Saobraćajne nesreće koje su odnele živote slavnih Jugoslovena: Silvana, Žućko, Aca Gavrić... (1976)

Oktobar 1976: Tragedija Silvane Armenulić, Mirjane Bajraktarević i Miodraga Jašarevića podsetila nas je na gotovo identične nesreće u kojima su nestali fudbaler Bruno Belin, košarkaš Radivoje Korać, kompozitor i muzičar Đeki Srbljenović, filmski glumac Aleksandar Gavrić...

Rat se nastavlja. Četiri jahača Apokalipse, četiri simbola smrti kao da su se pretvorili u četiri automobilska točka i uzimaju neumoljiv danak na drumovima. Velikih ratova srećom nema ali ovaj rat na putevima sve se više rasplamsava.

Ginu i smrtnici i besmrtnici, i nepoznati i svima znani i omiljeni. Smrt ne bira...

Šta se dogodilo te kobne večeri 10. oktobra u 21.15 u automobilu "ford Granada" ostaće večna tajna. Iz krša lima i stakla izvađena su tela troje ljudi i istražni sudija Veljko Aleksić je odmah mogao da zapazi da je reč o muzičarima. Nekoliko metara od automobila našao je smrskanu violinu, razbacane reklamne fotografije i ploče Silvane Armenulić i Mirjane Bajraktarević. Ubrzo je, proverom dokumenata, shvatio da je reč baš o njima i o Miodragu Jašareviću. Njegovo telo nađeno je najbliže upravljaču što je pravno jedini dokaz da je on i vozio.

Pravno da ali ne i pouzdano. Od siline udara moguće je da se tela ispremeštaju i često izlete iz automobila. Ko je vozio ostaće takođe tajna - ali to više i nije važno.


Neostvareni planovi



Istog dana kada je u dnevnoj štampi objavljena vest o nesreći kod Kolara, na zadnjim stranama dnevnih listova izašao je plaćen oglas Udruženja estradnih umetnika o koncertu na kome je trebalo da učestvuje Silvana Armenulić. Dva dana ranije pevala je poslednji put u Beogradu, sticajem okolnosti na dobrotvornom koncertu za izgradnju autoputa Beograd - Niš koji prolazi kroz Kolare... Smrt ju je sprečila da se vrati u taj Beograd koji joj je doneo uspeh, u kome je imala porodicu, kćerku, supruga, prijatelje, kolege...

Godinama je naporno radila, pevala, putovala, štedela... Kupila je stan, novi automobil, brži od svih koje je ranije imala. Svojoj kćerki je obezbedila budućnost a usrećila je i mnogobrojnu braću i sestre kao i staru majku koja živi u Doboju. Pred njom su bili još mnogi neostvareni planovi. Serija koncerata, snimanje za novogodišnji program za televiziju, nova LP ploča. ..

Dobri čovek sa violinom Bata Rade Jašarević bio je verovatno najomiljeniji kolega među beogradskim estradistima. O njegovoj dobroti i poštenju pričaju se prave male legende. Ostavio je Bata Rade dvadesetogodišnju kćerku, ostavio joj mali stan koji je kupio od ušteđevine (godinama je radio kao šef orkestra RTB i stalni službenik, ali nikada nije uspeo da dobije stan koji je očekivao). 

Ostao je za njim i stari "folksvagen" koji je uvek vozio smerno i sporo, nekoliko violina, puno starih fotografija sa koncerata i sa gotovo svim pevačima i instrumentalistima u našoj zemlji, mnoga priznanja i nagrade, Orden rada sa zlatnim vencem od druga Tita...

Mirjana Bajraktarević je tek zakoračila u slavu. Bila je među najperspektivnijim članovima disko kuće RTB. Njeni hitovi "Poleteće beli golub" i "Imala sam drugaricu" su i sada među najomiljenijim pesmama radio-talasa i najprodavanije ploče. 

Tragedija kod Kolara odnela je zvanično tri života ali se broj u stvari penje na četiri kada se zna da je pokojna Mirjana bila u petom mesecu trudnoće i da se sa njenim životom ugasio još jedan nerođeni. Budući i nesuđeni muž Mirjane Bajraktarević bokser Dragomir Vujković je u jednom trenu izgubio i svoju Mirjanu i očekivano dete...

Sahrana troje estradnih umetnika podsetila je na fotografije i snimke masovne histerije i patnje posle smrti Rudolpha Valentina ili Janis Joplin. Sa idolima pesme i muzike na Novom groblju u Beogradu oprostilo se preko 50 hiljada Beograđana.




Žućkova tragedija



To što se dogodilo kod Kolara podsetilo nas je na nekoliko sličnih tragedija koje su nanele velike gubitke našem vrhunskom sportu, filmu, estradi. Ubrzani ritam života pogađa sve ali su najčešće na udaru oni koji se utrkuju sa životom.

Tragedija fudbalera "Partizana" Bruna Belina i poznatih beogradskih sportista Škanate i Lazarevića podstakla je 1969. godine ondašnjeg trenera fudbalera "Crvene zvezde" da svojim igračima zabrani upotrebu automobila! To se dogodilo neposredno posle tragične smrti legendarnog Radivoja Koraća, nezaboravnog Žućka.

Bio je to 2. jun 1969. godine. Dan je više ličio na jesenji nego na letnji. Padala je sitna kiša, vidljivost je bila slaba. Tačno u 9 časova i 45 minuta stanovnike sela Gora na putu Sarajevo - Tuzla uznemirio je strašan tresak. Prizor je bio stravičan. Na putu je bio smrskan "folksvagen" a na asfaltu je ležalo beživotno telo jednog muškarca u krvi. Nekoliko desetina metara dalje autobus sa 42 putnika sleteo je sa puta i prevrnuo se. Nekoliko metara dalje u jarku bio je "fiat 1300" na koji je, pretičući ga, naleteo "folksvagen".

Vozač "fiata" je potrčao prema čoveku koji je u ropcu ležao na putu, ali je shvatio da mu ne može mnogo pomoći. Pogledao je unezvereno oko sebe i u tom trenutku je naišao automobil iz koga je istrčala jedna žena a za njom muškarac. Videvši šta se dogodilo ona je vrisnula:

- Poginu nam Žućko!

Bila je to poznata košarkašica Zaga Simić, inače supruga Ranka Žeravice, tada trenera reprezentacije. Državni tim je, naime, jedan dan ranije igrao u Sarajevu utakmicu sa izabranicima Bosne i Hercegovine.

Iz pričanja očevidaca nesreća se dogodila na taj način što je "folksvagen" Radivoja Koraća direktno udario u automobil sarajevske registracije. Korać je preticao "fiata" ali neuspešno. Njega su sa asfalta hitno preneli u bolnicu teško povređenog ali svi napori lekara da ga spasu bili su uzaludni. U nesreći je povređeno i 16 putnika sarajevskog autobusa.

Tako je završio velikan jugoslovenskog sporta, košarkaški reprezentativac, najbolji strelac svih vremena Radivoje Korać Žućko.




Đekijeva smrt



Radost Splićana zbog velike pobede nad Crvenom zvezdom te nedeljne večeri 6. decembra 1971. godine pomutila je šokantna vest: poginuo je Đeki!

Reč je o kompozitoru, muzičaru, sportskom radniku i zvanično sudiji Opštinskog suda u Splitu Anđelku Đekiju Srbljenoviću, jednom od osnivača festivala zabavne muzike u gradu pod Marjanom, jednom od osnivača i trenera ragbi-kluba "Nada", trubaču iz "Batala" i uopšte, jednom od najvrednijih Splićana.

Nesreća se dogodila tačno u 7.30 na magistrali prema Omišu. U Srbljenovićevom "alfa romeu" poginula je i 25-godišnja Gordana Balabanović, njegova verenica i buduća supruga. Na njih je naleteo pijani Alija Avdić vozeći veliku cisternu beogradske registracije. Avdić je naime u oštroj krivini preticao jednog "ostina" i potpuno prešao na levu stranu puta kojim je vozio Srbljenović. Sudar putničkog automobila i cisterne pune cementa bio je strahovit, tako da su Srbljenović i njegova verenica na mestu ostali mrtvi, a cement ih je prelio.

Tek kasno posle ponoći njihova tela su izvađena iz gomile metala, stakla i cementa koji se već stvrdnuo. Od siline udara delovi automobila "alfa romeo" bili su rasuti nekoliko stotina metara daleko.




Kraj Kapetana Lešija



Filmski glumac Aleksandar Gavrić izgubio je život vraćajući se sa snimanja. Dogodilo se to 6. decembra 1972. godine u jedan sat posle ponoći. Snažni i krupni Kapetan Leši, pozitivni junak mnogih filmova, srpski oficir iz "Marša na Drinu", partizanski ratnik iz "Signala nad gradom", junak "Solunskih atentatora", vozio je kobne noći svog "princa" iz Novog Sada prema Beograda.

Iz tada (a i sada) neobjašnjivih razloga njegov automobil je u krivini kod Inđije naglo prešao na levu stranu i svom silinom se zario u autobus preduzeća "Vojvodina" iz Novog Sada. Sudar je bio neizbežan i silovit, a Gavrić i njegova saputnica osamnaestogodišnja Slavica Lisac iz Beograda su na licu mesta izgubili život.

Kada je tog istog jutra dugogodišnji prijatelj Aleksandra Gavrića, novosadski glumac Maks Janković krenuo kod njega u Beograd, prema dogovoru od pre nekoliko sati kada su se rastali u Novom Sadu, sa zebnjom je, negde kod Inđije video nesreću i jednog razlupanog "princa". Znao je da takva kola ima Gavrić ali nije mogao da se seti da li je to njegov broj. Kada je pitao šta se dogodilo nije smeo da pomisli na najgore.

- Dogodila se nesreća - rekao mu je jedan od posmatrača. - Noćas je ovde poginuo Kapetan Leši.




Smrt uzima svoj danak na pogibeljnim putevima ispunjenim "mrtvačkim sanducima" na četiri točka. Krivci su vozači ili alkohol, ili neispravan automobil ili - put.

Estradni umetnici, javni i kulturni radnici, glumci, sportisti putuju više nego pripadnici drugih profesija. Zato su na udaru. Mnogi među njima su i manje oprezni nego obični "smrtnici" jer se njima počesto progleda i kroz prste. Javna je tajna da mnogi estradni umetnici nemaju vozačke dozvole i da svoj vozački "problem" rešavaju velikom količinom ploča u "gepeku" ili intervencijama.

Pokojnom Jašareviću, za koga se tvrdi da je vozio automobil Silvane Armenulić, oduzeta je nedavno vozačka dozvola iz zdravstvenih razloga ali mu je, na nečiju intervenciju, vraćena.

Silvana Armenulić, koja zvanično nije bila za volanom ali je, prema izjavama svedoka prva te večeri sela za volan svog automobila, godinama se prijateljima žali da previše vozi, da je umorna, da joj se često događa da zadrema za volanom i da se nađe na drugoj strani puta.

Takve su situacije prolazile bez posledica, što ne znači da je ova tragična posledica proizišla iz ove situacije. Ali, sumnje ostaju.

Napisao: Zoran Predić (RTV revija, 1976.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment