Massimo Savić, "Stranac u noći" (1/2): Bolji sam pjevač zahvaljujući savjetima Tinija Varge (1987)



Moje mišljenje je da ako se izlazi vani iz ove zemlje sa pjesmom koja ima tekst na našem jeziku jedini način na koji se može reći nešto tim ljudima je preko emocija. Ljudi neće razumjeti jezik, neće razumjeti tekst pjesme, ali će preko emocija shvatiti o čemu se radi. Po meni je to jedini način da nas netko vani razumije. Jedino preko srca

Gde god da krene sa sobom nosi pesmu... Svoju "Energy" improvizuje sa beogradskim kolegama. Sa scene odlazi pravo u studio u kome preko noći nastaju dve predivne pesme. Čuće se u mjuziklu koji priprema Televizija Beograd... U šali, ali i kao od šale peva Figarove arije... Na koncertu Električnog orgazma se veseli i uživa... Smišlja sa drugarima "narodnjake"... Ima prvu, solističku ploču "Stranac u noći"... Druži se sa Jurom. Živi u ritmu muzike za ples. Izgleda kao sa stranica nekog svetskog modnog žurnala. Širi oko sebe pozitivne vibracije. Ima čudesan glas... Naravno - Massimo Savić.

Massimo Savić (foto: Zorica Bajin-Đukanović)

1. deo intervjua



- Prošle godine proveo si devet meseci u Švedskoj. Trebalo je da to bude čisto poslovni boravak, a ispalo je nešto mnogo više od toga.

- Da. To što je trebalo biti posao pretvorilo se u prijateljsko zezanje. Više bi se to moglo nazvati mojim učenjem uz Tinija Vargu, koji je izvršio ogroman, ogroman uticaj na mene. Ja sam gore bio kao malo dijete koje, eto, gleda i uči.

To mi se nikad u životu nije desilo. Tini mi je mnogo pomogao u vezi pjevanja. Recimo, prije odlaska tamo bio sam pjevač koji je dobro vladao melodijama ali koji je namjerno izbjegavao slijediti ritam.

Stalno sam lebdio iznad ritma i on se automatski počeo gubiti u glasu, a sa Tinijem sam puno radio baš na tome, na ritmu vokala. Mislim da sada bolje baratam time.

Ali, ono što je trebalo biti posao nije na kraju ispao posao. Imamo masu snimljenog materijala, masu dobrih ideja, jako puno dobrih pjesama... Međutim, sve je to bilo jedno veliko učenje. Sa povratkom iz Švedske shvatio sam gdje sam, šta sam, kako ću, šta treba da radim.

- Pored toga što si učio, tamo si vodio i zanimljiv život.

- Živio sam sa muzičarima - od Grka do Amerikanaca. Manje-više su to bili obojeni muzičari. Ubrzo po mom dolasku pročulo se po Stokholmu da je došao neki momak kod Tinija i da nešto kuhaju u studiju.

Onda su oni počeli dolaziti u studio, pjevali smo, svirali zajedno. Bio je stotine sejšna. Družio sam se i sa ragerima. To je ekipa sa kojom me je Tini upoznao. Oni su, recimo, jedna varijanta Hells Angelsa. Švedski Hells Angelsi. Žive u unutrašnjosti Švedske. Njihove zajednice veoma podsjećaju na komunu.

Recimo, iznajme neku ogromnu, staru, drvenu zgradu i u njoj žive svi zajedno. A ono što ih čini sretnim je rad. Svatko od njih nešto radi. Svatko se nečim bavi: ovaj barkom, ovaj drvorezom, onaj... Svatko ima neko svoje zanimanje. Predivno, predivno iskustvo.

- A šta si ti radio?

- (smeh) Ja sam se vozio barkom. Ja sam plovio barkom po jednom od jezera. (smeh)

- Pomenuo si Grke. Iz tvojih druženja sa grčkim muzičarima proistekla je i pesma "Mavros tin Afriki", koja se nalazi na ovoj ploči.




- Da. U Švedskoj sam se upoznao sa jednim grčkim pijanistom, Zeus mu je nadimak. Preko njega sam, kasnije, upoznao Gregorisa, jednog od najboljih živućih buzuki svirača. On je izdao u Švedskoj dve, tri instrumentalne ploče za firmu "Sonet".

Međutim, trebala mu je jedna pjesma sa vokalom i zamolio je mene da je otpjevam.

Kad smo je snimili rekao mi je:

- Ako ima ikakve šanse da se ovo čuje u Jugoslaviji, napravi obradu, nešto uradi sa tom pjesmom.

Nisam želio praviti nikakvu obradu, barem što se teksta tiče. Pjesma je drugačije odsvirana, nema možda toliko melosa u muzici, melos je ostao najviše u glasu.

Ali, zbog mog poštovanja prema tim ljudima, zbog moje zahvalnosti, otpjevao sam je na grčkom. Ona bi trebalo da bude grčka pjesma pomoći za Afriku.

Gregoris ju je predložio za grčki Aid.


Prva nagrada u mom životu



- Po povratku iz Švedske pojavio si se na MESAM-u sa pesmom "Zadnja noć". To je bilo kao neko ponovno probijanje leda ovde, zar ne?

- MESAM... Pa, da. Prije no što sam otišao za Švedsku, sreo sam Zrinka Tutića. On mi je odsvirao pjesmu "Zadnja noć". Imao sam predrasuda prije no što sam se sreo sa njim zbog branše, zbog miljea za koji on stvara.

Ali on je veoma širok u shvaćanju muzike. Pratio je moj rad od početka mog benda, od Dorian Graya i želio je da jednog dana uradimo nešto zajedno.

Kada mi je odsvirao "Zadnju noć", ja sam se iznenadio: vidi, vidi, pa to je dobra pjesma. Ali nije se imalo vremena uraditi jer sam već nakon nekoliko dana imao bukiran let za Švedsku.

I javio se Zrinko u Švedsku. Kaže da je napravio demo. Poslao ga je na MESAM. Jako bi volio da ja dođem to otpjevati na MESAM-u, da se pojavim, jer dugo me nema, već je vrijeme da se vratim, da me ne zaborave.

I ja pristanem. Vratio sam se.

Sreo se sa Matom Došenom, koga smatram izuzetnim producentom. I nas dvojica smo za jednu noć napravili pjesmu "Zadnja noć".

Otišao sam na MESAM bez ikakvih pretenzija da nešto uradim. Cilj mi je bio doći, pojaviti se, ostaviti kakav-takav utisak i pokazati ljudima da sam se vratio, da sam tu.

Međutim, dobijem nagradu za najbolju interpretacija. Prva nagrada u mom životu. Ona velika kristalna vaza. (smeh)




Nakon toga, tek se vratim u Zagreb, već Zrinko kaže:

- Uradio sam pjesmu za koju mislim da bi bio dobro da se šalje na Evroviziju. 

Taj nastup... ja sam već sam prešao na to, na Evroviziju...

- Odlično, samo sastavi.

- MESAM jeste most između mog prijašnjeg rada i solo-karijere, ali pravi rez je bio nastup na Izboru za pjesmu Evrovizije. Tek tada su ljudi doznali, u principu, za mene. I tamo sam nastupio jednostavno zbog toga da se moje ime promovira.

Tu emisiju je pratilo deset miliona ljudi i meni je bilo važno da ostavim dobar utisak.

I desilo se da sam bio drugi. Na opće iznenađenje svih. Tog momenta se uključio široki radijus slušalaca i gledalaca i mislim da je ljudima počelo bivati jasnije da postoje i neke druge stvari i da neke drugačije stvari od onih na koje su oni navikli mogu biti zanimljive.

Ne znam, ali mislim da ne bi bilo dobro da sam bio prvi. U stvari -  ne znam. Ja sam zadovoljan.
Zadovoljan čovek: Massimo Savić (foto: Zorica Bajin-Đukanović)


Na njoj mora biti svega



- To je u svakom slučaju neka mogućnost za proboj na potpuno novo tržište.

- Da, ali smatram da taj tip vrata na svjetsko tržište baš ne odgovara meni.

- Imam utisak da je u tome i bio, ako mogu da kažem, "problem" pesme "Samo jedan dan". Ona je jednostavno bila prejaka u kategoriji tralala pesama kakve se traže za takvo takmičenje.

- Ne znam. Moje mišljenje je da ako se izlazi vani iz ove zemlje sa pjesmom koja ima tekst na našem jeziku jedini način na koji se može reći nešto tim ljudima je preko emocija.

Ljudi neće razumjeti jezik, neće razumjeti tekst pjesme, ali će preko emocija shvatiti o čemu se radi. Po meni je to jedini način da nas netko vani razumije. 

Jedino preko srca.




- I, evo nas - vreme sadašnje, tvoja prva solistička ploča i na njoj ti i Jura zajedno u tvojoj obradi njegove pesme "Zamisli život u ritmu muzike za ples".

- Da. Moja ideja je bila da se napravi pošto, po meni, ako ploča nekoga promovira mora imati svašta: mora imati i dobrih pjesama, mora imati i lošu pjesmu, u ovom slučaju mora imati i grčku pjesmu, pa
i duo Jura i ja.

Jednostavno, na njoj mora biti svega.

Tako sam došao na ideju da na ploču stavim i jedan duo sa Jurom Stublićem. On je moj veliki prijatelj. Izuzetno ga cijenim i poštujem. I bilo je divno - Jura i ja smo zajedno pjevali. Smatram da nam se glasovi jako dobro slažu.

- Da li je to davanje i određenog respekta novom talasu, pošto je ponovo oživljena jedna od himni novog talasa?

- Da. Oduvijek sam imao želju da tu pjesmu malčice usporim, da se uradi u nekoj soul ili rhythm i blues varijanti.

Mato Došen ima velike zasluge za taj njen novi, svježi zvuk.

Razgovarala: Snežana Golubović, obrada: Yugopapir (Rock, jun 1987.)


Kraj 1. dela intervjua - 2. deo je OVDE



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)