Bajaga, vlasnik "Prodavnice tajni": Juga je toliko mali prostor - a mi se delimo... (1989)




Kada se nakon turneje po Sovjetskom Savezu vratiš u Jugu, zaključiš koliko je mala. To je malo mesto gde maltene svaka ulica ima nešto protiv druge. U vreme kada se Evropa ujedinjuje i kada ti više uopće neće trebati pasoš za prelazak iz jedne zemlje u drugu, ja se plašim da u nas, nakon podela na pokrajine i republike, ne krenemo da se delimo na gradove i ulice. To je stvarno glupo, jer je toliko mali prostor


POLET: Preslušavajući sve tvoje ploče, uključujući i rad s Ribljom čorbom, primijetio sam da skoro sve tvoje pjesme imaju autobiografski štih, prezentiraš, naime, uglavnom sebe?

BAJAGA: Mada ne radim direktno priču u smislu prepričavanja života, veoma mi je bitno da sam ja dio tih osećanja koja je ta pesma doživela. Ne mogu da napravim pesmu "Godine prolaze" ako se u tom trenutku nisam osećao tako. 

To je važno, jer izvesno je, ali se teško objašnjava, da publika uvek oseti ako ta pesma nije iskreno napravljena, bez obzira koliki ti bio profesionalac. 

Ako u pesmama nema iskrenosti, publika to ne prima. 

Mislim da su emocije veoma bitne u bilo kojoj umetnosti. S druge strane, trudim se da se previše ne otvaram i da ne pričam totalne intimnosti, ali na osnovi mojih pesama možeš veoma jednostavno zaključiti kakav sam ja čovek. 

Možda sam iskreniji u pesmama nego u pojavljivanju, u bilo kojem medijskom pojavljivanju. To je ono u šta verujem da je čisto i pošteno, bez obzira što znam da su ovi razgovori i slikanja za televiziju deo posla, a ovo ne shvatam kao posao. To mi je zadovoljstvo.


Strašno apolitičan tip



POLET: Ako bi pravili dublju analizu tvoga rada, dolazi se do zanimljiva zaključka da su, ustvari, sve tvoje pjesme žalosne, tj. odaju nekakvu tužnu prazninu.

BAJAGA: Pa, ova nova ploča "Prodavnica tajni" u celosti je takva. Kada bih morao izdvojiti nekakvo osećanje s ove ploče, mislim da je to seta; čini mi se da su sve pesme setne, ali ne tužno setne, mogao bih čak da kažem veselo setne. 

To je žalost za proteklim vremenima koja su bila bolja, jer ja sam na sreću bio generacija koja je osetila više zezanja, kada je bilo više love i veselja. To se maltene čuje u svakoj pesmi. 

Imaš ovu pesmu "Godine prolaze" i to je sada kao ljubavna pesma, prelistavanje fotografija, ali počinje tekstom koji je meni kao ilustracija za sve ovo: 

"Sećam se slike ja, od pre par godina, na slici proleće i sunčan dan..." 

... Tada je sve bilo sunčano i lepo, dok je ova pesma "Verujem - Ne verujem"... 

"Jer je noć, noć, noć, totalni je mrak..."


... Više je vezana uz današnje vreme, bez obzira što je ploča ljubavna i nema afiniteta da bude angažovana. 

Obzirom da ja živim u ovoj zemlji i sve osećam šta se događa, tako da celo vreme postoji ta neka crta vremena u kojem je ploča nastala.

POLET: "Prodavnica tajni" ne predstavlja određen stav, barem se to ne može zaključiti između redova. Međutim, ploča ipak dodiruje aktualne političke trenutke u Jugoslaviji. Kakav je u stvari tvoj stav prema događajima u nas?

BAJAGA: Ja sam strašno apolitičan tip i gledam da se ne bavim politikom, jer me to uopće ne zanima. Drugo, smatram da je politika duhom niža disciplina od umetnosti. Meni je muzika mnogo vrednija od politike, iako rock and roll u sebi ima bunt. 

Ja se trudim da se ne bavim dnevnom politikom, jer smatram da to umanjuje vrednost umetnosti. Politika se brzo menja i onda sve te pesme više ništa ne vrede. 

Mislim da je dobra angažovanost kada napraviš Hazarski rečnik, koji su preveli na osamnaest jezika, a ima šansu da dobije Nobelovu nagradu, i onda mu u Francuskoj kažu: 

"Da li si ti mislio na Baske u Španiji, a u Engleskoj na Severnu Irsku, a ovde da li je mislio na Kosovo". 

To je nekakva angažovanost koja može biti aktuelna i za deset godina.

A ja da napišem pesmu "Poskupele cigarete", zatim poskupi kafa i sve ostalo, ta pesma može da se baci u đubre. Trudim se da to izbegavam. 

A neka moja opredeljenja... Ja sam krenuo da slušam muziku, rock and roll, i ušao u sve to kada su hipici prestajali da postoje. Popio sam taj "vajboro" i svi smo braća i sestre, svi smo isti. 

Kad me pitaju šta sam po nacionalnosti, ja im odgovaram da sam stanovnik Zemlje. Ja stvarno mislim da smo svi isti i da ovo što se sada događa fura na mračno doba srednjeg veka.


Koncert za gladne mačke



Bajaga (foto: Željko Jelenski)
POLET: Lov na vještice?

BAJAGA: Bukvalno. Imam mnogo prijatelja po svim krajevima zemlje, imam prijatelje u Sovjetskom Savezu i u Burmi i uopšte me ne interesuje jesu li oni Eskimi, Kinezi, Japanci... 

Mislim da je najvažnije da se mi možemo razumeti. 

Kada se nakon turneje po Sovjetskom Savezu vratiš u Jugu, zaključiš koliko je mala. To je malo mesto gde maltene svaka ulica ima nešto protiv druge. 

U vreme kada se Evropa ujedinjuje i kada ti više uopće neće trebati pasoš za prelazak iz jedne zemlje u drugu, ja se plašim da u nas, nakon podela na pokrajine i republike, ne krenemo da se delimo na gradove i ulice. Tako kada ideš iz ulaza broj 23 na 27, trebat će ti pasoš, viza i šest formulara. 

To je stvarno glupo, jer je toliko mali prostor... 

Moj ćale ima najbolju teoriju o nacionalizmu, a on ima isto shvatanje kao ja. On kaže: 

"Mi smo na Balkanu. Tu su prošli Tatari, Huni, Avari, Turci, Austrijanci..." 

Niko ne može precizno da kaže za sebe kojeg je porekla. 

Svaka vojska koja je prošla ostavila je iza sebe nekog traga, tako da ja ne znam šta je radila moja prababa i tko je meni direktan predak. 

Mislim da je to sve pitanje predrasuda i nadam se da će to vreme brzo da prođe, jer posebno rock and roll ne bi smeo da se petlja u to. 

Svetski rockeri su pokazali da kada je frka u Etiopiji napravi se "Live Aid"; kada je Mandela u zatvoru napravi se koncert protiv aparthejda. 

Na taj način hoću da se bavim muzikom. 

Napraviću koncert za gladne mačke, za nezbrinutu decu i ugrožene životinje, ali neću dozvoliti nikome da na bilo koji politički način manipuliše s onim šta ja radim, jer je ovo muzika, u krajnjoj liniji zabava i umetnost, ali nije politika.

POLET: Rekao si da si apolitičan, a ipak reagiraš na poskupljenje cigareta kao svaki normalan potrošač ovoga društva. U stvari, iskazuješ svoj bunt prema skupoći i inflaciji.

BAJAGA: Pa jeste. Evo, mi smo napravili najjeftiniji omot u Jugi koji se može napraviti. Ova ploča košta oko milijun i trista u proseku, što ovisi o opštinskom porezu. To je najjeftinije za jednu LP ploču u Jugi. 

Napravili smo crno-beli omot, jednostruki omot bez ikakvih kesa, bez ičega i on košta šesto hiljada manje nego da je specijalno izdanje, i to je jedini način da mi pomognemo ljudima da lakše dođu do ploče a da na toj ploči imaju moju sliku, sliku banda koji je svirao, i reči. 

Mislim da se na taj način može raditi. 

Sada radimo turneju. Ja sam oduvek imao prilično visoke kriterije. Dolazio sam najboljom opremom i rasvetom, a to je sada teško. Da ne bi opterećivali publiku sa skupim ulaznicama, napravili smo pametan potez i potpisali ugovor s firmom "Interpublic", koja zastupa "Lord Extra Festival"

Oni će biti naši sponzori, a to će nam omogućiti da zbog te love koju daje sponzor ne dižemo cenu karte a da publika ipak dobije koncert na svetskom nivou. Na taj način pokušavamo olakšati ljudima koji nas vole da jeftinije dođu do naše muzike.


Spotove umesto sednica



POLET: Ako si primijetio, u posljednje se vrijeme skoro svi glazbenici bave politikom, tj. u intervjuima uglavnom pričaju o sadašnjoj situaciji, i to skoro svi - i oni koji su se bavili politikom i oni koji se nikad do danas nisu njome bavili. Što ti misliš o tome?

BAJAGA: Mi smo vrlo čudna zemlja. U nas ima, prvo, najviše profesionalnih političara na svetu, a političara amatera, definitivno, ima najviše u galaksiji, jer tko se politikom ne bavi profesionalno, bavi se amaterski. 

Ja sam to hteo izbeći, jer umesto 50 spotova na televiziji imaš neku sednicu koja traje satima. 

Dajmo malo ljudima oduška da zaborave to što se dešava. 

Ja nisam kompetentan, ali pitanje je koliko mi znamo šta se dešava i koliko su te informacije koje dolaze do nas realne. 

Ne želim da se petljam u to, jer moj je stav da je muzika mnogo lepša od politike. Bolje da oni misle o tome šta ja radim nego da ja mislim o tome šta oni rade.

POLET: U novije vrijeme je u nas trend izdavanja videokazeta rock-bandova. Što je s vašim videom?

- Videokaseta se pojavila, s tim što tiraže videokaseta nisu preterano velike i to se vrlo brzo prodalo. Ovaj put snimat ćemo video i živu ploču. Snimili smo show za Televiziju Titograd, i taj show će se pojaviti na videokaseti. 

Ljudi iz diskografskih kuća shvatili su da je vreme novac, pa će se ta traka iz našeg televizijskog showa brzo pojaviti na tržištu. Imat ćemo tako ove godine dve kasete, ovu sa showom i naš live-nastup. 

PGP RTB je napravio probu i publikovao compact-discove s nekakvim pop-koktelom gde mi imamo jednu pesmu. Napravljen je probni tiraž od dve hiljade primeraka i to je sve otišlo za mesec dana. 

Ovu ploču smo miksali digitalno na "R-dat" kaseti i može lako da se prenese, jer tu nema kopije. Svaka kaseta je original, pa ćemo izdati compact-disc s novom pločom "Prodavnica tajni".


Ne razumem se u piće



POLET: Kada ćete svirati velike koncerte?

BAJAGA: Turneja bi trebala krenuti krajem februara, a u Zagrebu bi trebali svirati početkom marta. Moj najuspešniji koncert bio je ovde u Ledenoj dvorani. Ja to pričam svugde. Ubedljivo najbolji koncert bio je u Zagrebu. 

Pre toga smo se dogovarali da tu snimimo živi album, no zbog nekih tehničkih nesporazuma nije došlo do te realizacije. 

Strašno žalim što nismo snimili taj koncert. Publika je bila neverovatna. Ljudi su neprestano držali ruke u vazduhu i ne znam kako su to izdržali sat i pol vremena. Sve pesme su pevali otpočetka do kraja, jer za živu ploču vrlo je bitna publika, a ovde nas je publika strašno dobro primila. 

Mislim da ćemo ovaj put ispraviti tu grešku. 

Obezbedio sam se da uradimo normalan koncert u Ledenoj dvorani, a verovatno ćemo raditi neke besplatne koncerte u Beogradu, Zagrebu, Skopju, a to ovisi o gradskoj upravi gde će ti koncerti biti održani. 

Mislim da ćemo to sve snimati, a posebno zbog toga jer Radio Zagreb ima pokretni 24-kanalni studio, koji je sigurno najbolji u zemlji. Publika je odlična, tehnika je odlična i mislim da ćemo taj živi album snimiti baš u Zagrebu.

POLET: U dvije i pol godine pauze bio si sve vrijeme daleko od glazbe. Čime si se sve bavio?

BAJAGA: Bavio sam se različitim stvarima. Ja volim da radim i baš se nafuram na šljaku. Ali, kad se umorim, onda se odmaram pet, šest dana i ne znam šta ću sa sobom. Moram raditi bilo šta samo da ne sedim i ne buljim u prazno. 

Kada je završila turneja po Sovjetskom Savezu, onda smo basista Cvele i još jedan muzičar skupili lovu i kupili 16-kanalni studio. To mi je bilo pravo uživanje. 

Radio sam razne stvari. Prvo sam producirao album beogradske grupe Heroji, jer namerno nisam hteo uzimati neku visokotiražnu grupu. Heroji su momci na mestu.

Jedno vreme snimao sam radijske reklame, i to čak vrlo uspešno. Ljudi prema tome imaju niži stav, ali to uopšte nije tačno jer je to meni kao autoru bilo strašno interesantno. 

Radio sam reklamu za "Pionir" iz Subotice, koja traje 30 sekundi. Nisam to nikad prije radio, a u principu me interesuje pozorišna i filmska muzika. 

Sve te druge forme što su po trajanju drugačije kao autoru ti daju nekakav drugi fazon. To su kratke forme gde ti nemaš šanse da nešto menjaš. Ja sam uradio tu reklamu i svi su bili zadovoljni. To mi se svidelo i, na kraju krajeva, vreme mi je brzo prošlo. 

Mislim da uza sve ovo čime se bavim hoću da radim pozorišnu i filmsku muziku, i te nekakve kratke forme, jer mislim da je to važno. 

Sada ću raditi za "Zvezdara teatar" pozorišnu muziku i to je prvi put da to radim. 

Došli su ljudi da im to uradim za jednu predstavu, a ja ni sada ne znam kako se predstava zove. Premijera će biti 15. januara. Došao mi je reditelj Seletović, koji mi je rekao da predstava ima strašno puno zajedničkog s pesmom "Ruski voz"




Njemu se to dopalo i rekao mi je da se skoro sve uklapa u scenarij i u predstavu. 

Imam dosta muzike koju nisam mogao da iskoristim jer je preduga forma, a nije ni pop ni rock. 

Posao rockera nije duga veka, pa ću se baviti ovim poslom jer ja nikad ne bih otvorio kafić ili pizzeriju. Ja ništa ne znam ni o piću ni o hrani, u smislu takva posla. Jedino što znam jeste muzika i zbog toga ću radije otvoriti studio, ili ću uložiti pare u instrumente. 

Kad budem imao 50 godina i kad me više ne budu zanimale turneje, radit ću muziku na drugačiji način.


A sad lađenje



POLET: Jedno si vrijeme konstantno izdavao albume, takoreći godišnje. Ispričao si čime si se bavio u ovoj dvoipogodišnjoj pauzi, ali ja mislim da se ipak dogodio određen preokret u tvojoj karijeri. Je li došlo do glazbenog zasićenja?

BAJAGA: Nije se ništa specijalno dogodilo. Posle tri ploče ja sam osetio da se previše stvari događa oko mene. Ja volim da radim u miru. Osetio sam da ja ne vodim posao, nego da posao vodi mene. Osećao sam, ako tako nastavim, sigurno ću napraviti neku glupost.

Rekao sam stoga sebi: "Ajde da sada malo oladimo!" 

Nisam ni znao koliko će trajati pauza. Sale je dogovorio turneju po Sovjetskom Savezu, da imamo u međuvremenu šta da radimo. To je jedina značajnija stvar koju smo uradili kao posao. 

Sve tri ploče, baš zbog toga jer su nastale u kontinuitetu, imaju dosta sličnosti, jer su rađene u istom nizu. Meni kao autoru trebalo je malo više da se promeni vreme da bih ja mogao uraditi nešto drugo. 

Nije bila nikakva smišljena pauza. Hteli smo samo da smirimo situaciju i da se malo pomerimo. Tada smo bili na vrhu, s vrha ne možeš dobro videti šta se oko tebe dešava, jer sve izgleda drugačije. 

Nakon turneje sam otišao na put u Aziju. Obišao sam Burmu, Tajland... Posle mesec dana sve mi se opralo od različitih frka i svega i potpuno sam se psihički sredio. Ukapirao sam da ne postoji nikakav razlog zbog kojeg bi se ja nervirao i žurio. 

Najlepše iskustvo nosim s turneje po Rusiji. 

To dosad nisam rekao, ali meni fali 20, 30 koncerata do hiljadu profesionalnih koncerata. Mislim da ćemo na ovoj turneji proslaviti moj, jubilarni, hiljaditi koncert.

POLET: Čestitke za jubilej.

BAJAGA: Hvala. 

Razgovarao: Goran Bakić, obrada: Yugopapir (Polet, januar 1989.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)