Milena, Marko i Milko Đurovski, porodično '84: Hoće li Zvezdina nova zvezda zasjati "plavim" sjajem?

I meni bi bilo lakše u Francuskoj da igra i Boško. "Osećamo se", zajedno mislimo, ili ne znam već kako da nazovem taj osećaj. Jednostavno, ima nešto što nas vezuje - i pored različitog temperamenta dogovaramo se i bez reči 

Milko Đurovski, "Zvezdina" nova zvezda. Hoće li u Francuskoj zasjati "plavim" sjajem? Ovo je reportaža o njemu, ekskluzivno za Eureku Evro fudbal...

*****

"Najzad je "proradio" Milko", bile su reći zagriženih "zvezdaša" kada je, takoreći sam počeo da rešava ishode utakmica svog tima. Iako ima tek 21 godinu, ljubitelji fudbala su odavno očekivali ovaj trenutak. Osporavan koliko i hvaljen kao fudbaler, Milko Đurovski je išao nekim svojim putem, koji nije tako nerazumljiv koliko se to u prvi mah čini.

Od "vunderkinda" do zrelog igrača, put je zaista težak.

- Zahvaljujući kondicionom treneru "Crvene zvezde" Peđi Stanojeviću, koji me poznaje "u dušu", i šefu stručnog štaba, Gojku Zecu, počeo sam najzad da igram onako kako se od mene odavno očekuje - kaže Milko Đurovski. - I ranije sam znao da igram fudbal, ali snagu sam tek sada dobio. Ranije bih se obično šetao oko "šesnaesterca", uzdajući se u "osećaj za gol", i čekao da lopta dođe do mene. 

Bio sam "sidraš", kako se to obično kaže u fudbalskom žargonu. Išao sam na potez.

Sada sam "izrađujem" lopte, otkrivam se, ulazim u duele jer imam kondicije da izdržim napor cele utakmice.

Bez želje da ulazimo u privatan život miljenika "Zvezdinog severa", ipak stičemo utisak da se i u njemu krije deo tajne uspeha Milka Đurovskog.

- Porodični život me je odvukao od ranijih "lutanja" i traćenja vremena na nebitne stvari. Sada mi život ispunjavaju supruga Milena i sedmomesečni sin Marko. Znam da imam nekoga ko mi se raduje, ko me čeka ... Porodica je velika obaveza, ali i prijatnost.

Uspesi u "crveno-belom" dresu nisu mogli da prođu nezapaženo kod Veselinovića.

Već na prvoj utakmici, protiv Mađarske u Subotici, postigao je lep gol i, što je važnije, izmamio obećanje selektora da će biti u pariskoj "ekspediciji".

MILKO - Milko Đurovski rođen je 26. I 1963. u Tetovu. Tu je i počeo da igra fudbal. U "Crvenu zvezdu" došao 1977. i do sada u "crveno-belom" dresu odigrao oko 150 utakmica. Deset puta igrao u omladinskoj, jednom u olimpijskoj i jednom u "A" reprezentaciji.

- U vreme utakmice sa Mađarima bila nam je u gostima Milkova majka Stojna - priča Milena Đurovski. - Nismo ni znale da će igrati, iako redovno pratim fudbalska zbivanja, pogotovo ona koja se tiču mog supruga.

U neko doba, upao nam je u kuću Milan Jovin iz "Zvezde" i pitao da li smo gledale utakmicu i kako nam se dopada Milkov gol.

Bile smo zbunjene, a potom oduševljene iako sam već navikla na njegove uspehe. Oduvek sam verovala u njega kao čoveka i kao fudbalera, ili bolje u Milka na radnom mestu.

Još nisam kandidat za "prodaju"

- Mislim da je mnogo lakše doći do državnog dresa nego ga zadržati - nastavlja Milko Đurovski. - Ako jedna utakmica može da znači uspeh, isto tako može da znači i kraj poverenja. To saznanje muči sve one koji se bave sportom.

Tek posle deset-petnaest utakmica u reprezentaciji, igrač može da kaže da je standardni reprezentativac.

Uz to, lakše je igrati u najboljoj državnoj selekciji nego u klubu - saigrači su kvalitetniji, protivnici jači i motivišu, igra se "čist" fudbal i nema zabušavanja.

Vidi se ko zna da igra, a ko ne.

Prvenstvo Evrope je velika šansa za sve one koji se budu našli u Francuskoj. U direktnim duelima sa trenutno najjačim reprezentacijama i igračima Evrope videće se ko koliko vredi.

To je i moja šansa, jer mi ime još nije prešlo granice naše zemlje.

Nisam kandidat za "prodaju" niti ću to uskoro biti, ali ne znači da ne želim širu afirmaciju. To je samo jedan od motiva da se založim i izgaram na terenu.

O dužnosti koju preuzimam oblačeći dres sa državnim grbom i časti koju on znači deplasirano je da govorim. Podrazumeva se i svakako je motiv "broj jedan".

"Džaja" o Milku: Milko je "razbijač". Ne plaši se nikog i ničeg. On u najvažnijim trenucima ume da reaguje kao igrač svetske klase.

Ljubitelji fudbala su očekivali da će dva predstavnika porodice Đurovski nositi plavi dres u Francuskoj.

Na žalost, stariji, rođeni Milkov brat, Boško Đurovski, neće putovati zbog povrede iako je to sigurno zaslužio.

- Koliko je moje, ovo je bilo i Boškovo proleće - nastavlja Milko Đurovski. - Igrao je u "životnoj formi". Iako je odbrambeni igrač, često je postizao i golove, što i nije iznenađenje jer je fudbalsku karijeru počeo kao napadač i kao takav došao u "Crvenu zvezdu".

Najviše mu leži mesto polutke u timu, bez obzira da li je u pitanju klub ili reprezentacija. I meni bi bilo lakše u Francuskoj da igra i Boško. "Osećamo se", zajedno mislimo, ili ne znam već kako da nazovem taj osećaj.

Jednostavno, ima nešto što nas vezuje - i pored različitog temperamenta dogovaramo se i bez reči.

Mislim da bi trebalo pozvati u reprezentaciju Safeta Sušića i Vladimira Petrovića. Uz njihovo znanje i iskustvo i našu mladost i htenje, verujem da bi daleko dogurali, iako ni ovako ne mislimo da se predamo.

Verujem da će nam prva utakmica ujedno biti i najvažnija, i da će od nje umnogome zavisiti ishod ostalih mečeva.

Osporavan u pauzama svojih uspeha, Milko Đurovski polako i sigurno korača napred.

Smer je jedan ka fudbalskom majstorstvu i slavi. Neki kažu da ima u "malom prstu" fudbalsku veštinu, neki tvrde daje "srećković", treći nešto treće.

Ne podsećaju li, uostalom, sve ove priče o Milku Đurovskom na one o ovoj našoj, današnjoj, fudbalskoj reprezentaciji?

Obrada: Yugopapir (Eurekin Evro fudbal, jun 1984.)

EP Francuska 1984 na Yugopapiru

Podržite Yugopapir: FB TW Donate