Jun 1978: "Gaučosi"
ipak bez premca, jer su na putu do prvog trijumfa na svetskim
šampionatima ostvarili najbolji bilans u osvojenim bodovima,
pobedama, golovima, procentima...
Zavesa je pala iza poslednjeg čina
melodrame zvana XI prvenstvo sveta u fudbalu.
Kakav je u tih 25 dana
prikazan fudbal, ostavimo to da ocene stručnjaci kada se svi pozvani
i nepozvani raziđu, vrate svojim kućama i srede utiske.
Ni u to
koliko se kalkulisalo na samoj pozornici, u "suflernici"
(klupa za rezerve) i iza kulisa ovog "mundijalskog spektakla",
jer nismo pozvani da se upuštamo u analizu ko je mogao postati prvak
sveta, odnosno ko je "morao" da osvoji laskavu titulu
najboljeg.
Ostajemo, dakle, samo na ciframa, a
koje često više govore od bilo kakvih pisarnih komentatora.
Argentina je zvanično novi prvak
sveta, svidelo se to nekima ili ne, silom pravde ili nepravde. Ona je
ostavila ovoga puta iza sebe tri bivša šampiona (Brazil, Italiju i
SR Nemačku), tri vicešampiona (Holandiju, Švedsku i Mađarsku) i
tri nosioca "bronze" iz prošlosti (Poljsku, Austriju ii
Francusku).
Uz asistenciju šestorice bez
"pedigrea" u fudbalskoj hijerarhiji svetskih razmera, elita
gore navedene desetorice "gornjeg doma" završila je svoj
međusobni obračun i prezentiralo javnosti jedan bilans završnog
dela XI prvenstva sveta, koji izgleda ovako:
Argentina je bez pogovora prva po
bodovima, golovima i postotcima. Nju sledi Brazil, a ne vičešampion
Holandija. Fudbalski je možda i nelogično, ali matematički potpuno
logično. Brazil nije izgubio nijednu utakmicu, a Holandija čak dve.
Nju je pretekla u ovom bilansu i četvrtoplasirana Italija.
Ako bi se prvenstvo sveta igralo po
liga sistemu, svako sa svakim, redosled bi bio daleko pravedniji od
ovoga. Ovako ostaje na papiru samo ono što se zbilo.
Argentina je XI šampionatu podarila i
najboljeg strelca. Mario Kempes postigao je 6 golova iz igre, dok su
njegovi konkurenti u trci za krunu najboljeg golgetera Robbie
Rensenbrink (Holandija) i Teófilo Cubillas (Peru), od 5 golova
postigli po 4 sa bele tačke, a samo jedan iz igre.
U ovom slučaju je pravda zadovoljena.
Na toj listi strelaca 102 gola završnice nalazimo imena 60 igrača i
trojice koji su postigli autogolove.
Holanđani se za utehu mogu pohvaliti
da je njihov predstavnik postigao 1.000. gol u završnicama
šampionata sveta (Rensenbrink) i 100. gol "Mundijala 1978"
(Poortvliet).
Brazilci su ostali kao jedina
neporažena reprezentacija minulog šampionata, ali uz jedan nimalo
slavan "prilog". Naime, "karaoke" su uz Italijane
zaradili najveći broj kartona - po 8 žutih na 7 utakmica.
3 crvena i 55 žutih kartona
A kada je već reč o kartonima, treba
reći da ih je bilo dosta, ali još uvek manje nego 1974. u SR
Nemačkoj. Delioci pravde podelili su opravdano ili neopravdano
ukupno 3 crvena i 55 žutih kartona, ili 1,5 po utakmici. Jedino
reprezentacija Meksika, od 16 učesnika, nije "zaradila"
nijedan karton iako je imala razloga da "izgubi živce"
posle samo dva data i 12 primljenih golova.
Efikasnost se za nijansu popravila u
odnosu na šampionat u SR Nemačkoj. U Argentini je postignut prosek
od blizu 2,7 gola po utakmici, a najniži svih vremena iznosio je
2,55 gola na X prvenstvu. I pored toga i ovog puta su tesni rezultati
znatno prevagnuli. Odnos između "malih" rezultata
(nerešeno, gol i dva gola razlike) i "velikih" iznosi čak
32:6 u korist "malih" ili tačnije:
Od ukupno realizovana 102 gola, 52 su
postignuta u prvom poluvremenu, 48 u drugom, a 2 u produžetku
(finalne) utakmice. Među njima je evidentiran "najbrži" i
"najsporiji" gol. Bernard Lacombe je u 38. sekundi utakmice
Francuska - Italija primorao veterana Dina Zoffa na kapitulaciju.
Međutim, nije to i "najbrži"
gol na završnici jednog prvenstva sveta. Zemljak sadašnjeg
rekordera, Nicolas, zatresao je mrežu Belgije 1938. godine već u
30. sekundi, a Mašek iz Čehoslovačke neprijatno je iznenadio u 34.
sekundi čuvenog golmana Meksika, Carbajala, 1962. godine na
šampionatu u Čileu.
"Najsporiji" gol u regularnom
vremenu utakmice SR Nemačka - Meksiko postigao je Heinz Flohe u 89.
minutu. Ni to nije apsolutni rekord na šampionatima sveta. Pali su
gotovi čak i u 90. minutu, a da ne govorimo o onima koji su
postignuti u produžecima utakmica, kao sada u 115. minutu finalnog
susreta.
Jednu utakmicu sudio je Jugosloven
"Mundijal" 1978. ipak obiluje
rekordima i raznim jubilejima. Statističari će to sve tek sumirati
kada se pojave zvanični podaci u biltenu Fife. Za sada se može samo
pretpostaviti da će ovaj ili onaj rekord biti oboren. Jedan od tih
je vezan za gledaoce.
Rekord postavljen 1974. godine u SR Nemačkoj po broju prisutnih na stadionima neće biti oboren, ali su tri druga u vezi posete na 38 utakmica XI šampionata prema gruboj računici već oboreni.
Rekord postavljen 1974. godine u SR Nemačkoj po broju prisutnih na stadionima neće biti oboren, ali su tri druga u vezi posete na 38 utakmica XI šampionata prema gruboj računici već oboreni.
Prosek gledalaca na jednoj utakmici
sada je prevazišao onaj raniji. Takođe i odnos između broja
štampanih ulaznica i prodatih je nadmašio ranije šampionate.
Preko 80 % štampanih ulaznica prodato je u Argentini. Samim tim je zabeležen i rekordan prihod. Konačno i jedan "tapkaroški" rekord spada u ovo poglavlje vezano za gledaoce. Na "crnoj berzi" ulaznice za poslednje dve utakmice prodavane su po hiljadu puta većoj ceni od njihove nominalne vrednosti!
Preko 80 % štampanih ulaznica prodato je u Argentini. Samim tim je zabeležen i rekordan prihod. Konačno i jedan "tapkaroški" rekord spada u ovo poglavlje vezano za gledaoce. Na "crnoj berzi" ulaznice za poslednje dve utakmice prodavane su po hiljadu puta većoj ceni od njihove nominalne vrednosti!
Na kraju reč-dve o najnepopularnijim
ljudima šampionata - delegiranim sudijama od strane Fife.
Arbitražna komisija Fife pozvala je 32
delioca pravde iz isto toliko zemalja sveta da vode utakmice završnog
dela, ukupno 38 susreta.
"Prva pištaljka" Argentine,
Ángel Norberto Coerezza, upotrebio je kao prvi svoj "instrument"
na utakmici SR Nemačka - Poljska, a poslednji zvižduk Sergia
Gonelle iz Italije izazvao je erupciju slavlja i delirijuma u utrobi
stadiona "River Plata" kada je oglasio kraj finalnog
susreta Argentina - Holandija.
Kako je ko od delioca pravde tu pravdu
delio neka ostane po strani kao predmet za razmišljanje - za njih i
za nas. Ništa se tu više ne da izmeniti, ali se bar u budućnosti
nešto može promeniti. Sve se ovo odnosi na komisiju za delegiranje
sudija, a ona je to sprovela ponovo po nekom "neuhvatljivom
ključu".
Rekli smo već da su pozvana 32
(navodno) najbolja delioca pravde u svetu, od kojih su neki vodili po
3 utakmice, neki dve, neki jednu, a neki nijednu! Taj spisak izgleda
ovako:
3 utakmice: Ángel Franco Martínez
(Španija) i Abraham Klein (Izrael).
2 utakmice: Coerezza (Argentina),
Garrido (Portugalija), Rainea (Rumunja), Gordon (Škotska), Palotai
(Mađarska), Eriksson (Švedska), Barreto (Urugvaj), Gonella
(Italija) i Wurtz (Francuska).
1 utakmicu: Thomas (Vels), Aršundija
(Meksiko), Dibah (Švajcarska), Bouzo (Sirija), N’Diaye (Senegal),
Corver (Holandija), Prokop (DR Nemačka), Coelho (Brazil), Orosco
(Peru), Namdar (Iran), Biwersi (SR Nemačka), Linemayr (Austrija),
Jarava (Poljska), Silvagno (Čile), Partridge (Engleska) i Dušan
Maksimović (Jugoslavija).
Bez suđenja: Rion (Belgija), Vinsenman
(Kanada), Tesfaja (Etiopija), Seudi (Tunis) i Ivanov (SSSR).
Napisao: Aleksandar Konstantinović
(Tempo, 1978.)
