Milena Dravić i Dragan Nikolić, porodično: Uživaju da na miru prelistavaju domaću i stranu štampu

Mart 1973: U njihovom domu gosti su uvek dobrodošli, naravno ako ih pronađu kod kuće - "obraz uz obraz". Dok je Milena u Ateljeu 212, Dragan snima film; kad Dragan stigne u Atelje, Milena je na snimanju nekog filma; a kad se Milena vrati, Dragan otputuje. I tako stalno: jedva da se okupe na snimanju popularnog TV šoua, a tu, kako Zdravko Šotra kaže:

"Nema mrdanja dok se emisija ne snimi!''

Uz dosta strpljenja i malo sreće, ipak smo ih zatekli kod kuće, gde su zajedno proveli punih 45 minuta...

... ali ne sami; bilo je dogovoreno da dođemo i mi.

Milena nas dočekuje na vratima s neodoljivim osmehom, zbog koga ne možete da joj zamerite i da ste je godinu dana jurili.

U predsoblju vidimo nekoliko slika na zidovima i neizbežni poster, na kome je krupnim slovima na engleskom ispisano: "Wanted dead or alive - Milena Dravić"

Milena nas kroz jedan ovalni otvor uvodi u dnevnu sobu.

Oni su priča za sebe, a njihov dom - priča za sebe ... I dok Dragan nije tu, oseća se njegovo prisustvo. Milena ga pominje svakog časa: on je kupio ili doneo ovo ili ono, voli da sedi u fotelji u uglu, da ruča u samoj kuhinjici mada je odmah ispred nje trpezarija, uživa da razmešta sitnice, koje Milena posle njega ponovo vraća na staro mesto.

- Na žalost, naišli ste u vreme kada nam je gotovo nestalo pića ... Oko ovog snimanja smo oboje toliko zauzeti, a to je Draganov posao. Jednostavno smo trošili zalihe... Imamo u stvari još malo votke. Jeste li za to? A, samo kafu? Pa toga naravno nikad ne može da nestane - mada je ja uopšte ne pijem. Dragan je koristi u ogromnim količinama, valjda otud što puši.

- Bože, što ga nema, trebalo je da je već ovde, on je inače tačan kao sat?! - čudi se Milena. - Uvek kada tako malo zakasni, ja se mnogo brinem, znate kako je danas kad idete kolima, nikad ne znate dokle ste živi.

Milenin monolog, koji ima zadatak da nas zabavi dok se Dragan ne pojavi a ona u kuhinji kuva kafu, prekida zvono sa vrata. Stiže Dragan, zadihan, jer lift ide samo do sprata niže njih, izvinjava se, i nemarno spušta kaput na prvu fotelju. Ulazi Milena i kao svakoj domaćici taj gest njenog supruga ne promiče nezapažen.

- Stigao si? Pa ne ostavljaj taj kaput tu! - opominje odmah.

Dragan odmah ispravlja grešku, očigledno zadovoljan što je još sa stepenica, kako kaže, "namirisao" kafu.


"Cveće obožavam"



Dogovaramo se oko snimanja, voljna sam da uhvatim što više detalja od kojih je njihov dom i sastavljen ... Svaki ugao kao da priča nekakvu svoju priču, jedna fotelja vraća vas u vreme baroka, a luster koji je toliko nizak da je Draganu do ramena podseća vas na pravu "maniju" koja je uhvatila današnji naš svet - kupovinu starinskih lustera od vojvođanskih Roma.

A cveće? Nijedna vaza nije prazna, a domaćici nisu strane tajne drevne japanske veštine ikebane.

- Cveće obožavam - kaže Milena. - Ne vratim se iz grada bar bez kite ljubičica.

Milena nema mnogo vremena za kuću, nema vremena da je uredi onako kako želi, sa puno ljubavi i pedanterije - a spada u izuzetno pedantne žene. A kada je uredi, to mora i da se pazi.

Tu je doduše i jedna žena koja uradi sve što Milena ne stigne, pa ipak, dok ona to svojom rukom ne namesti, stiče se utisak, kao da nije sigurna da je to baš dobro.

U njihovom stanu je prijatno, toplo - odiše sve mladošću, oseća se u vazduhu negde da tu živi dvoje mladih ljudi koji vole sve što je lepo, ukusno i pre svega udobno. Zato i nema puno stvari, ali ima dosta prostora da se ko želi smesti na podu, raširi oko sebe najraznovrsniju domaću i stranu štampu, koje kod Milene i Dragana ima isuviše, i da jednostavno uživa, što i oni čine u jednom trenutku, u želji da nam pokažu kako to izgleda.

Vreme naše posete munjevito se bliži kraju, samim tim i vreme njihovog polaska na snimanje najnovije emisije "Obraz uz obraz" ...

Uspevamo još da saznamo da su kod Milene trenutno dva scenarija, dve ponude za film, da još uvek ne zna šta će i da li će nešto prihvatiti. Dragan je u svom matičnom pozorištu Atelje 212 vrlo angažovan, predstava "Maratonci" nedavno je imala premijeru, a i predstava "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" u kojoj Milena ima zapaženu ulogu već preko dve sezone ne silazi sa repertoara pozorišta.

Inače, i na ovogodišnjem, jubilarnom dvadesetom pulskom festivalu Dragan će biti protagonista jednog filma Miše Radivojevića. Uspeli smo da saznamo da će taj film doneti dosta toga novog i do sada neviđenog na velikom ekranu.

Posle svega ovoga, gotovo je deplasirano pitanje o slobodnom vremenu, ali ako vas baš interesuje - provode ga obraz uz obraz.

Tekst: G. H. Samardžiski, snimio: Ivan Ivanov (Praktična žena, 1973.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate



No comments:

Post a Comment