Kako je Đorđe Lebović preživeo Aušvic: Premijera "Nebeskog odreda" uoči suđenja Ajhmanu (1961)




Nismo nameravali da ispričamo ono što se zbilo u prošlosti. Hteli smo tu prošlost da otkrijemo kao mogućnost sadašnjosti, kao aktuelnu pretnju, prema kojoj čovek i čovečanstvo neprekidno moraju da zauzimaju stav pripravnosti 

Đorđe Lebović, jedan od autora "Nebeskog odreda", video je kako se u logoru Aušvicu uništavaju milioni života...


*****



Među poslednjim Jevrejima iz Jugoslavije, januara 1944. godine, u transportu za najveći hitlerovski logor smrti, Aušvic, bio je i 15-godišnji Somborac Đorđe Lebović. Njegove roditelje nacisti su još ranije poubijali.

Posle šest dana putovanja u plombiranom vagonu, u kojem se nalazilo preko 120 zatočenika, Lebović se obreo pred kapijom nacističke fabrike za uništavanje ljudi u Aušvicu, na kojoj je stajao natpis: "Rad oslobađa".

Esesovci su prvog dana iz novog transporta logoraša pobili sve žene sa decom ispod 10 godina i sve fizički oslabele ljude. Lebovića su, sa 2.000 dece od 10 do 17 godina, zatvorili u posebne barake.

On danas ne zna da li je naslutio šta ga u tim barakama čeka, ili je iz nekih drugih razloga pobegao u drugu jednu baraku gde su bili stariji ljudi.

Imao je sreće. U baraci u koju je pobegao nalazile su se zanatlije raznih struka Ti ljudi su imali izgleda da najduže požive u logoru, jer su koristili hitlerovskoj privredi.

Većinu dece u barakama iz kojih je Lebović pobegao, nacisti su posle nekoliko dana likvidirali, a Lebović je, kao staklar, prebačen u Aušvic I, gde mu je u podlakticu utetoviran broj A-127500.

Bombe su s proleća 1944. godine često padale oko Osvjenćima i od eksplozija su prskala stakla na logorskim prozorima.

Petnaestogodišnji staklorezac sa brojem A-127500 na podlaktici zamenjivao je razbijena stakla. Tako je imao prilike da zaviri u sva odeljenja logora smrti, da prisustvuje svim zločinima.

Video je knjige povezane u ljudsku kožu, 550.000 lutaka spaljene dece u magazinima, "kupatila" u kojima su cijanom trovane stotine hiljada ljudi, operacionu salu u kojoj je čudovišni doktor Mengele - za čije se hvatanje Adenauerova Nemačka tek sada setila da raspiše nagradu - vivisecirao logoraše, ljude pobijene motkama, nedela zlikovca Bera - sve užase Aušvica.

Kad se te poslednje ratne zime šleska zemlja stvrdla od studeni i kad su sovjetske trupe krenule u konačnu ofanzivu, Nemci su hteli da zametnu trag svome zločinu.

Naredili su da se demontira krematorijum, u čijim je pećima preko pet miliona ljudi svih nacionalnosti pretvoreno u teški sladunjavi dim.

Krematorijum su demontirale zanatlije. Đorđe Lebović je bio jedan od njih.

Na tom poslu upoznao je jednog logoraša koji je radio u krematorijumu. Poznanik mu je dugo pričao o "nebeskom odredu", o ljudima koji u pećima spaljuju ljude da bi, posle 90 dana rada u krematorijumu, i sami bili spaljeni.

Lebović je imao sreće. Nije završio u krematorijumu.

Nemci nisu imali vremena da spale sve ljude u Osvjenćimu. Januara 1945. godine potrpali su preživele u vagone i devet dana ih vukli prema zapadu, ne dajući im ni hrane ni vode.

Lebović je dospeo u Mauthauzen. Kad je u logoru izbila epidemija pegavca, nacisti su jednostavno blokirali logor, prepuštajući zatvorenike smrti, bolesti i gladi.

U maju su Amerikanci prodrli do Mauthauzena.

Lebović je tada bio u agoniji. Imao je 34 kilograma, pegavi i trbušni tifus i zapaljenje pluća. Ali, bio je jedan između dve hiljade preživelih od 5 miliona logoraša u Aušvicu.



Neće se čuti ni jedan krik niti pucanj



Posle rata je Đorđe Lebović završio gimnaziju i filozofski fakultet. Ali ono što je preživeo u logoru pritiskivalo je njegovu psihu. Osećao je da će se tih teških sećanja najlakše osloboditi ako sve svoje iskustvo, sve užase koje je preživeo, ispriča svetu.

Tako je sa prijateljem Aleksandrom Obrenovićem napisao dramu "Nebeski odred".

Dramski prvenac mladih pisaca Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, drama o zatočenicima koji u jednom nacističkom logoru smrti, i sami osuđeni na neminovnu smrt, spaljuju svoje sapatnike u krematorijumu, dobila je pre četiri godine prvu nagradu na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.

U maju, dve godine kasnije, "Nebeski odred" je prikazan u bivšem koncentracionom logoru u Osvjenćimu.

Posle Osvjenćima "Nebeski odred" je doživeo uspeh u Varšavi i preveden je na češki.

Ovih dana, debitanti u igranom filmu, režiseri Boško Bošković i Ilija Nikolić, sa solidnom glumačkom ekipom - Ljuba Tadić, Karlo Bulić, Stojan Aranđelović, Milan Srdoč, Branko Tadić, Ljubiša Stojčević, Vitomir Ljubičić, Mihajlo Viktorović i Bogić Bošković - snimaju u Košutnjaku, u produkciji "Lovćen-filma", poslednje kadrove "Nebeskog odreda".

- Nismo nameravali - rekao nam je Lebović - da ispričamo ono što se zbilo u prošlosti. Hteli smo tu prošlost da otkrijemo kao mogućnost sadašnjosti, kao aktuelnu pretnju, prema kojoj čovek i čovečanstvo neprekidno moraju da zauzimaju stav pripravnosti. 

U našoj drami i scenariju prikazali smo prosečne ljudske sudbine u senci nadzločina i bestijalnosti, sposobnost čoveka da se sa svim tim strahotama saživi i želju da ih preživi, ljude slomljene a smele, beznadežno nemoćne a ambiciozne, samožive a plemenite, pokorene a buntovne, pobeđene a neuništive.

Reditelji Bošković i Nikolić se u svemu slažu sa koncepcijama pisaca scenarija.

U njihovom filmu neće se videti ni jedan mrtvac, neće se čuti ni jedan krik niti pucanj, neće se čak, osim siluete komandanta logora koja se, tu i tamo javlja kao simbol, videti ni jedan uniformisani zlikovac.

Muziku za "Nebeski odred" piše Branimir Sakač, upravnik Centra za eksperimentalnu muziku u Zagrebu.

Ona neće biti običan pratilac ni ilustrator radnje. Ona bi trebalo da bude jedna vrlo izražajna vrsta podteksta.

Premijeru "Nebeskog odreda" možemo očekivati kroz dvadesetak dana, na početku, ili bar u prvoj polovini suđenja Adolfu Ajhmanu.

Italijanski distributeri već su se zbog toga zainteresovali za "Nebeski odred", a verovatno da će se na njih ugledati distributeri iz drugih zemalja.

Napisao: Aca Radaković, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1961.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate