Opatija '73, ko putuje na Pesmu Evrovizije? / "Zdravko, zdrav nam bio, i u zdravlju do Luksemburga!"

Mart 1973: U Opatiji je ponovo zasađen pelcer festivalske kamelije. Ali toj kameliji, simbolu najuvaženijeg jugoslovenskog festivala zabavne muzike, posle dve godine "sna trnoružice", umesto pažljivog zalivanja prosut je otrov FESTICID. 

Jedni su opravdano digli biljku iz zaborava, drugi su pokušali na najgrublji način da je iskorene. 

I da sve ne bi bilo kao prepisano iz spomenara Lukrecije Bordžije, da damo ovoj botaničkoj uvertiri "prevod" bez mnogo biranih reči:

• Pre nego što se i znalo šta će i kako će da se peva, prosuta je žuč na članove stručnog odbora koji je birao pesme - "delegirane" iz pojedinih centara. Objavljen je i rat festivalu, prštalo je na sve strane, izjava do izjave, municija ubojita i "ćorci", a sve zbog ZABAVNE MUZIKE i našeg predstavnika na PESMI EVROVIZIJE.

• Dozvoljeno je da članovi žirija radio-televizijskih centara mogu da glasaju i za svoje predstavnike, čime je narušen ionako problematičan sistem evrovizijskog žiriranja.

• Sarajevski i ljubljanski žiri obrukali su se svojim čuvenim kečevima, a sve iz puke želje da konkurentima smanje šanse za pobedu. Ta bruka nije ispravljena ni time što je uistinu izabran najpogodniji predstavnik da putuje u Luksemburg.

• U poluradnoj atmosferi na festivalu nije bilo ni dovoljno rada niti one prisne i prijatne atmosfere, kakva je krasila ranije "Opatije".


Tužna slika tužnog rastanka...



Ako zaboravimo odsustvo nekih festivalskih asova koji su dvorani "Kvarner" i terenima oko dvorane uvek davali svoj prilog uzbuđenjima (Arsen Dedić, Josipa Lisac, Gabi Novak, Zlatko Golubović, Leo Martin, "Dubrovački trubaduri"), ako zaboravimo i to što je sve bilo bez onog festivalskog sjaja, a čuvenu festivalsku šniclu zamenila bezbojna modna revija, tako da se ni pobednik nije mogao primetiti u gužvi nazvanoj festivalski koktel, onda sigurno ne može da se zaboravi tužna slika tužnog rastanka "Dame s kamelijama" od starih asova koji su toj dami dali mnogo, a od nje dobili dobar šamar. 

U finalu nije bilo mesta za Zorana Georgijeva, Dragu Diklića, Ivu Robića, Zdenku Vučković, Ninu Spirovu koje ubrajamo u veterane "Opatije". A ni prema "srednjoj generaciji", srednjoj ne po godinama već po stažu na festivalima, "Opatija 73" nije bila milosrdna, pa su Boba Stefanović, Ditka Haberl, Oto Pestner i neki drugi morali da se postaraju za mesto u gledalištu.

Veteranska elegija ispevana je, između ostalog, i zato što u novoj koncepciji evrovizijskog utrkivanja opet nismo smislili - koncepciju. 

Treba li da stave na kocku dugo stican ugled Ivo Robić, Zdenka Vučković, Drago Diklić i drugi samo zato što niko nema hrabrosti da kaže da ONI NISU ZA EVROVIZIJSKO NADMETANJE. 

Oni su naše zvezde, oni su naši vrhunski pevači, njima valja skinuti kapu, valja ih, pre svega, slušati, jer su dobri, vrlo dobri i odlični. Ali "Evrovizija" traži nove, mlađe, ljude. A to ne može da bude Nedžmija Pagaruša, a svakako ni Ivo Robić. 

Možda je zato zanimljiv predlog jednog ne mnogo glasnog posmatrača da OPATIJA ima i uobičajene pobednike (nagrade publike, nagrade stručnog žirija i druge nagrade), a da se posebnim propozicijama s posebnim zahtevima traga za predstavnikom naše televizije na evropskom takmičenju novih pesama i novih talenata. 

Verovatno je da bi time interesovanje za ovaj festival poraslo. Jer, da se podsetimo, ovogodišnja revija nije zagrejala publiku ni u jednom trenu, a jedino uzbuđenje priredili su članovi žirija televizijskih centara odnosom prema pesmama iz "konkurentskih centara".


Zdravo, Zdravko!



ZDRAVKO ČOLIĆ, interpretator pobedničke pesme KEMALA MONTENA "Gori vatra", u mnoštvu čestitki dobio je i jedan telegram od nekoliko obožavateljki iz Beograda u kome je pisalo:

"Zdravo, Zdravko, zdrav nam bio, i u zdravlju do Luksemburga!"

Mala igra reči i velika istina, jer iz Zdravka i pesme njegovog kolege Kemala Montena izbijalo je i ono zdravlje i ona vatra potrebna našim festivalima. Da se podsetimo da je prve večeri, u prvom delu, bila samo jedna pesma zrela za finale - "Etida" Kornelija Kovača. 

A Ilija Genić, jedan od dirigenata, morao je uzbuđeno da uzvikne kako i puls metiljavog bolesnika kuca u nešto bržem tempu nego festivalske pesme "Opatije 73".

I da se pohvalimo: Zdravko Čolić ni u trenutku šampionskog slavlja (koje je, da priznamo, podneo lepo) nije zaboravio da je po anketi našeg lista ŠAMPION POPULARNOSTI. Primajući čestitke sa svih strana, našem izveštaču je radosno uzviknuo:

- I vi ste mi doneli sreću!

Možda je tako, pa makar samo u šali, ali Zdravko je imao dobru pesmu, dobro ju je pevao i jedino što je bilo slabo - to je donekle konkurencija. To je i on sam priznao:

- Radujem se pobedi, ali joj nedostaje malo sjaja koji pobedi daje prisustvo većeg broja asova naše zabavne muzike.


Ipak se peva



Reći "ipak se kreće" nije dovoljno za festival. Važnija je parola IPAK SE PEVA. 

A priznajmo da je i ta obnovljena "OPATIJA 73" donela nekoliko dobrih pesmica. Sada, pošto je prošlo toliko vremena, da oslušnemo šta se okreće na radiju i šta se pevuši u društvu ili na ulici. Evo jedne solidne kolekcije:

ETIDA Kornelija Kovača (Korni grupa),

PIŠI MI Ace Koraća (Boba Stefanović),

POLJUBI ME ZA SRETAN PUT Alfija Kabilja (Kićo Slabinac),

PRIČA O NAMA Ismeta Arnautalića (Jadranka Stojaković),

DOK TE GLEDAM Vlade Markovića (Vlada i Bajka),

ELEGIJA Hrvoja Hegedušića (izvođenje autora),

MALA IZ TREĆEG BE Arsena Dedića (Neda, Dario i Miljenko),

MLADE OČI Jure Robežnika (Ditka Haberl)

i - svakako najglasnije se čuje - GORI VATRA Kemala Montena s putnikom za Luksemburg ZDRAVKOM ČOLIĆEM.


Srećan put i neka se vatra ne ugasi od silnog duvanja evrovizijske glasačke mašine.

M. S. (Čik, 1973.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment