Opatija '82: Miladin Šobić izbačen sa festivala, Davorin Popović pevao čitajući tekst pesme sa papira

Mart 1982: I na ovogodišnjem festivalu u Opatiji ponovljena stara priča:

Neki su zaista pevali, drugi su samo otvarali usta po sistemu plejbeka ...

Još jednom se potvrdilo da publika više voli muzička takmičenja od prijateljskih smotri ...

Kako je nestala nagrada za Zdenka Runjića ... Oliver Mandić nije došao, a Miladin Šobić isključen sa festivala ...

Melodramatski zanimljivo bilo je posmatrati organizatore i učesnike Opatijskog festivala, kako se prošlog vikenda trude da po svaku cenu nastave tradiciju održavanja ovog muzičkog skupa, uprkos finansijskim, tehničkim i ostalim problemima koji su ih snašli.

Umesto da posle dvadeset dve godine, koliko već postoji, bude ekstra muzički događaj koji se pamti i prepričava, ovaj festival je još jednom jedva preživeo.


Publika voli nagrade



Festival je uspeo da iznervira i gledaoce u famoznoj Kristalnoj dvorani hotela "Kvarner", gde su po tradiciji glavne večeri, jer gotovo sve, od zvuka do svetla, bilo je podređeno televizijskim kamerama.

Pa ipak, kikseva je bilo u nedogled. Ozvučenje je otkazalo nekoliko puta: zagrebačka grupa "777" je završila svoju pesmu bez tona u dvorani, jer su mikrofoni "ućutali", a ljubljanski "Ultimatum" je zbog istih problema morao svoju numeru, već posle nekoliko taktova, iz istih razloga, da prekine i ode sa bine.

Gledaoci u dvorani bili su zbunjeni i neujednačenim zvukom - nisu znali da li se radi o nekom zevanju na sceni, odnosno o plejbeku ili o pevanju uživo! To je zaista i teško bilo otkriti, jer je svake večeri bilo i jednog i drugog.

Jedini pevač po kome se videlo sigurno da nije u pitanju plejbek bio je Davorin Popović, solista "Indeksa", ali ne zbog dobre interpretacije, već zato što je stalno čitao tekst iz ceduljice koju je držao u ruci.

Iskustva sa prethodnih festivala pokazuju da publika više voli manifestacije gde se kompozitori i pevači međusobno takmiče i da ove prijateljske muzičke smotre nemaju baš mnogo čari i efekta.

Istina je da su nagrade nekada donosile dosta nesporazuma i priča o nameštanjima rezultata, ali istina je, takođe, da je sa ukidanjem nagrada publika na svim festivalima počela da se osipa. Naši ljudi vole takmičenja i uživaju u pobedama.

Smotre bez toga nemaju magičnost, pa je i u opatijskom gledalištu svake od četiri večeri bilo prilično - slobodnih stolica..


"Ptica" odletela pod kaput



Ovakav kakav je, kao smotra, festival je najviše koristio pevačima i diskografskim kućama. Pored zvaničnog programa, koji je obuhvatao veče vokalno-instrumentalnih grupa, dva koncerta na kojima je svaki jugoslovenski centar prikazao novosti iz svoje produkcije i finalne večeri, prvi put posvećene poznatim autorima, Opatija je bila i mesto okupljanja znanih muzičkih imena, dogovaranja i planiranja novih projekata i glavno sastajalište diskografskih kuća za promovisanje i lansiranje novih ploča.

Najviše je bilo promocija: jutarnjih, popodnevnih, večernjih, ponoćnih... "Sarajevo disk" je prvi put na jednoj ovakvoj manifestaciji posvećenoj isključivo zabavnoj muzici, promovisao i jednu narodnu ploču! Predstavljena je glavna zvezda njihove diskografske kuće - Hanka Paldum, koja je čvrsto odlučila da upravo u Opatiji promoyiše svoj album zato što je kompozitor svih njenih pesama sarajevski roker iz "Vatrenog poljupca" Milić Vukašinović.

I "Diskoton" je na prilično raskošnom banketu uručio "zlatne" i "srebrne" trofeje najkomercijalnijim pevačima iz svoje kuće, uvodeći još jednu nagradu - samo za novinare!

Inicijatori su bili tandem Seid Memić Vajta i Ranko Boban, koji su lično predali "Zlatne ploče" novinskim kućama, za koje su smatrali da su donekle zaslužne za njihov uspeh. I nama je pripala jedna, sa posvetom:

"Da Vas nije bilo na teškom putu mom, ja nikad pevao ne bih jer ne bih imao kom. Seid Memić-Vajta"

Najviše problema imao je zagrebački "Jugoton". U trenutku kad je trebalo da se uruči najveći trofej "Zlatna ptica" kompozitoru Zdenku Runjiću, za pozamašnu brojku od milion prodatih ploča - "Ptica" je na neobjašnjiv način nestala!

Direktor "Jugotona" je ipak čestitao Runjiću uz izvinjenje i obećanje da će trofej naknadno dobiti. Priča se srećno završila tek posle dva sata, kad je nagrada, bez objašnjenja da li je u pitanju krađa ili šala - pronađena ispod nečijeg kaputa!


Mandić nije došao



Iz diskografske kuće RTB lansiran je sedamnaestogodišnji Alen Slavica, novo otkriće Đela Jusića, koji je na festival došao u pratnji svoje majke. Dok su ga foto-reporteri slikali, Alenova majka neprestano je insistirala:

- Naglasite obavezno da sam mu ja majka, da ne ispadne da je moj sin kao Pogorelić oženjen starijom ženom.

Kasnije je stigao i otac, tako da se u Opatiji našla cela porodica Slavica.

Kako je počeo, festival se neprilikama i - završio. Mnoge festivalske pesme ni do ovog trenutka nisu snimljene za ploče.

Oliver Mandić, koga su svi očekivali, jer je trebalo da predstavlja Beograd svojom kompozicijom, "Smejem se", uopšte se nije ni pojavio!

Kompozicije kantautora Miladina Šobića, predstavnika TV Titograd, izbačene su iz finalne večeri, iako je već bio najavljen. Mladi pevač se ponašao kao velika zvezda, pa organizatoru festivala nije poslao ni svoje tekstove. Na sam dan koncerta održana je vanredna sednica, na kojoj je odlučeno da se Šobić, isključi iz programa.

Međutim, i pored svih nesporazuma i pehova, Opatija je sigurno prva čula nekoliko novih dobrih kompozicija, koje će brzo na radio talasima postati i hitovi.

Takve pesme su otpevali Meri Cetinić, Dado Topić, Maja Odžaklijevska, Mato Došen, Oliver Dragojević, Seid Memić Vajta, "Kim", "Makadam", "Aska", "Srebrna krila"...

Stara poznata imena, ipak su ostala zaštitni znak ovog festivala, o kome će se i iduće godine reći da nije ništa posebno, ali bez kojeg kao da se ne može.

Napisala: Irina Bah (Osmica, 1982.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment