Opatija 1976: Bisera i Leo imaju hitove za sva vremena, ali na Pesmu Evrovizije putuju Ambasadori!



Prema glasanju žirija publike, "Laku noć dragi, laku noć draga", čiji će diskografski vek svakako biti najduži, našla se na trećem mestu (iza "Baj, baj, baj" i "Ne mogu skriti svoju bol"), a od žirija publike u dvorani "Kvarnera" dobila je čak najveći broj glasova



Na Evroviziji u Hagu zastupaće nas "Ambasadori", najveći broj nagrada pesmi "Baj, baj, baj", najsnažniji aplauz u dvorani "Kvarnera" za "Laku noć dragi, laku noć draga", izneverene nade Nede Ukraden i Nikole Borote-Radovana, crnogorski sastav "Revis" kao otkriće festivala, nezadovoljni Mišo Kovač, zbrka od osam festivalskih voditelja, publika u apatiji i - još poneki događaj u Opatiji...


*****



Glavni favorit: Bisera
Prošle subote uveče, na sedamnaestom po redu festivalu zabavne mu zike "Opatija 76", izabrana je, između svega ostalog, i pesma kojoj pripada čast da 3. aprila u Hagu, pred radoznalim očima muzičke Evrope, brani boje Jugoslavije.

Pre nego što je specijalni TV žiri, sastavljen od predstavnika osam naših TV centara, doneo sudbonoosu odluku, morao je pošteno da se oznoji. Da je reč o nekoj "običnoj" pobedi - ni po jada!

Ali, sama ta reč "Evrovizija" nekako opterećuje i obavezuje da se i o naizgled nevažnim detaljima vodi mnogo računa.

RTV Ljubljana slala je, na primer, prošle godine svog predstavnika na Evroviziju, pa sada mora da čeka "pristojno" vreme da se izređaju i ostali TV centri - kvalitet pesme tu je, čini se, čak najmanje bitan!

Tu je, zatim, i večna dilema: treba li se na tako velikom muzičkom takmičenju, kakvo je evrovizijsko, pojaviti s pesmom koja sadrži nešto naše, tipično, izvorno ili, možda, umesto domaćeg specijaliteta treba pripremiti nešto iz internacionalne kuhinje.

Zbog ovakve dileme, kao glavni favoriti sedamnaeste Opatije pominjani su Nikola Borota-Radovan i njegov narodni specijalitet "Ej da mi je naći" i Aleksandar Sanja Ilić s internacionalnom kombinacijom zvanom "Baj, baj, baj". 

I pevači su bili adekvatni: Neda Ukraden u prvoj i Bisera Veletanlić u drugoj varijanti.

Ipak, bilo je neuporedivo više onih koji su tipovali na Biseru.

Na nepostojećoj kladionici njene šanse su bile najveće.

Preovladalo je verovanje da bi se evropski žiri, dok bude glasao pobednika, ipak, radije osvežio džin-fisom nego - bozom!





Ambasadori će biti - Ambasadori!



A onda, sasvim iznenada, odjeknula je gotovo senzacionalna vest: ambasadori naše pesme 3. aprila u Hagu biće "Ambasadori"!

Ni Neda, ni Bisera, već Ismeta Dervoz i momci, na čelu s vođom grupe i autorom pobedničke kompozicije "Ne mogu skriti svoju bol", Slobodanom Vujovićem.

Iako je dobila gotovo sve ostale postojeće nagrade - nagradu stručnog žirija i žirija publike - Bisera je bila razočarana. Zaista, u obično dobro obaveštennm krugovima glasno se, sve do poslednjeg časa, šaputalo da će evrovizijski ambasador biti ona.

Slično se dogodilo prošle godine Nedi Ukraden i pesmi "Srce u srcu": mada su joj već svi u znak čestitanja stezali ruku, na pobedničko postolje stala je grupa "Pepel in kri".



Čak i ako je bila pogođena, Neda to ničim nije pokazivala. Vidno uzbuđeniji i bleđi bio je kompozitor Borota, kome su još u Sarajevu, dok nije ni krenuo prema Opatiji, proricali pun pogodak.

Stručni žiri dodelio je njegovoj kompoziciji "Ej, da mi je naći" posebnu nagradu za najuspešniju pesmu inspirisanu našim folklorom. Suviše malo za neko veće Radovanovo radovanje. Jer, na ovakve nagrade je već navikao ...

Ako je neko bio iznenađen, iznenađeni su bili pobednici, sarajevski "Ambasadori". Iznenađeni su, doduše, bili i svi ostali, ali oni - najviše.

- Pobedu ne samo da nisam očekivao, već sam smatrao da nam ni ulazak u finale nije sasvim siguran - rekao nam je vođa sastava i kompozitor pobedničke melodije "Ne mogu skriti svoju bol", Slobodan Vujović. - U prvom trenutku, mi nismo bili planirani za "Opatiju". Pesmu su mi zatražili na brzinu, dao sam ono što sam imao. 

U stvari, kompoziciju "Ne mogu skriti svoju bol" napisao sam prošle godine, na dugoj turneji po Sovjetskom Savezu, dakle nisam je "krojio" po meri Opatije, to jest Evrovizije. Ovo što se dogodilo za nas je zaista najveće izenađenje u karijeri. U stvari, pravi posao nam tek predstoji ...

Slobodan Vujović iz grupe Ambasadori, esej o YU diskografiji



"Laku noć dragi..." - favorit publike u dvorani



Kad smo već kod nagrađenih, pomenimo i ostale koji su se našli na tom malom spisku. Nagradu "Zlatna kamelija" za najbolji tekst dobio je Filip Beli: on je napisao stihove za pesmu Vojkana Borisavljevića "Laku noć dragi, laku noć draga" koju je interpertirao Leo Martin.


Prema glasanju žirija publike, ova pesma, čiji će diskografski vek svakako biti najduži, našla se na trećem mestu (iza "Baj, baj, baj" i "Ne mogu skriti svoju bol"), a od žirija publike u dvorani "Kvarnera" dobila je čak najveći broj glasova.




Najzad, za najboljeg aranžera proglašen je Zvonimir Skerl koji je bogato i maštovito opremio pesmu "Baj, baj, baj" koju su i stručni žiri i žiri publike proglasili najboljom.

Ovogodišnji Opatijski festival bio je sveden na dva radna dana: prve večeri izvedena je 21 kompozicija, a u finalu odabranih 14.

Posle prve festivalske večeri bila je upriličena diskusija o tome kuda ide naša zabavna muzika i da li, uopšte, nekud ide.

Mada su u diskusiji učestvovali neki poznati kompozitori i novinari, pravi odgovor nije nađen ni za tim okruglim stolovima, još manje za festivalskim mikrofonima.

Prvo veče festivala "Opatija 76" proteklo je u takvoj mrzovolji publike i većine izvođača kao da je reč o probi ili zagrevanju. Kriv je pomalo i žreb koji je hteo da gotovo svi poznatiji pevači - a takvih je ove godine u Opatiji bilo manje nego ikad! - nastupe u prvom delu programa, a početnici u drugom, što je neminovno dovelo do lošeg opšteg utiska na kraju. 

Mali broj pravih zvezda, onih istinskih veterana naše zabavne muzike, doveo je do naglog pada interesovanja publike za ovu priredbu: nije bilo onih razdraganih grupica koje čekaju na sliku i autogram, ulaznice nije bilo teško nabaviti (nekad je u danima "Opatije" to bio neviđen poduhvat!), a u dvoranu gde su održavane probe mogao je da uđe ko je hteo, a kako gotovo niko nije za tim žudeo - službene propusnice niko nije ni tražio!

Ipak ih je bilo previše: Osam voditelja, predvođenih Dunjom i Oliverom

O tome koliko je zabavna bila zabavna muzika u Opatiji najbolje govori to što se publika prve večeri dobro zabavljala tek kad je dirigent Miljenko Prohaska utvrdio da je zametnuo note Dubrovačkih trubadura i kad su, svi zajedno, počeli bespomoćno da se osvrću oko sebe. 

Druge večeri, pred uključenim kamerama Jugoslovenske televizije i nekih članica Intervizije i Evrovizije, smeh u gledalištu izazvala je grupa od čak osam festivalskih voditelja koji su neverovatno složno - mucali!

Mucalo se i na našem i na stranim jezicima, zbunila se čak i iskusna Dunja Lango, poneta, valjda, tom opštom tremom manje veštih koleginica. 

Oliver Mlakar i sedam voditeljki, iz svakog TV centra po jedna, da niko ne bude zapostavljen.

Pored revijskog orkestra Radio-televizije Beograd i ansambla "Pepel in kri", koji broji 12 članova, bila je to najbrojnija grupa koja se popela na pozornicu kristalne dvorane hotela "Kvarner" u Opatiji.

Njihovi dugi i otegnuti ulasci na scenu, pa upadanje jednih drugima u reč, pa onda silasci...


U finalu je bilo četrnaest pevača i osam voditelja!

Nagrađeni su bili najavljivani dvostruko: najpre je Mlakar čitao odluke žirija i najavljivao interpretatora, a onda ga je spiker dotičnog TV centra najavljivao ponovo!

Bila je to retko viđena zbrka. Kao da nemamo voditelja koji bi sam mogao da vodi program od šezdeset minuta!

Ti voditelji bili su i najočigledniji dokaz koliko je opatijski festival ravnopravno podeljen na osam TV centara i koliko svako tu želi podjednako pravo, bez obzira na ono zbog čega su se okupili: dobru muziku!

Nje je tu sve manje, dok se sve više pominje reč ključ: ne violinski, već jedan drugi.


U gluvoj sobi



Vratimo se pevačima koji su, ipak, najveći deo tereta izneli na svojim plećima. Festival je otvorila novosadska grupa "Sunce" prijatnom pesmicom Josipa Lorbeka "Staza života". U finale nisu ušli. Šteta za jedan dobar šlager.

Više sreće imao je duet iz Makedonije Cvetanka Laskova - Janko Uzunov, koji je poletno i odlučno izveo kompoziciju Slaveta Dimitrova "Momčeto so mandolina".


Neda Ukraden i Nikola Borota-Radovan bili su sledeći po redu. Složni, samouvereni, u lepo usklađenim crveno-crnim kostimima, oboje podjednako muzikalni i već dovoljno iskusni, izveli su Borotino "Ej, da mi je naći".

Dvoje predstavnika TV centra Beograd, Bisera Veletanlić i Leo Martin, oboje naoružani moćnim glasovima, jedva da su se čuli: ozvučenje je odjednom zatajilo, mikrofon postao gluva sprava, a sa scene je dopiralo - šaputanje. 

Kuki Boroš: Uspešan debi
Niko do kraja nije uspeo da razjasni šta se, u stvari, zbilo, utoliko pre što je kod sledećeg po redu izvođača, Olivera Dragojevića, sve ponovo savršeno funkcionisalo.

Tako su Bisera Veletanlić i Leo Martin svoje pesme "Baj, baj baj " i "Laku noć dragi, laku noć draga" istinski izveli tek druge, finalne večeri.

Bisera na generalnoj probi nije mogla da se uzdrži a da sa pozornice ne pripreti tehnici:

- Ako baš želite, isključite me sad, ali nemojte večeras, molim vas!

Odličnim pevanjem istakao se Oliver Dragojević u pesmi Davora Roka "Pjevaj s nama".

Pesma je, nekako nepravedno, ostala u senci.

Dragojević je vremenom uspeo da stane rame uz rame s najboljima.

Tadej Hrušovar, autor prošlogodišnje pobedničke pesme "Dan ljubezni" koja nas je predstavljala na Evroviziji, nije gajio nikakvu nadu da bi se uspeh mogao ponoviti.

Iako je "Moja srećna zvezda", u izvođenju Ditke Haberl i ansambla "Pepel in kri" bila dovoljno sjajna, Hrušovar se nije zavaravao:

- Ko je još pobedio dva puta uzastopce? Da sam napisao i najbolju pesmu na svetu, pobedu bih morao da prepustim drugome. Zato smo želeli da sačuvamo nivo.

Nivo su sačuvali - i više od toga.

Ali, na tome se sve i završilo.

Pevač iz Novog Sada Kuki Boroš hrabro je ušao u festivalsku arenu: pomogao mu je iskusni Jovan Adamov pesmom "Nismo više isti" u kojoj je mladi Kuki lako našao sebe ostavivši sasvim povoljan utisak.




Nije pomoglo ni sunce



Po mišljenju stručnog žirija, drugu po kvalitetu pesmu, "Gledam te" Jožeta Privšeka, pevala je Majda Sepe, veteran Opatijskog festivala.

Toplo pozdravljena od publike, Majda je još jednom potvrdila koliki je zaljubljenik svog posla i njegov vrhunski profesionalac.

Glasom, kojim se poigravao kao žicama violine, Oto Pestner je otpevao "Šepet poletnih trav" kompozitora Milana Ferleža.

Uprkos tom virtuoznom pevanju, pesma je na kraju jedina ostala bez i jednog, jedinog glasa!

"Ambasadori" su potvrdili kvalitet koji imaju nekoliko poslednjih godina: to je grupa koja nema nekih iznenadnih uzleta, ali ni padova, i čiji će vek neosporno biti dug.

Oni su čudesno muzikalni i složni, njihova vokalna solistkinja Ismeta Dervoz razvila se u pevača visoke klase, oni prosto žive kao jedna duša.

Za put u Hag možemo da im poželimo samo jedno: da ostanu ambasadori naše pesme.

Gazmend Palaska je pevao "Crvenkasto sunce", veoma ambiciozno rađenu pesmu Gazmenda Zajmija koja, međutim, nije dobila više od jednog glasa.

Jordan Nikolić, Mirjana Tasevska, Goran Gerin i Elena Velinova nisu imali priliku da pokažu sve što znaju.

Međutim, oni su mladi, ima vremena...

Infantilno-skakutava pesmica Zvonka Špišića "Zeleni se ružmarin" ne služi na čast ni ovom proverenom kompozitoru, još manje Dubrovačkim trubadurima za koje je kucnuo poslednji čas da učine nešto za sebe.

Spavanje na lovorikama je prijatno, ali i lovorike mogu da se otrcaju.




Otkrovenje festivala bio je crnogorski sastav "Revis": njihov član Danilo Kalezić napisao je pesmu "Brđanka" koja je sve zasenila svojom lepotom i originalnim zvukom.

Bilo je to pravo festivalsko osveženje i da su momci imali samo malo više iskustva na sceni, malo više mekoće u pevanju i, uopšte, samo malo više opuštenosti, nema sumnje da bi se "Brđanka" borila za najveću počast.


Drugi predstavnik TV Titograd, grupa "Entuzijasti", nije ostavio ni približno takav utisak.

Dalibor Brun nije imao sreće da zapeva u finalu, iako je uoči festivala smatran favoritom. Pesma Zrinka Tutića s dugim nazivom "Ne pitaj me zašto noći ponekad su duge", jednostavno, nije naišla na dopadanje, možda, i stoga što je Brun pevao zaista bez srca.

Pokazalo se, eto, da sam glas nije uvek dovoljan.

Najsumorniji čovek na festivalu bio je Mišo Kovač koji je u pesmu Aleksandra Koraća "Ja sam čovek" polagao, kako se kasnije pokazalo, prevelike nade.

Ta sumornost, uprkos lepom i sunčanom vremenu, bila je istovremeno i glavna karakteristika festivala "Opatija 76".

Napisala: Višnja Marjanović, snimio: Al Šimon, obrada: Yugopapir (RTV revija, februar 1976.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate