Pula 1975: Najzapaženiji filmovi, najprovokativnija novinarska pitanja - i poneki šamar kritičarima...

Jul 1975: "Tog jutra u Puli ništa nije slutilo na zlo. Umrtvljen pasjom vrućinom i filmskim festivalom, grad se upravo budio iz sna, kad ..."

Napisano je to "Tog jutra u Puli... " pre neku godinu, a moglo je biti napisano ove.

I doista, ako bismo samo jednom rečenicom izdvojili ovogodišnji 22. od svih ranijih festivala jugoslovenskog igranog filma u Puli, onda bi to bilo:

Nikada ranije jugoslovenska kinematografija nije u jednom trenutku imala više duboko uvređenih sineasta svih rodova i vrsta, kao ovih osam dana u Puli.


Već godinama bezrazložno dolaze u Pulu



Među prvima su, svakako, reditelji od kojih su samo desetorica bili srećnici čiji su filmovi uvršteni i prikazani u zvaničnoj konkurenciji, dok je sedmorici drugih ovo uskraćeno i njihova dela prikazana u informativnom programu.

Među ostalim povređeno-uvređenim bili su oni reditelji i scenaristi koji godinama bezrazložno dolaze u Pulu (ako se kao razlog uvaži prikazivanje sopstvenog filma u Areni) sa ili bez projekata koji se (kada ih ima) poturaju producentima, obično na dva mesta i dva načina.

Prvi je kod "Delfina", vrlo ozbiljno, uz škampe, dagnje i ostalu morsku faunu, a drugi uz popodnevni viski i kafu na plaži u Verudeli.

I dok su tako i ove godine scenaristi lovili reditelje, reditelji producente, glumci i glumice reditelje, novinari glumce, reditelje i producente, a svi zajedno bili u lovu na neuhvatljivu misao pulskog svetog sinoda nazvanog žiri, Festival se odvijao i živeo svojih osam dana ...


Subota, 26. jul: Već je prvi festivalski dan doneo dileme i razgovore oko žirija.

Autori čiji su filmovi bili u zvaničnoj konkurenciji, pa prema tome i mogućni dobitnici naklonosti ovog i ovakvog razmišljali su glasno: može li sveti pulski sinod, u kome ima malo ljudi od filma, može li dakle oceniti, osetiti i izvući od deset filmova onaj pravi? 

Dilema oko Žirija ostala je sve do kraja festivala, njegovi članovi su u ovoj ili onoj situaciji svakodnevno pominjani, a najčešće Fedor Hanžeković, koji je u Pulu poslao telegram, umesto da se pridruži ostalim članovima sinoda. 

Pravi razlog Hanžekovićevog nedolaska ostao je do poslednjeg dana nerazjašnjen, mada je zvanično obrazložen njegovom bolešću. 

Duhovi su se malo smirili kada se saznalo da Žiri može - prema Pravilniku - sasvim lepo da radi i bez jednog člana.


Kad god želi da uplovi u Evropu, naš film završi u bunkeru



Prvog dana počela je da radi i pres-služba festivala i novinarski pretinci polako su se punili materijalima o raznim filmovima. Zanimljivo je da su prednjačili oni producenti i filmske ekipe čiji će se filmovi videti na Puli ’76, a najaktivniji su u svojoj reklami bili autori "Seljačke bune 1573" koji se snima u režiji Vatroslava Mimice. 

Bio je to evropski manir domaćih producenata, koji je izazvao ne malo divljenja.

"Konačno uplovljavamo u Evropu!", prokomentarisano je u kuloarima festivala, na šta je jedan kolega izrazio bojazan:

"Kad god želi da uplovi u Evropu, naš film završi u - bunkeru!"

Istog dana, u subotu, bilo je dosta nezadovoljnih redosledom prikazivanja filmova. Žiri je odgovorio da je "redosled određen prema značaju i zanimljivosti filmova"(!).

Prve večeri, posle tradicionalnog vatrometa, prikazani su filmovi "Doktor Mladen" pokojnog Mithata Mutapčića i "Divota prašine" režisera-debitanta Milana Ljubića.

Oba filma snimljena su na ratne teme, prvi o životu legendarnog dr Mladena Stojanovića, a drugi na istoimeni roman Vjekoslava Kaleba.

Ni prvi ni drugi film nije, ipak, izišao iz tradicionalnih okvira filmskog jezika ratnih filmova, pa je i reakcija publike u Areni bila kao i na svaki drugi akcioni film.

Posle projekcije, festivalski život je svom snagom brujao i brundao na terasi hotela "Rivijera" i u kafani "Delfin", sve do ranih jutarnjih časova.

Tu smo, između ostalog, čuli da se "vatromet video daleko, obasjao je čak i Fedora Hanžekovića", a Mate Relja, kritičar iz Zagreba se interesovao da li prašnjave stolice u Areni i hotelu "Rivijera" pripadaju reklamnom potezu proizvođača filma "Divota prašine".


Sve zbog "pisanja gluposti o našem filmu"



Nedelja, 27. jul: Već je drugi festivalski dan. Izuzetno lepo vreme i roštilj "Kod mačka", izuzetnoj kafanici u rukama jednog bivšeg građanina Prokuplja, utiču da se strasti prisutnih sineasta, raznolike i svakolike, smanje.

Dan protiče mirno u očekivanju filmova o kojima se dosta govorilo i pre Pule: na programu su "Strah" Matijaža Klopčiča i "Testament" Miše Radivojevića.

Klopčič iskreno priznaje:

"U vreme pisanja gluposti o našem filmu i krize domaće filmske kritike, svesno sam odlučio da odaberem temu iz prošlosti, a ne savremenu. Ideju sam ispisao u Rovinju, za petnaestak dana, a onda sam u arhivima Ljubljane tražio detalje i podatke kojima ću upotpuniti film. Tako je nastala ova komedija o bordelu ... "

"Strah" - dobar film, ali ipak bez onoga što bi ga uvrstilo u velika dela, naišao je na dobar prijem u Areni. 

To se ne bi moglo reći za Radivojevićev "Testament", u svakom slučaju najneobičniji film ikad snimljen.

Kritičari mu, međutim, zbog te neobičnosti nisu hteli priznati i vrednost eksperimenta, kako su to autori pokušali da objasne.

U žustroj diskusiji na konferenciji za štampu narednog dana Radivojević je rekao da je stavljanje njegovog filma u Arenu, umesto u projekcionu salu, odraz zlurade želje da se jedna ne tako široka tendencija u jugoslovenskom filmu definitivno kompromituje.

Bio je to još jedan napad na Žiri.

Za vreme prikazivanja "Testamenta" u Areni polovina prisutne publike je napustila projekciju, a to je oko 6.000 ljudi.

Nedelja je, inače, prvi dan u kojem sasvim izvesno postaje da su nazivi filmova koji se prikazuju od sudbonosnog značaja za kvalitet festivala (pored ostalog).


Ponedeljak, 28. jul: Dan u kojem se na festivalskim damama već primećuje inostrana garderoba. Sasvim je sigurno da do Trsta ima samo 117 kilometara i prvi poklonici ovog grada već odlaze da to provere.

Uveče, u tek pristiglom štrasu, gledamo dva filma: "Crvena zemlja" Branimira Torija Jankovića, o streljanjima u Kraljevu 1941, a potom "Pavle Pavlović" u režiji Puriše Đorđevića, film o aktuelnostima našeg političkog života, zapravo priča o radniku Pavlu Pavloviću.


Kad žiri ustreli glavnog junaka i - reditelja



Film Torija Jankovića, na momente izuzetan, sa dobrim scenama i efektima, ipak nije dao ništa novo jugoslovenskoj kinematografiji ratnog filma.

"Crvena zemlja" je u Areni prošla veoma dobro, ali bez mnogo uzbuđenja. Sutradan, međutim, uzbuđenja oko "Crvene zemlje" bilo je napretek.

U "Glasu Istre" koji izlazi u Puli omaškom se u stalnoj rubrici "Batić" pojavila karikatura s potpisom koji je, igrajući se rečima iz naziva filma, delovao vrlo neukusno.

"Od filma "Crvena zemlja", najviše koristi imaće "Agropromet" iz Pule... " 


Jednodnevni tiraž je povučen iz prodaje još u ranim jutarnjim časovima, a redakcija je uputila pismeno izvinjenje autorima filma i narodu revolucionarnog Kraljeva.

O ovome se kasnije nije više razgovaralo.

Drugi film je izazvao, ponovno i po ko zna koji put, razgovore o Žiriju: mnogi su smatrali da je film morao biti prikazan u zvaničnoj konkurenciji.

Ovaj film je, ipak, mada zanimljiv i gledljiv, doveden na pravo mesto. Dijalozi u "Pavlu Pavloviću" su pravljeni parolaški i to je gledaocima smetalo. 

Puriša Đorđević je o odnosima Žirija i svog filma izjavio: 

"Sudbina junaka filma gotovo je identična mom iskustvu u radu na ovom filmu. Glavni junak je na kraju ustreljen - od Žirija ... "


Utorak 29. jul: Prikazan je film od kojeg smo, priznajemo, najviše očekivali - "Jad" Kirila Cenevskog. Očekivali smo fresku s početka srednjeg veka, fresku o slovenskom i makedonskom življu posle Samuila, a dobili smo film, u detaljima izveden do perfekcije, ali bez nekih osnovnih elemenata koje filmsko delo mora da sadrži.

Bez velikog poznavanja istorijskih činjenica "Jad" ostaje nerazumljiv i našem, a utoliko pre inostranom gledaocu.

Drugi film, "Dečak i violina" Jovana Rančića već je viđen, ocenjen i (čini nam se!) precenjen, pa o njemu ne bismo govorili. Na konferenciji za štampu narednog dana izrečeno je mnogo negativnih mišljenja o filmu Rančića kojeg su na kraju upitali razmišlja li reditelj, posle ovakvog filma, i dalje da se bavi režijom. Rančić je odgovorio:

"Na žalost, imamo u planu jedan novi projekat!"


Čak i na brodu - rupa



Iste večeri u novinarskim ložama u Areni došlo je do jednog malog incidenta: jedan naš poznati televizijski producent, scenarista i književnik pokušao je da urazumi jednog pričljivog beogradskog novinara-kritičara, tako što mu je pred stotinak kolega usred filma "Jad" opalio šamar.

Šamar nije uzvraćen, "Jad", odnosno festival je nastavljen.


Sreda, 30. jul: Radni festivalski narod priprema se za sutrašnji piknik na Fratarskom otoku. (Tek kasnije radni narod saznaje da je piknik organizovan samo za one koji su dobili "osobni poziv").

Iste festivalske noći gosti iz inostranstva pozvani su na ponoćno krstarenje i banket na brodu, ali se sve, još na samom početku završilo - na obali.

Naime, na vreme je otkriveno da se jedna od festivalskih rupa krije i na dnu iznajmljenog broda, pa su se festivalski gosti zadovoljili večerom na obali.

Uveče su prikazani filmovi "Zimovanje u Jakobsfeldu" Branka Bauera, izuzetno dobro napravljen i "Proljetni vetar" Rajka Ranfla, drugi u istoriji ovogodišnje Pule sa čije je projekcije u Areni publika masovno izlazila.


Četvrtak, 31. jul: Najbolje festivalsko veče. Prikazana su dva filma, "Hitler iz našeg sokaka" Vladimira Tadeja i "Muke po Mati" Lordana Zafranovića.

Prvi je bespolemično dobar - složili smo se, konačno, posle petočasovne rasprave, oko 4,30 časova ujutru, u "Delfinu", a drugi je dobar i izuzetno zanimljiv, ali su se sutradan o njemu vodile žustre polemike.

U raspravi o Zafranovićevom filmu prednjačio je Mate Relja postavivši najnebuloznije pitanje na konferenciji za štampu:

"Smatraš li, Lordane, da si ovim filmom dao dobrinos Programu SKJ, čiji si član?" 

Lordan je dao odgovor koji je izmamio žestok aplauz prisutnih novinara, ali to Mate Relju nije zadovoljilo.

Mate je nastavio "Muke po Mati". Profesionalna de(zin)formacija! Zafranovićev film je prikazan u informativnom programu i to je šteta, jer je jedan od najboljih ove godine u Puli.


Petak i subota, 1. i 2. avgust: Videli smo tri filma: "Priču o dobrim ljudima" Franceta Štiglica, "Okovane šofere" Vladimira Pavlovića i "Kuću" Bogdana Žižića.

Treći je od ova tri nesumnjivo najbolji ali ne toliko da bi mu Žiri dodelio prvu nagradu, "Zlatnu arenu" za režiju.

U subotu su plaže na Verudeli već opustele, nezadovoljni, pa i zadovoljni, već su otišli. 

Uveče, na predaji nagrada, pojavljuje se tek svaki četvrti, peti nagrađeni. Novinarske lože su opustele.

Spustila se zavesa ...

"Te večeri u Puli ništa nije slutilo na zlo ..."

Napisala: Danica Radović, obrada: Yugopapir (Duga, 1975.)

P. S. 

U petak, pretposlednjeg dana smislili smo pričicu od naslova 17 prikazanih filmova:

"PAVLU PAVLOVIĆU" su slomili "KIČMU", pa je okusio "MUKE PO MATI" i u "STRAHU" video Žiri kao "HITLERA IZ NAŠEG SOKAKA". Taj ga je "JAD" naterao da napiše "TESTAMENT". Nije pomogao ni "DOKTOR MLADEN." Otišao je pod "CRVENU ZEMLJU" u večnu "KUĆU" i "DIVOTU PRAŠINE" dok su "DEČAK I VIOLINA" gudili "PRIČU O DOBRIM LJUDIMA", a "OKOVANI ŠOFERI" bili na "ZIMOVANJU U JAKOBSFELDU" očekujući "PROLJETNI VETAR" da razvije "RUŽU OD BETONA".



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate