Oliver Tomić, dečja TV zvezda '71: "Pobogu, Olivere, šta će o tebi da pomisli drugarica novinar?!"


April 1971: Naš razgovor sa Oliverom ili Nebojšom iz tv serije za decu "S vanglom oko sveta" počeo je, verovali ili ne igrom - žmurke.

Kad je čuo da dolazimo, sakrio se iza šifonjera i nije davao glasa. Uzalud je baka Ružica vikala:

"Olivere, sine, iziđi! Nemoj da si neozbiljan! Pobogu, dete, šta to činiš?", a deda Vid:

"Pobogu Olivere, šta će o tebi da pomisli drugarica novinar?!"


Oliverisanje



Briga Olivera za mene i fotoreportera Nikolu Devića.

- Izići će, znam ja njega, samo se oliveriše - pravdala je junaka četvorogodišnja sestra od tetke Jelena.

I, zaista. Jelena je bila u pravu.

Prvo se čulo neko bobotanje, zatim se zanjihala zavesa iz koje je, u liku pravog pravcatog Indijanca, izronio glavom - Oliver.

- Reci dobar dan - povikaše uglas baka i deka - Reci dobar dan!

- Dobar dan - kaže mala tv-zvezda, uz duboki reverans. - A zašto novine pišu da sam ja Nebojša pa moram da se tučem sa drugovima u školi, jer neće da me zovu pravim imenom.

Taman smo bili spremni da pomislimo da je Oliver pravi nestaško, kad on lepo sede pored deke Vida i reče da nikad ne izaziva tuču, da nikad nikog ne napada, ali ume da se brani.

Već na početku Oliver priznaje da ima jedva sedam i po godina, da broji do - milion, da ide u drugi razred i da već nekoliko godina uči francuski.

- Ljubav? Ne znam kako se kaže na francuskom.

- Nije valjda Olivere! - umeša se deka Vid.

- Stvarno ne mogu da se setim, a to znači da ne znam.

Priznajemo, pitanje je bilo tendenciozno jer je pre nekoliko nedelja u "Dvogledu" Ljubivoja Ršumovića, Oliver izlagao svoje poglede na ljubav i iz glasa se smejao jednoj devojčici koja je rekla da već dugo voli, a kad je voditelj upitao otkad, odgovorila od "sutra".

- Ršumović pitao, a ja sam odgovorio. Samo ja ne baratam ljubavima - ljutnuo se naš sagovornik uz objašnjenje da radi neke četvrte stvari.

Pod četvrtim i ostalim stvarima Oliver podrazumeva i svakodnevno "posmatranje" Nikole, zvanog medveda, koji svakog dana ide ulicom sa bokalom na glavi.

- Olivere, šta izmišljaš, kakav Nikola "Medved", pobogu dete! - opet će u glas baka i deka.

- Pa zar ne vidite da se oliveriše - umeša se mala Jelena.


Slon



A Oliver trepće, uvija usne, sleže ramenima.

- Ja volim jednu devojčicu, jer ume dobro da se bije. Zove se Jelena Kovačević. Za mene je mnogo važno kad devojčica ume da barata pesnicama. Važno je da bude i lepa i dobar drug.

Tako Oliver voli a kune se da ne ume da glumi i da on samo igra sebe. A kako stoji s honorarima?

- Nikako. Deda mi kupio dela srpske književnosti u sto knjiga, neke enciklopedije, a ja bih najviše voleo da su mi kupili jednu kornjaču, psa i slona.

- Slona? Šta je tebi Olivere? - opet povikaše baka i deka.

Oliver se hvali da napamet zna sve pesme o Marku Kraljeviću, da želi da jednog dana bude veliki biolog, paleontolog ili bokser.

A kosmonaut? - pitamo

- Taman posla, petnaest dana da putujem do Meseca i natrag. Meni je dosta i dva i po sata do Užica... Marsovci? Pa, Marsovci su bledi i nikakvi, mršavi...

Oliver zatim crta stanovnike te daleke planete.

- Ne daj bože da bude glumac - kaže baka Ružica. Zar celog života da bude nesrećan?!

- Zašto nesrećan - pobuni se Oliver - šta fali Veri Čukić, pa Đuzi Stojiljkoviću?...

Oliverovi roditelji, mama Gordana, muzički saradnik televizije Beograd i tata Tomić, poznati urolog, nisu bili kod kuće. Ništa zato. Oliver se ponašao kao prava zvezda.

Napisala: Gordana Brajović (TV novosti, 1971.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate