Pula 1984: Vesna Pećanac odbila Zlatnu arenu, Semka Sokolović razočarana zbog zanemarivanja

Jul 1984: Kako je i zašto Vesna Pećanac odbila da primi "Arenu" za najbolju epizodnu ulogu? Da li je žrtvovana Semka Sokolović ("U raljama života")?

Nije li priznanje Vesni Pećanac kompenzacija filmu "Čudo neviđeno", a koji je važio kao jedan od favorita još od početka Festivala? ...

Najbolji a ujedno i najinteresantniji film sa ovogodišnje pulske smotre bio bi zasigurno onaj koji bi oslikao zbivanja sa, oko i u Vespazijanovoj Areni.

Bila bi to veoma dirljiva, na momente plačna do usijanja, ljudska drama. Mogao bi se zvati - šta se zgodi kada se ljubav izrodi.


Čudo nečuveno



Jer, eto desilo se i to čudo neviđeno i to baš sa istoimenim filmom. Vesna Pećanac, glumica u zapaženoj epizodnoj roli u ovom filmu, a koji je režirao njen suprug, Živko Nikolić nagrađena je "Zlatnom arenom" za epizodnu žensku ulogu.

Nagradu je najprije prihvatila, pa je nekoliko sati kasnije odbila da je primi pred preneraženim žirijem, začuđenom publikom i zadivljenim kolegama.

U tom trenutku niko, bar ne oni neupućeni, nije znao šta se događa. Da li je u pitanju dobar štos ili pad na nos, šala ili strastven revolt poznate glumice?

Na posljednjoj konferenciji za štampu, kada žiri saopštava svoje odluke, koja predstavlja pravu arenu petparačkih prepucavanja između dijela filmskih stvaralaca, izjavila je veoma uzbuđeno:

- Plašim se da ova nagrada možda ne predstavlja utješno priznanje mom suprugu koji je, prema mišljenju mnogih, napravio najbolji film na ovoj Puli. Volela bih da je nagradu dobila moja kolegica Semka Sokolović-Bertok. No, odbiti je, u svakom slučaju, neću.

Poslije nje veoma dirljiv monolog imala je Semka Sokolović koja je nimalo biranim riječima odvratila žiriju svu, kako reče, netrpeljivost prema njenom radu.


Neće se ubiti



Rikard Larma uslikao je trenutak kada je Vesna Pećanac
odbila da primi Zlatnu arenu i intervju koji je S. Sokolović
dala Venovom novinaru Stamenku Fišeru
Elem, već se stekao dobar materijal da se dogodi to čudo neviđeno. Najprije smo razgovarali sa Semkom Sokolović-Bertok kao prvom oštećenom.

- Stvarno ne mogu više da podnesem tu nepravdu. Jedna, druga, treća, četvrta, pa evo i pete Pule na kojoj mi žiri ne dodjeljuje nagradu. Ne znam zašto? Da li možda zbog toga što im govorim sve otvoreno, u lice, ili je u pitanju nešto sasvim drugo, u šta ja ne želim da vjerujem.

U radu žirija uvijek preovladavaju lokalni interesi, sitnosopstvenička razmišljanja.

Svako gura neke svoje filmove. I na kraju nagrade dijele samo sebi znanim aršinima.


• Jednom ste ipak izjavili, i to ovdje, u Puli, kako za vas ta nagrada ne predstavlja ništa.


- Mi možemo govoriti kako one ne znače ništa, ali, ipak su nam drage i na izvjestan način predstavljaju kakvo takvo priznanje. Ako se već dodjeljuju te "Arene" onda je red da ih zaista dobiju najbolji i najzaslužniji stvaraoci.

Zašto se i moje ime ne bi našlo jednom na spisku tih najboljih, ako sam to već.


• I, šta ćete sada uraditi?


Ništa, a šta bi trebalo da učinim. Ubiti se sigurno neću, ali ovakve odluke u meni, i mislim ne samo u meni, izazivaju duboko ogorčenje. Stvaraju nezdravu klimu u ionako poljuljanom ugledu naše kinematografije.

Kakva takva, treba da bude i društvena kontrola ovoga što se dešava na Pulskom festivalu.

Ne može ga, niti smije, prisvajati grupa lokalnih moćnika, koja ne gleda ništa drugo do svoje interese.


• A kako se protiv toga bore filmski stvaraoci?


Čini mi se, nikako. Svaki napor i prodor svježih i zdravih odnosa brzo se guši, Uostalom, to ste vidjeli i na ovogodišnjim konferencijama za štampu.


Njoj, a ne njemu



Vesna Pećanac (foto: Rikard Larma)
Neveselo, nema šta. Vesna Pećanac kao druga oštećena opravdava sličnim stavovima svoju odluku da ne primi "Arenu".

- Mislim da je trebalo da se dogodi ovako nešto da se malo bolje vidi šta se u stvari radi u ovoj Puli. Ako je po mišljenju svih film Živka Nikolića najbolji, ako su mu ovde i čestitali, zašto onda da mu se tako bezobzirno nanosi nepravda?

Vi to znate, ne i prvi put. Ne znam sigurno, niti mogu tvrditi, šta stoji iza svega toga, ali znam, odnosno uverena sam da je "Zlatna arena" meni u stvari nagrada njemu.

Žiri se rukovodio onom: Živku nismo dali nagradu, dajmo Vesni i tako smo rešili problem.


• Na konferenciji za štampu ste rekli, da ćete nagradu u svakom slučaju primiti.


U tim momentima nisam znala šta da radim. Bilo mi je zaista neprijatno zbog Semke Sokolović. Cenim njen rad i stvarno mislim da je zaslužila da ove godine dobije "Zlatnu arenu".

Međutim, u kasnijim razmišljanjima stvarno sam shvatila svu besmislenost takve odluke.


• Mnogi misle da je ipak trebalo da je primite.


Moja razmišljanja nisu takva. Možda je to presedan ali nije nikakvo čudo što sam to učinila. Svako ima pravo da nagradu prihvati ili ne prihvati. Ja sam to učinila javno i, čini mi se, na najispravniji način.

Učinili bi to i drugi, ali nisu imali snage.


Porodični revolt



Živko Nikolić (foto: Rikard Larma)
Prema nekim, iza takve odluke stoji suprug Vesne Pećanac Živko Nikolić kao treći oštećeni. Smatraju to porodičnim revoltom. Drugi opet, poznavajući Živka Nikolića, sumnjaju u takvu mogućnost.

Odbijaju je riječima: da je Živko Nikolić želio, mogao je supruzi dodijeliti u svom filmu glavnu a ne epizodnu ulogu.

Tada bi Vesna Pećanac, cijeneći njene mogućnosti, dobila, možda, "Zlatnu arenu" za glavnu žensku ulogu?

- Ja ne delim uloge po rođačkim vezama - kaže Živko Nikolić - niti ću to učiniti po bilo koju cenu. Želim da se bavim filmom i umetnošću, a ne sporednim stvarima. I sami znate šta mislim o Pulskom festivalu. Da je sreće da nisam nikada kročio nogom na njega. 

Manipulisanja u i sa žirijem su za svaku osudu. To je van zdrave pameti. Radi ostalih protagonista i ljudi koji su radili moje filmove ne mogu sebi da dozvolim i donesem odluku da se oni ne prikažu na Festivalu. Bila bi to nepravda prema njima.

A ja, šta ću, navikao sam već da ne dobivam nagrade.

Sa odlukom Vesne Pećanac zaista nemam bilo kakve veze, niti sam joj bilo kada sugerisao šta da učini.

U to ne sumnjamo. Na Pulskom festivalu je, kao i u našem filmu, odavno sve moguće, pa ni ovo ne treba baš toliko da čudi. Jedino što nas zabrinjava jeste činjenica da je Pula ponajmanje filmski festival, a ponajviše sve drugo: ono što ovoj smotri ne može da služi na čast.

Napisao: Stamenko Fišer, obrada: Yugopapir (Ven, jul 1984.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate