilo najpotrebnije - isključili su dovod goriva.


Zašto nije pucao



U trenutku kad je emitovan snimak napada na vojnika Nakova i poslije kod mnogih gledalaca javilo se pitanje: da li je bio naoružan i, ako jeste, zašto nije pucao?

Govoreći o tome Svetlančo kaže: "Imao sam pištolj i metke. Naređenje je bilo ne pucati. I ja sam to poštovao".

I da je pucao, teško bi mu iko objektivan to mogao zamjeriti, jer život mu je bio u pitanju, a čovjek u samoodbrani može da se koristi i vatrenim oružjem.

Kad ga je brkajlija stegao oko vrata, Svetlanču je najpreče bilo da se otme i nestane u transporteru.

Šanse da ostvari taj plan, veli on, bile su velike i to mu je bilo važnije, nego da izvlači pištolj.

Mada se na TV snimku to ne vidi, on kaže da se snažno otimao, pa je stisak oko njegovog vrata popuštao.

- Tokom obuke u jedinici vojne policije učili su nas i kako da se otmemo od davitelja  - kaže Nakov. - Ali, u stvarnoj situaciji sve to je drugačije. Meni je na transporteru bilo teže, jer su mi noge bile unutra ali kad se čovek bori za goli život, onda dobije neku veliku snagu, mozak mu brže radi...

Kad su Nakov i Jovanov izašli iz transportera još dugo su bili u šoku.

Nakova je od udarca boljela glava.

U ambulanti je saznao da je njegovog zemljaka vojnika Saška Gešovskog neko ubio. Bio je zaprepašten.

Tada je shvatio svu tragičnost i svoje situacije: mogao je biti ubijen, ili udavljen, ali je sreća ovog puta bila na njegovoj strani.

- To što se tog dana dešavalo pred zgradom Komande Vojnopomorske oblasti u Splitu predstavlja najgore nasilje - ističe Svetlančo. - Demonstranti su bili razjareni, puni mržnje i osetio sam, hteli su da svoj bes iskale prema nama, pripadnicima JNA, kao da smo im mi krivi za sve. Ni u snu se nisam nadao da će mi se nešto tako dogoditi za vreme odsluženja mog vojnog roka.


Strašan šok



Svetlančo Nakov je, inače, odličan vojnik. U jedinici vojne policije on je nišandžija u oklopnom transporteru.

Onog dana kad su u Splitu organizovane antiarmijske demonstracije, on je, dakle, bio na svom mjestu.

Kao, uostalom, i vozač transportera Slave Jovanov. Na toj lokaciji je bilo još transportera ali su demonstranti izabrali baš ovaj za obračun.

Podsjećajući još jednom na necivilizovane i tragične događaje u Splitu prije mjesec dana, imali smo namjeru da damo još neke činjenice o Svetlanču Nakovu kao, na primjer, odakle je, šta je prije vojske radio u civilstvu, kakvi su mu planovi kad skine uniformu itd. ali nam je iz njegove komande sugerisano da to, ovog puta, izostavimo zbog lične bezbjednosti ovog vojnika.

Prihvatili smo sugestiju, svjesni da je Svetlančo već preživio jedan šok i da mu drugi šokovi zaista, ne trebaju.

Napisao: Đuro Kozar, obrada: Yugopapir (Svijet, jun 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate