Đurđija Cvetić, uskoro u TV seriji "Grlom u jagode": S nadom da će jednom zaigrati naivku... (1975)



I baš sam se, pravo da vam kažem, nešto zamislila, kako to dođe vreme kada se igra i kada se igra puno i značajno, vredne uloge, a onda naiđe vreme kada ničeg nema. I baš mi je žao, žao mi je što se pomalo od radosti gubi, radosti koju igra sobom nosi


Upravo smo je videli kao Jelenu u TV adaptaciji "Pesme" Oskara Daviča - u režiji Žike Pavlovića, neposredno pre toga u drami "Nagrada godine", a još ranije u "Đavoljim merdevinama", i u drami "Muzika", jednoj od onih koje ćemo dugo pamtiti...

Videćemo je uskoro ponovo na malom ekranu, u "Kuhinji" Bore Draškovića i svih deset epizoda serije "Grlom u jagode" Srđana Karanovića ...

Đurđiju Cvetić više ne treba posebno predstavljati ni televizijskoj publici.


*****



Među svojim kolegama i poklonicima "Teatra na Cvetnom trgu", kako popularno zovu njenu matičnu kuću - Jugoslovensko dramsko pozorište, poznata je po izuzetnoj moći da od najmanje napravi ulogu koja se pamti.

I po tome što su u pregršti uloga koje je odigrala na scenama ovog teatra najviše one u kojima je tumačila žene sumnjivog morala.

- Kažu meni ovi moji drugari iz pozorišta da ja, u stvari, sve vreme, otkada sam u pozorištu, igram jednu istu ulogu. Čak su mi jednom prilikom poklonili i lutkicu sa cuclom i na njoj napisali: "S nadom da ćeš jedanput već igrati i naivku?"

Ta im se želja još nije ostvarila, a ni meni - kaže kroz smeh, ne uspevajući da skrije tračak tuge što godinama nikako da se iskaže i u drugom svetlu.

Ne krije da voli da igra za televiziju, a volela bi da je i na film pozovu.

Šarmantna je, spontana, izuzetno prijatan sagovornik ...

Veli da mrzi žalopojke i da se nikom ni za šta ne žali. Kad ustreba, direktno se obrati upravniku svog pozorišta i upita zbog čega, recimo, ne ide predstava ta i ta koja je uvek imala publiku.

Čuje odgovor i kaže svoje mišljenje. I mirna joj savest ...

Naravno, predstava nije vraćena na repertoar. Ni danas joj nije jasno zašto, ali ne vredi se nervirati.

Najnoviji projekat njenog pozorišta Brentov "Švejk u II svetskom ratu", u režiji Paola Mađelija, trebalo bi da joj donese značajnu glavnu žensku ulogu. Ali projekat je veliki i skup, pa stoga i odložen ...

- Treba biti strpljiv i sačekati - veli Đurđija.

- Ima li uloge koja vam je neostvarena želja?

- Ne znam konkretno. Kada pročitam neku pričicu, tog trenutka poželim da se to napravi za pozorište, ali me to kratko drži. O ulogama koje su prošle ne razmišljam, uzaludno je. Što je prošlo-prošlo je, povratka nema, kod nas u glumačkom svetu je to tako.

- A o onim koje bi mogle da dođu?

- Ni o njima, ali iz drugih, taktičkih razloga. Šta znam, izmakne se nešto, pa se posle sekiram.

- Zbog čega vas nema na filmu?

- To već ne znam. Znate, uvek mi je smešno kad pročitam ono "Ne znam zašto me ne traže". Stavim sebe odmah u taj položaj ... To znači, brate, da nisi ni potreban.

Moram da vam kažem da ja nikog i ne poznajem s filma, ništa ne znam o tim planovima, čak nisam u toku ni s ovim najvećim projektima, a da ne govorim o onim sitnijim.


Glumac svaki ima bar pet strana



Ne veruje mnogo kolegama koji tvrde da ih ne interesuje film.

- Gluma je gluma. Čovek može životno da se opredeli za film, ili pozorište sticajem okolnosti. Ali, bez obzira na to, ne može se sad reći da se nešto drugo ne voli. To je kao kad bih sad rekla volim glumu samo u mom pozorištu. I na televiziji, i u pozorištu i na filmu - sve je to gluma.

- A klanovi i veze, tvrdnje nekih kolega da je glumac u krajnje podređenom položaju, maltene u situaciji da prosi uloge - šta o tome mislite?

- Pa, ja ne mislim baš tako, ne mislim da ti takozvani "klanovi" i poznanstva igraju nekakvu presudnu ulogu. Mislim da mnogo zavisi od poznanstva, ali onog koje dva bića približuje, upoznaje im njihove najtananije kutke. Mislim na ona poznanstva koja spajaju ljude ...

Što se pozorišta tiče, gotovo ništa ne igram.

Neke moje predstave u kojima sam imala velike, lepe uloge skinute su s repertoara, a u međuvremenu nisam dobila nijednu značajnu ulogu, tako da sad igram nešto sasvim malo.

I baš sam se, pravo da vam kažem, nešto zamislila, kako to dođe vreme kada se igra i kada se igra puno i značajno, vredne uloge, a onda naiđe vreme kada ničeg nema.

I baš mi je žao, žao mi je što se pomalo od radosti gubi, radosti koju igra sobom nosi.

Ali, valjda je to samo trenutak; možda je taj predah i dobar. U tom naletu plime koji očekujem verujem da će publika imati priliku da me i u drugom svetlu upozna.

Glumac svaki ima bar pet strana, a često se upozna samo jedna, dok one četiri, možda i važnije ostanu tajna.

Čekam na ovog "Švejka", i očekujem dosta od njega.

Na televiziji sam završila snimanje "Kuhinje" i serije "Grlom u jagode" - to tek treba da ide.

Moram da vam kažem da mi je rad sa Žikom Pavlovićem pričinio izuzetno zadovoljstvo, da je on zaista majstor svog zanata, da takvih reditelja nemamo mnogo, da je "Pesma" zaista bila pesma.

Razgovarala: Gordana Hristović-Samardžiski, obrada: Yugopapir (Duga, 1975.)


"Grlom u jagode" na Yugopapiru


Podržite Yugopapir: FB TW Donate