Poslednji raport iz Frankfurta pred početak SP u fudbalu: Meč Jugoslavija - Brazil (1974)




Raspoloženje među našim igračima je dobro. Najglasniji je Bogićević, na njegovom ponašanju se ne zapaža da je ostalo još samo nekoliko sati do početka svetskog prvenstva. Tu je i Petković, stari optimist, koji ne sumnja u naš uspeh, pa se njegov optimizam prenosi i na ostale igrače


Naši igrači u Frankfurtu - sigurno ste već to negde i pročitali - smešteni su u odličnom i skupom hotelu, tihom i moderno opremljenom, veliki pojas oko hotela okružuje stara šuma... Sve su to dobre strane smeštaja i priprema neposredno pred start svetskog šampionata.

Međutim, svaka medalja ima po dve strane, svako dobro ima i svoju lošu stranu.

Odsečeni od sveta, obezbeđeni kao visoki državnici, naši fudbaleri iz dana u dan gube strpljenje.

Tišina kao u staračkom domu pruža uslove za odmor i pripremu, ali nepovoljno deluje na mlade ljude.

Jedina reč koju svi naši igrači izgovaraju u jedan glas jeste:

- Dosadno!

Mere obezbeđenja su izvanredne.

Naši igrači imaju sobe u jednom krilu hotela "Zonenhof". Na ulazu u krilo stoji policajac koji ima fotografije zvanične jugoslovenske fudbalske ekspedicije i merka svakog ko ulazi u hotel.

Ako nije u njegovom "albumu" - taj ne može nikako proći.

Brojni policajci okružuju hotel.

Da bi se izišlo iz njihovog obruča, a ako na sebi imate odelo jugoslovenske ekipe, morate da kažete gde ste se uputili, policajci moraju da znaju gde se ko nalazi u svakom momentu - ukoliko nije u njihovom krugu.

I dvojica Jugoslovena (Milošević i Đurica) pomažu nemačkim kolegama da bi bezbednost naših igrača bila potpuna.

Ne ulazimo u to da li su ovolike mere bezbednosti bile potrebne, verovatno jesu.

Ali, treba reći da i to unosi izvesnu nervozu među igrače.

Prvih dana to ih je uveseljavalo, šalili su se, sada - to počinje da im smeta.

Noću je hotel okružen još brojnijom ekipom policajaca sa psima, reflektorima i automobilima.

Vođstvo reprezentacije je uvidelo da tolika zatvorenost ne odgovara igračima, pa su dozvolili da se u ponedeljak ode u grad, da se svako zabavi kako želi, i to je doprinelo da se unekoliko smanji napetost.


Uzbuđenje dostiže vrhunac



Razume se, ovoj napetosti daje osnovni ton uzbuđenje pre sutrašnjeg starta. No, ovo uzbuđenje je dobro i s takmičarske tačke - korisno i neophodno.

Sigurno je da će početak takmičenja doprineti i promeni raspoloženja. Presudna stvar biće prva utakmica, iako igrači dosta ležerno govore da poraz od Brazila ne bi bio tragičan, jer šansa i dalje postoji da se uđe u drugi krug.

To je zaista tako - i poraz od Brazila ne bi trebalo da poremeti takmičarski duh i optimizam.

Jer, poraz protiv zvaničnog svetskog prvaka i glavnog favorita ovog prvenstva, skoro da se može smatrati normalnim.

Naša osećanja i želja da se pobedi ne bi smeli da nas spreče da realno procenjujemo vrednosti i da sa puno realizma gledamo na prve tri utakmice, koje predstavljaju malo ligaško takmičenje u kome svaki osvojeni ili izgubljeni bod ima istu težinu.

Uspeh protiv Brazila, nema sumnje, značio bi izuzetno mnogo u osvajanju prestiža i sigurnosti u daljem toku takmičenja.


Neizvesnost oko nagrada



Sve reprezentacije koje su došle ovde da se od sutra takmiče još ranije su odredile premije za ostvarene rezultate. O tome se u našoj ekipi govorilo još u Beogradu.

Doduše, niko to pitanje nije postavljao sa mnogo vatre, ali još pre polaska se čulo o dva predloga - jedan predlog je potekao iz FSJ, koji se nije dopao igračima, pa su oni uputili svoj predlog.

Te dve varijante se, izgleda, dosta razlikuju.

Kada je u subotu u Frankfurt stigao i predsednik FSJ Pero Korobar ponovo je to pitanje postalo aktuelno. On nije doneo nikakav rasplet situacije sem što je formirana komisija koja treba da razmrsi ovu nepotrebnu zagonetku.

Članovi te komisije su treneri Ćirić i Ribar, psiholog Stefanović i igrači Pavlović, Oblak, Buljan i Bogićević.

Dokle Tempo bude odštampan, verovatno će se znati i ta odluka, ali želim da kažem da smatram propustom što to nije ranije učinjeno.

Siguran sam da zalaganje fudbalera ni najmanje neće zavisiti od ove odluke, ne sumnjam da će se oni lavovski boriti bez obzira da li će biti, ili ne, zadovoljni odlukom o visini premija.

Međutim, nije trebalo ostavljati da se o ovome odluka donosi u poslednjem trenutku, da jedna takva stvar odvlači pažnju, izaziva razgovore, preti da poremeti odnose i atmosferu.

Ostale reprezentacije su to mnogo ranije rešile, a uz ovaj osvrt na naše kašnjenje, vredno je pomena kako je to rešeno u dvema reprezentacijama koje su na čelu i začelju po visini nagrada.


Pobuna igrača SR Nemačke



Reprezentativcima domaćina, SR Nemačke, još pre pola godine rečeno je da će nagrada za prvo mesto na svetu biti 30.000 maraka (jedna marka 600 starih dinara). I, sve je izgledalo u redu do pre nekoliko dana.

A onda su se Bekenbauer, Miler, Brajtner i ostali usprotivili i kazali da je to mala nagrada za tako značajnu titulu.

Posle dosta natezanja i uzbuđenja obećana je dvostruka nagrada - 60.000 maraka, i stvar je legla.

(Reprezentativci Holandije su se protiv predviđene nagrade pobunili još pre pola godine i tada je nađeno rešenje kojim su svi zadovoljni).

Haiti, zemlja kojoj se ovde ne daju nikakve šanse, takođe ima predviđene i obećane nagrade igračima - u slučaju da postanu svetski šampioni.

Za takav podvig država im je obećala s glave na glavu po - 300 dolara (450.000 starih dinara)! To je bez sumnje najmanja nagrada koja je obećana, a oni koji su je obećali mogli su da je umnože do neverovatnih visina, jer se takav slučaj - da Haiti bude svetski prvak - ne može dogoditi ni u jednoj varijanti.


"Adidas" nagrađuje naše



No, vratimo se našoj ekipi i nagradama.

Saznaje se da je zapadnonemačka firma za proizvodnju sportskih rekvizita "Adidas" obećala, i da je to regulisano ugovorom, da sve naše igrače nagradi sa po 3.500 dolara (jedan dolar oko 1.500 starih dinara) ako uđu u drugi krug takmičenja, odnosno među osam ekipa!

Takođe, ova firma bi sumom od po 3.500 dolara nagradila naše reprezentativce ako bi iz drugog kruga ušli u treći, odnosno među četiri ekipe!

Posle toga bi usledio poseban dogovor o nagradama za mesta od prvog do četvrtog!

Na raspoloženje u našem taboru donekle je uticalo i to što su neki članovi stručnog vođstva smešteni u hotelu udaljenom oko jedan kilometar od "Zonenhofa" pa su Mladinić, Ribar i Rebac i jasno pokazali svoje nezadovoljstvo što nisu sa ekipom.

Ne smatram ni jedno ni drugo - dakle, ni nerešeno pitanje premija, ni ovaj smeštaj - stvarima od presudnog uticaja, ali ako je sve učinjeno za ove pripreme, onda je moglo da se izbegne da se o ovome razgovara neposredno pre početka takmičenja.


Barikade oko Brazilaca



Inače, raspoloženje među našim igračima je dobro. Najglasniji je Bogićević, na njegovom ponašanju se ne zapaža da je ostalo još samo nekoliko sati do početka svetskog prvenstva.

Tu je i Petković, stari optimist, koji ne sumnja u naš uspeh, pa se njegov optimizam prenosi i na ostale igrače.

Ovde se sa dosta znatiželje prate treninzi Brazilaca i Škota.

I sam sam prisustvovao nekim od ovih treninga, ali oni su po koncepciji takvi da se, praktično, ništa ne može zaključiti o formi.

Brazilci su ekipa o kojoj se najviše piše i priča u novinarskim i stručnim krugovima, ali oni su se tako zabarikadirali i ogradili od sveta da je nemogućno doći do Zagala i igrača.

Čak i akreditovanim novinarima, da bi dospeli do njih, traže da predaju poseban zahtev i dve fotografije i sada je veliki broj onih koji čekaju da ih udostoje prijemom.

Doduše, ja sam imao jedan susret sa Zagalom i njegovim pomoćnikom Širolom - ali, za ovakve prilike to je i normalno - ništa se detaljnije ne može saznati, odgovori su uglavnom neke globalne ocene.

Oni upućuju komplimente našoj reprezentaciji, ali je teško oceniti koliko su kurtoazni, a koliko zaista tako misle o našoj vrednosti i strahuju od susreta sa Jugoslavijom.

Inače, i Brazilci su kao i Škoti, smešteni na istom brdu, Taunus, u čijem je podnožju i hotel sa našim reprezentativcima.

Napisao: Rajko Mitić, snimio: Volter Jadrešin, obrada: Yugopapir (Tempo, jun 1974.)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)