Dragan Laković, porodična poseta - Crnogorac, a neće da bude glava porodice! (1972)


Da znate, samo, da mi je dosadilo to što sam kao dete u našoj crnogorskoj kući imao glavu porodice. To je, shvatate, bio moj otac. Neko unutrašnje previranje reklo mi je da to treba da izbrišem u svojoj kući. Mogu kategorički da tvrdim da nikome ne dozvoljavam da me oslovljava glavom kuće 

Neko je rekao da je prvi utisak veoma važan! Ipak može i da prevari. Međutim, mi smo se u porodici Dragana Lakovića osećali, zaista, prijatno. Ćaskali smo sa bračnim parom o svemu i svačemu, pa ostaje konstatacija da su nam otkrili i one intimne detalje koje, možda, drugome ili baš nama u drugoj prilici ne bi rekli...

U komfornom stanu razgovor sa Draganom, Verom i njihovom 16-godišnjom Ljiljanom na temu o braku, očinstvu i porodici protekao je u pravom prijateljskom tonu.

- Verovatno ste mnogo angažovani na svom radnom mestu, pa bi bilo zanimljivo da čujemo kako rešavate svoje obaveze na relaciji posao-brak?

Dragan prelistava poslednji broj Magazina
- Da, mnogo sam zauzet. Samo u toku aprila imaću veliki broj glavnih uloga u 19 predstava. Mislim da supruga ne bi mogla da se pohvali mojim prisustvom u kući. 

Međutim, svoje obaveze prema porodici izvršavam, uglavnom, uz pomoć žene. Ona je diplomirala na Filozofskom fakultetu i velika je sreća što nije zaposlena.

Naša Ljiljana je, opet, srećna što ima tako dobru majku. Mislim da je veoma tužno kada oba roditelja rade, jer je detetu tada mesto u - obdaništu. Baš zbog toga smo sigurni da Ljiljani neće nedostajati prava roditeljska ljubav... - rekao je Dragan.

- Kome je prepušteno vaspitanje deteta?

- Uticaj ženine majke je veoma snažan. Još dok je Ljiljana bila u povoju, navikli smo na prisustvo tašte. Ljubica je, zaista, retko dobro stvorenje. Ona je i meni zamenila sve, jer sam rano ostao bez svojih najmilijih. Ljiljanu je vaspitala tako, da ona već sada u svojoj 16. godini ima svoje - JA!

- Da li verujete da će Ljiljana spremno dočekati životne obaveze?


- To je lepo pitanje, mogu potvrdno da odgovorim. Ubeđen sam da neće naići na prepreke. Zašto? Zato što živi u pravoj porodičnoj atmosferi. Okružena je toplinom. Ljubav oseća na svakom koraku i zna to da ceni.

Razgovarali smo, potom, o obavezama u domaćinstvu, pa je domaćin rekao da su te obaveze u njihovoj kući izjednačene! To, ipak, ne znači da kada tamo negde »zapne« nema pomoći od bilo kojeg supružnika. 

Znači, ispomažu se na »svim frontovima«; dužnosti su opšte poznate za svakoga, u ispomoć je prisutna!

Zaista, to je čvrsta podloga za uspešan brak i sreću koja okružuje ovu simpatičnu porodicu i lepi topli dom...

- U čemu se ogleda to što ste vi "glava porodice"?

- Da znate, samo, da mi je dosadilo to što sam kao dete u našoj crnogorskoj kući imao glavu porodice. To je, shvatate, bio moj otac. Neko unutrašnje previranje reklo mi je da to treba da »izbrišem« u svojoj kući. Mogu kategorički da tvrdim da nikome ne dozvoljavam da me oslovljava »glavom« kuće. Porodica je moja najveća dosadašnja investicija i čuvam je na najbolji mogući način!

- Da li ste zadovoljni sa svojim dostignućima?

- Nisam zadovoljan! Još takoreći, nisam, dao ni deo sebe. Moje mogućnosti su daleko raznovrsnije i smatram da estradna scena i TV kamere mogu zabeležiti moje kompletno stvaralaštvo. Veoma mi je žao što su me televizijski gledaoci upoznali kroz uloge u kojima glumim isključivo - siledžije!...

Na Draganovom licu nema ničega od onoga što ljudi zovu siledžijom! Njegov rezigniran i dobroćudan osmeh, koji kao retko gde govori o brižnom ocu i uzornom suprugu, toliko je oprečan od svega što ga je, tamo neko, predodredio za - grubijana!

Ipak, trebalo bi svako da ga vidi, upozna, da kroz razgovor izmenja s njim nekoliko misli, pa da se predubeđenja rasprše.

- Kakav ste vi suprug: šta o tome kaže vaša supruga?

- Odličan kao muž i otac! - odgovorila je, bez mnogo razmišljanja, Vera.


Najlepše i najlepše - Ljiljana



- Čini se da su svi njegovi pogledi upućeni prema Ljiljani? - pitamo Veru.

... a Magazin čita i ćerka Ljiljana
- Da, vrlo dobra konstatacija. Raduje se njenoj spisateljskoj sposobnosti, muzikalnosti ... - odgovorila je majka.

Konačno, ugledali smo šarmantnu Ljiljanu. Po mnogo čemu, učinilo se da nam je predstavljena mlada i ljupka filmska glumica.

- A ne! - brzo je reagovao tata Dragan. - Ona voli klavir, a nas to raduje. Bilo bi veoma dobro da bude, eto, zapažena pijaniskinja...

- Kada bi se ponovo ženili, da li bi ponovili to što ste već učinili?

- Period prilagođavanja traje kroz čitav brak! Ne volim poltrone, pa nemojte shvatiti da ono što ću reći, liči pomalo na poltronisanje mojoj Veri! Ne, to nikako! Ipak, 17 godina braka je nešto što vezuje, zbližava na distance koje nemaju šupljinu.. Zar to nije garancija da je naš brak uspeo. Konačno, da budem kratak: Vera, ti i opet - TI...

- I Vaša definicija za brak?

- Žena bi trebala da veruje mužu, a muž - ženi! Nikakvo nepoverenje. Ni u jednom trenutku ne bi smelo da provejava u kući.

- Šta je najlepše, a šta najteže što vam je doneo život udvoje?

- Najlepše i najlepše - Ljiljana! Uza sve to kućni mir, spokojstvo - to je vlastita oaza i sreća bez kraja! A briga, odnosno, kako vi to kažete - najteže, to je ta očinska briga: Šta će biti sa Ljiljanom?

Da se razumemo: ne sada, već posle jednog sutra - kada moje supruge i mene više ne bude bilo? Šta, zaista, čeka našu Ljiljanu?

- Gde po vašoj oceni počinju, a gde se završavaju obaveze muškaraca u porodici?

- Obaveze su očigledne. Svako ko je oženjen, prate ga - radosti, sreća, briga, ljubav i »natmureni« dani... Obaveze ne prestaju sve dok je čovek živ!

Razgovor, učinilo nam se, priveden je - kraju...

Iz susedne sobe dopiru tonovi... Klavir i njegova muzika, kao da poigravaju na povetarcu, »terani« prstima nežnosti, istančane suptilnosti i lepote...

razgovarala: R. Maričić (Magazin - revija za savremenog muškarca, 1972.)







Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)