Fudbalsko čudo u Kardifu '83, Vels - Jugoslavija: Trener Ingland pretio je da će Irci "spržiti Jugoslovene"




Žalim jugoslovenskog kolegu Todora Veselinovića, rogovi i plamen naših maskota jarca i ognjenog zmaja biće dovoljni da ga vrate na "pravo mesto"! Neugodno, ali je to tako u fudbalu...

Nepoznati detalji o tome kako su naši stručnjaci i reprezentativci iskovali željenih 1:1 u Kardifu protiv reprezentacije Velsa, što im je širom otvorilo vrata finala Kupa evropskih nacija i što su popularno nazvali "Operacija Kardif". Sledeći protivnik: Bugarska, na Poljudu, 21. decembra 1983...

Uvod: Vrata Pariza sada su samo odškrinuta...



Mora se priznati, da su svi oni koji indirektno prate rad sa reprezentacijom i ne odgovaraju za njene rezultate, sa pesimističkim raspoloženjem ispratili naše dve reprezentacije u Kardif. Pogotovo neposredno pred mečeve, kada su stizale vesti sa priprema u Donjem Milanovcu o lošim klimatskim uslovima i sve češćim povredama pojedinaca (mada naoko bezazlenim), što je sve uslovilo i skraćenju boravka u Lepenskom viru.

Skepticizam nije umanjivao ni raport sa priprema koji svakodnevno dopire u javnost o raspoloženju fudbalera, o najvećoj ozbiljnosti u radu, o izvanrednoj atmosferi među igračima, njihovom optimizmu pred nastup u Kardifu i dan ranije u Nju Portu.

Rezervisano se gledalo (pa i kritički), što se uoči meča u Kardifu četiri, pet fudbalera prekomandovalo u najbolji sastav, čime je, po našem mišljenju, "mladi tim" prepolovljen (oslabljen), a A reprezentacija, od koje se imperativno zahtevalo da ne izgubi, komponovana je i nadopunjena od nedovoljno iskusnih fudbalera za jedan ovakav meč. 

Smatralo se, opet kažem, da su ovi potezi i odluka saveznog kapitena (uz naravno asistenciju svojih pomoćnika) "oslabili" oba sastava.

Ovakva mišljenja, međutim, ostvarila su se samo delimično. 

Ivan Toplak i Ivica Osim, bili su prinuđeni da na brzinu pozovu nove mlade snage, sastave "šaren tim" i izgube utakmicu (0:1) u igri koja ni izdaleka nije pružila sliku ranijih nastupa (ni rezultata) ovog sastava.

Ovim porazom, doduše, našim fudbalskim nadama nije u mnogome poljuljan primat u grupi, jer im je u poslednjem susretu, sa Bugarskom 20. decembra, potreban bod da bi zadržali prvu poziciju, ali, o izvlačenju više standardnih fudbalera mladog tima i njihovom prebacivanju u najbolju selekciju, trebalo je da se razmišlja mnogo ranije.

U onom drugom delu mišljenja javnosti (a i mom), u kome se smatralo da je bilo prerano (protiv Velsa) ubacivati u vatru, Drobnjaka, Kataneca, Baždarevića, Mlinarića, pa eventualno i Radanovića, u "paklenu atmosferu" Ninijen Parka, savezni kapiten nas je sve demantovao.

On i njegovi izabranici postigli su zaista - čudo! 

Uspeli su, naime, da se odupru jednostavnoj i fizički jačoj igri domaćina i da postignu željeni rezultat. Uporno i istrajno oni su se držali, čak i posle kriznog trenutka, kad su primili gol, da bi ta upornost bila krunisana Baždarevićevim "golom spasa".

Igra u Kardifu, kojoj su sve elementarne prednosti pripadale domaćinu, nije bila na nekoj zavidnijoj tehničkoj visini. Čak, može se reći, da su obe ekipe, u tom smislu, bile ispod proseka. Ali, ono što je imponovalo, to je krajnje izgaranje, zalaganje, želja, htenje, borbenost i srčanost, sve ono što, uostalom, aktere čini pravim sportistima.

Velšani su igrali krajnje jednostavno u prenosu lopte, u neumornom kretanju i brzom trčanju. Toliko su bili brzi i eksplozivni, da protivnik nije imao ni sekunde vremena, niti da predahne, niti da zadrži loptu.

Našima se (bar diskretno) zamera, što su mnogo grešili u predaji lopte, što, jednostavno, nisu "spustili loptu" na zemlju i mirnijim akcijama organizovali tečniju i kombinatorniju igru. Pitanje je, međutim, koliko su oni to mogli, i koliko im je protivnik, onakav kakav je, dozvoljavao da tako razvijaju igru.

Naravno, posle svega, mogao bi se neko naći pa reći da Velšani nisu neka fudbalska velesila, ali, u današnjem modernom fudbalu, njihova svojstva su i te kako značajna, korisna i efikasna.

Naša reprezentacija ni ovog puta nije igrala sjajno, niti je zadovoljila probirljive sladokusce, ali je ovaj meč izborila nečim što joj inače nije svojstveno. 

Ono što treba da joj bude vodilja u narednim mečevima, svakako je visok moral, krajnje zalaganje, najozbiljniji pristup ne samo prema "utakmicama godine", već i u odnosu na sve partnere koji ne predstavljaju posebnu ili ekstra vrednost.

Naša reprezentacija je maksimalnim naporima izborila bod sa Velsom. Time je dobila veliku šansu da se domogne finala kupa Evrope u Parizu. 

Međutim, ta šansa će se iskoristiti samo i izričito pobedom nad Bugarskom, danas u Splitu. Šansa će nam se svakako izjaloviti, ako u današnjem protivniku vidimo ekipu koja nam nije dorasla i koja, već unapred, nema mogućnosti da putuje u Francusku.

Ako tako mislimo, i kardifski uspeh ne shvatimo kao rezultat krajnje ozbiljnosti, visokog morala i zalaganja svakog pojedinca, možemo se vrlo lako i teško opeći i razočarati, otuda, budimo svesni činjenice da su nam vrata Pariza samo odškrinuta, ali ne i širom otvorena.


Iza kulisa pobede nad Velsom: Operacija Kardif



Posle specijalne mise za velške reprezentativce uoči susreta sa našim izabranicima, Majk Ingland je pompezno izjavio: 

"Žalim jugoslovenskog kolegu Todora Veselinovića, rogovi i plamen naših maskota jarca i ognjenog zmaja biće dovoljni da ga vrate na "pravo mesto"! Neugodno, ali je to tako u fudbalu..."

Na ovu i slične opaske Inglanda i velške štampe, naš selektor se uporno držao jedne jedine rečenice: 

"I ja imam svojih jedanaest zmajeva."

A posle onih 1:1 na kardifskom "Nenijen parku" nije želeo Majkovu glavu, okrenuo se bugarskom selektoru Ivanu Vucovu, koji je nedavno rekao da "jugoslovenski fudbal umire u sopstvenoj lepoti, izvikanosti i jalovosti"...

"Kolega Vucov plače nad tuđom sudbinom, o svojoj malo brine..."

Dodajmo još da je Majk Ingland obećao da će, ako Vels ne stigne do pariškog finala Kupa Evrope, podneti ostavku. 

I da će, posle susreta Jugoslavija - Bugarska na Poljudu, njegovim putem verovatno poći i Vucov!

Trebalo je izdržati psihološki, još više fizički pritisak u odsudnom kardifskom meču, istrajati u obećanjima. Evo kako su naši "plavi" kovali veliki trijumf...


I rizik i srce



- Nije to bio strah od poraza - govori Veselinović - I pre i posle utakmice u Kardifu jurio sam u svlačionici svih šesnaest naših momaka, sada i junaka da ih poljubim. Zahvatila me nekakva bolećivost prema njima: iz očiju im se čitala velika rešenost da savladaju sebe i obaveze, bilo je i uplašenih. Njima sam posebno prilazio, pokušavao da ih navedem na sve drugo osim utakmice... 

I ja sam to činio pod izvesnim opterećenjem: u izboru tima bilo je i rizika i srca, prevagnulo je ono drugo... 

Oslonio sam se na one koji, i da hoće, ne mogu da iznevere. Na novostasale i prekaljene borce koji mogu da iznesu ogroman teret! Nismo se zaklinjali u pobedu i remi, dugo i stalno raspravljali smo samo o našim mogućnostima, o našoj igri. 

I bilo je trenutaka kad ni ja, ni Ante Mladinić, ni ma koji reprezentativac nije mogao reč da izusti... Posle takvog, nekolikominutnog ćutanja, neko bi se nasmejao, i opet bismo krenuli sve iz početka. 

O terenu, markiranju i demarkiranju, vetru kao značajnom faktoru u šutiranju i odbrani, prekidima u igri, eventualnim jedanaestercima... 

Neiskusniji Drobnjak, Katanec, Mlinarić. Baždarević... manje su se oglašavali, ili nikako, stariji i iskusniji Peruzović, Simović, braća Vujović, Halilović više su učestvovali u "kovanju" igre. 

A svi zajednički nismo se zamarali razmišljanjem kakve zamke nam pripremaju Velšani, osim da pojedince - kao što su Raš i Džejms - treba budno pratiti. 

Bilo je posebnih zaduženja, opet u sastavu celokupne igre - ne parcijalno i na momente. Jednostavno: tražili smo sebe, a ne Velšane! I našli smo se! Bilo je povremenih padova i uspona, sve zajedno - odlično!


- A da smo izgubili?


- Pa, nismo! I bilo bi grehota, ne sramota. Sada čujem da Velšani "nisu ništa", da smo mogli i da ih pobedimo... Mogli smo i to - mogli su i oni. Fredrikson je sjajno sudio, mada naši momci kažu da su Velšani dali gol iz ofsajda... Neka je i tako, ovaj naš, Baždarevićev, bio je čist kao suza i mnogo značajniji od njihovog!


Poraz kao pobeda



Zajednički boravak seniorske i mlade reprezentacije u kardifskom hotelu "Posthaus" i poraz naših "nada" u Njuportu (0:1) mnogo su značili i doprineli izuzetno željenom remiju na "Nenijen parku"...

- Baždarević, Katanec, Drobnjak i Mlinarić, donedavno mladi reprezentatici, teško su podneli poraz svojih drugova u Njuportu - objasnio je selektor Ivan Toplak - ali je baš taj neuspeh naelektrisao i njih i ostale seniore da se "sutra" osvete Inglandovim izabranicima na "Nenijen parku". 

Iz poraza mladih izvučeno je veliko iskustvo, u njemu je sagledana mogućnost za zajedničku pobedu. Zajedničku zato što se uglavnom broje samo rezultati seniora, i što je "pobednička zavera" počela da se kuje još na Kantridi, uoči pobede nad italijanskim "nadama" - 4:1. 

Katanec, Baždarević, Mlinarić i Drobnjak prekomandovani su u seniore, ispostavilo se sasvim dobro i u pravo vrerne. Rizik jeste, ali...

"Štab jugoslovenske sedme sile" u hotelu "Park" najčešće je posećivao Zoran Vujović. Iskreno je priznao uoči utakmice da ga je poraz mladih neprijatno iznenadio, ali da je, ne samo njega, trgao iz izvesne opuštenosti, čak i pomirljivosti da se na "Nenijen parku" može išta povoljno postići.


- Uz napomenu "da se ne naljuti Todor Veselinović", Toplaka smo pitali: da li ga je Toza "oštetio" uzimanjem četvorice "mladih"?


- Sve je bilo usredsređeno višem, možda i jedinom cilju - uspehu seniora. Zajednički smo to želeli, radili, dogovarali se... uspeli! Koliko imam pohvala za seniore, toliko pokuda za mlade: Kajtaz, Tuce, Bora Cvetković, Smajić, Čelić... loše su igrali. 

U prvom poluvremenu i Stojković, Baljić može više i bolje, Vulić takode, Elzner je solidno obavio posao - poneo se nesportski i nekapitenski - zasluženo je isključen! 

Pudar nije krivac za primljeni gol, naši šuteri su potpuno zatajili!


"Nisam tako rekao..."



Junak medu junacima sa "Nenijen parka", Mehmed Baždarević, očigledno prezadovoljan jednim, jedinim i presudnim pogotkom, osporava izvesne izjave u štampi...

- Pre svega, nisam rekao da ne znam da li ću postići još neki gol za jugoslovensku reprezentaciju (siguran sam da hoću ako i dalje budem reprezentativac), i da je taj gol postignut isključivo mojom zaslugom. Svi smo ga toliko želeli, radili "za njega", lavovski se borili da ga damo a da ne primimo drugi. 

Da je bilo samo do davanja golova, dali bismo, pretpostavljam, i više.

Zatim: nisam izjavio (mada sam tako mislio) da ćemo "sigurno preskočiti Vels" i da ću "baš ja" dati gol!?


- A ona pesma u avionu: "Šeta flaša Meše Baždarevića"?


- Nju je "iskomponovao" Marko Mlinarić da mi se "osveti" za ono što je letos pisalo u Tempu "To je flaša Marka Mlinarića". Jesmo, svi smo "po malo" popili... zajednički smo uspeli, zajednički proslavljali. 

Istini za volju, Todor Veselinović, Ivan Toplak, Ante Mladinić i Ivica Osim nikom nisu branili "čašicu viskija", sve su posmatrali a ništa nisu želeli da vide. Ali...

- Neka ih, pitaću ih sutra (petak) kako izgledaju - na pripremama za utakmice sa Bugarskom u Šibeniku i Splitu neće biti pomilovanja! - "pripretio" je Toza Veselinović.

A Mehmedov klupski drug, Mirsad Baljić, nije uspeo da "uhvati na spavanju" razdraganog strelca:

- Stalno mi beži u rep aviona, jurim za njim - neće da nastavimo preferans. Da mu se sada osvetim, dok je malo "zagrejan" stalno me "dere"...


- I još jedna Baždarevićeva ispravka:


- Kada sam šutirao na Sautholov gol, kada se lopta "ukopala" - nije bila u vazduhu - dobro sam ciljao. Zahvatio sam je, veoma jako, punom nogom, on je nešto istrčao - prošla mu je pored ruku i odsela u levom uglu. Ponavljam: nišanio sam, nisam pucao nasumce!


Bugari - godinu dana bez poraza!



U fudbalu ima i sreće, po Veselinoviću - niko od naših nije se u nju uzdao pre meča u Kardifu - ali je ipak bila na našoj strani.


- A da li se nešto radilo nasumce... pa kako ispadne?


- A, da nismo "prošli" moglo bi se i to reći... - primećuje Ante Mladinić. - Uvek smo nečim nezadovoljni, i kad pobedimo i kad izgubimo ima "pametnijih, boljih, pronicljivijih". 

Tvrdim da ništa nismo radili nasumce - ni pre, ni za vreme utakmice - već pitajte šta će biti protiv Bugarske... 

A šta će biti... biće ono što očekujemo: još bolje nego u Kardifu! 

Svi sad tvrde da su Velšani opasniji od Bugara jer više znaju, veći su profesionalci, bolje plaćeni. Pre Kardifa niko Bugare nije ni spominjao! 

Ja ne mislim da su gori od Velšana... 

Ne možemo se tako odnositi prema reprezentaciji koja ove godine nije izgubila ni jednu utakmicu! 

Kažu i da bugarska reprezentacija "nema svoju specifičnu igru"... Pa ko to ima - fudbal se igra na terenu, ne u svlačionici, koncepcija se stvara u igri, prema protivniku. 

Iskreno: pribojavam se Bugara... upravo zato što ne znaš kako će i odakle krenuti! Napadaju sa svih strana, one "što vidiš" lako je čuvati - teško je s onima što se zavlače "iza leđa". 

Takvih u bugarskoj selekciji ima mnogo... Jeste Poljud naša velika šansa, Bugari tvrde da su već u Parizu! 

Objektivno: treba da smo bolji od njih, a mnogo puta smo bili bolji pa...


Ako je samo do Bugara...



- Što bih razmišljao o Bugarima - ponosan je Ljubomir Radanović izvrstan ukrotitelj gotovo nesavladivog Jana Raša. - Sve zavisi od nas, ako je samo do Bugara... Svaka nova utakmica donosi nove obaveze, ali, kad smo već pregrmeli Vels - malo verujem, ma i ne verujem u naš kiks na Poljudu, pred svojima! I ne verujem da Bugari imaju "nekog Raša", pa i ako ga imaju...

I Todor Veselinović ne predviđa neprijatno iznenađenje u Splitu, ne obećava bitne izmene u reprezentaciji. Način igre - to je već nešto drugo - o tome će, kaže, presuditi oni koji budu igrali. Pariz je u njihovim rukama, ako ga ispuste...

Po Veselinoviću, ni Mlinarić nije loše igrao, u Kardifu ga je zamenio Halilovićem jer je želeo da osveži navalu, možda će - tako je rekao - u istom cilju preduzeti nešto i u Splitu. 

Za susret sa Bugarima potrebna su mu pre svega dva isturena napadača, umesto dva "četvorna bedema" kakve je imao na "Nenijen parku".

Kad je već reč o napadačima i golovima, Zlatko Vujović, kapiten "plavih", tvrdi da je velški gol "pao" iz ofsajda, a Zoran Simović da je želeo i mogao rukama da zadrži Džejmsa, ali da se predomislio i uzdao u njegovu eventualnu pogrešku...

- Džejms, eto, nije pogrešio - dodaje Simović - Njegov gol mogao je skupo da nas košta. Ništa "jevtiniji" ne bi bili ni bugarski golovi... posle Poljuda nema popravnog! Ni kajanja! Smemo samo da damo "nekoliko" golova, da primimo - nijedan!

Na potezu su, dakle, jugoslovenski strelci!


Napisao: Ljubomir Ristić, obrada: Yugopapir (Tempo, decembar 1983.)


*****



Fudbalska reprezentacija Jugoslavije: Ivan Gudelj, Luka Peruzović, Safet Sušić, Ljubomir Radanović, Branislav Drobnjak, Srećko Katanec, Zoran Simović, Mehmed Baždarević, Zlatko Vujović, Marko Mlinarić i Zoran Vujović


Kako je bilo na Poljudu...




Podržite Yugopapir: FB TW Donate