Gagarin, prvi čovek u kosmosu '61: Nebo je crno, zvezde kristalno jasne, a sunce deset puta sjajnije

April 1961: Ana Gagarin, 58-godišnja domaćica iz mesta Gžatska, radila je oko štednjaka. Ništa nije znala o velikoj novosti. Jurij nije želeo da se ona brine. Kad bi ga pitala šta radi, uvek bi odgovarao:

"Pa, letim, eto šta radim".

U kuću je utrčala susetka i počela da pljeska rukama i uzbuđeno govori:

- Anuška, tvoj sin... Jurij... u kosmosu leti.

Odmah je uključen radio. Ana Timofejevna Gagarina pretvorila se u uvo. Glas spikera:

"Kosmonaut major Gagarin nalazi se nad Južnom Amerikom..."

Zatim poruka: "Let teče normalno, osećam se dobro".


U raketnoj bazi



Toga dana, 12. aprila rano ujutru, u raketnoj bazi u SSSR-u, čije ime još nije objavljeno, bila je okupljena velika grupa naučnika, inženjera i tehničara. Svi su oni ozbiljnih lica obavljali svoj posao. Pripremali su raketu koja je trebalo da ponese čoveka u kosmos.

Obavljena su poslednja merenja, proveravani instrumenti, gorivo. Velika raketa stajala je na rampi s vrhom uperenim u nebo. Razlikovala se od prethodnih po tome što je na svom prednjem delu imala kabinu za pilota.

Kabina je još bila prazna.

Među ljudima koji su se nalazili kod rakete bio je i jedan omanji mlad čovek u svetloplavom pilotskom kombinezonu. Nekoliko minuta pre devet časova po moskovskom vremenu on je uz pomoć dvojice tehničara počeo da preko kombinezona navlači opremu s mnogim delovima, cevčicama i kopčama.

Zatim su mu prišli lekari. Oni su izmerili puls, proverili neke minijaturne uređaje i stisnuli mu ruku u pozdrav.

Čovek u odelu kosmonauta udahnuo je nekoliko puta duboko vazduh i pažljivo stavio na glavu svoj astronautički šlem.

Bio je to 27-godišnji major Gagarin.

Specijalnim liftom popeo se na postolje rampe koja je držala kosmički brod, mahnuo još jednom rukom okupljenima oko rakete i ušao u malu kabinu na njenom vrhu.

Svi prisutni ubrzo su se udaljili.


Slepljen za fotelju



Tačno u 9,07 časova začulo se snažno šištanje i iz rakete je posukljao plamen. Posmatrano sa znatne udaljenosti, izgledalo je da se raketa u početku diže polako, ali je zatim dobila izvanredno ubrzanje i začas je nestala u plavetnilu neba.

U štabu baze stručnjaci su zabeležili da je kosmički brod "Istok", koji je bez pogonskih delova rakete bio težak 4.725 kilograma - uspešno startovao!

Mada je kabina u kojoj se Jurij Gagarin nalazio bila tako konstruisana i opremljena da su u njoj vladali isti uslovi za život kao na zemlji i mada je bila zaštićena od spoljnjeg zagrevanja i uticaja kosmičkih zrakova, pilot nije mogao da izbegne izvesne nelagodnosti.

Ubrzanje prilikom uzletanja iznosilo je 40 metara u sekundi - što je četiri puta brže od normalnog ubrzanja koje zemlja svojom težom daje svakom telu. Ovo ga je prosto prilepilo za fotelju na kojoj je više ležao nego što je sedeo.

Ali, mada je to trajalo znatno duže nego što je on ikada dotad na probama izdržao i mada je pokretao ruke i glavu sa ogromnim naporom, kao da su od olova, ili kao da je sav zgnječen nekom nevidljivom silom, mada je disao teško, major Gagarin je bio pribran i osećao se relativno dobro.

Obavljao je sve što je bilo predviđeno u ovoj fazi leta i bio prožet izvanrednim osećanjem sigurnosti. Znao je da je napolju, na sto kilometara iznad zemlje, temperatura minus 200 stepeni Celzijusovih, ali on u kabini nije osećao nikakvu promenu.

Mnogi aparati beležili su sve reakcije pilotovog organizma, koje su prenosile specijalne kontrolne pločice zalepljene na više mesta na njegovom telu. Na njegovim grudima nalazili su se instrumenti koji su beležili otkucaje srca i mikrofoni koji su prenosili svaki njegov udisaj i izdisaj.


Bez težine



Kad je prestalo strahovito urlikanje raketnih motora i na pilotovo telo zgnječeno u naslon fotelje prestalo da deluje ubrzanje, nastupila je apsolutna tišina.

Gagarin je izgovorio glasno nekoliko reči. Glas je zvučao neobično oštro. Osetio je kao da se ne nalazi u svojoj udobnoj fotelji i u kabini kosmičkog broda, već u nekom praznom prostoru bez dna.

Nekoliko predmeta lebdelo je u vazduhu. To su bili znaci da nema zemljine teže. Gagarin je zaključio da je poslednji stadijum rakete sa njegovom kabinom ušao u predviđenu orbitu i da je počeo da kruži oko Zemlje.

Bio je na 302 kilometra iznad Zemlje, leteo je bešumnom brzinom od osam kilometara u sekundi, 28.000 kilometara na čas i stalno je osećao da njegovo telo nema težine.

Osećao je to kad je otvarao i zatvarao kapke, pokretao prste ruku, disao.

U 9 časova i 22 minuta major Gagarin se javio prilikom preletanja Južne Amerike. Njegova poruka je glasila:

"Let teče normalno. Osećam se dobro".

To je bila poruka koju je čula preko radija i njegova majka.


Plava lopta



Major Gagarin je za to vreme posmatrao Zemlju kroz periskop kosmičkog broda. Bila je to izvanredna slika. Zemlja je sa visine od oko 300 kilometara izgledala kao plava lopta. Na njoj se ipak razabiru okeani, kontinenti, velike reke.

Moglo se zapaziti kako se gomilaju oblaci i kako se iznad ogromnih okeanskih prostranstava menja vreme. Sunce je desetinu puta sjajnije nego kad se posmatra sa Zemlje, a zvezde na drugoj strani su kristalno jasne, velike i bez uobičajenog svetlucanja. Nebo je crno.

Proteklo je 89,1 minuta i kosmički brod se ponovo našao iznad mesta sa koga je uzleteo. Kružeći elipsastom putanjom oko Zemlje na prosečnoj visini od oko 200 kilometara, major Gagarin je obleteo našu planetu za dosad neshvatljivo kratko vreme. I pri tom je čak javljao da se oseća sasvim prijatno.

Osećanje koje ga je tada obuzimalo bilo je radost. Nimalo mu nije smetalo stanje bez težine, naprotiv, godilo mu je.

Ali, kritični trenuci leta tek su predstojali.

Od momenta kad su se vrata kabine na brodu prvog kosmonauta zatvorila, on je udisao vazduh koji je strujao iz specijalnih uređaja. Automatski uređaji su otklanjali štetne gasove, održavali na potrebnom nivou temperaturu i vlažnost vazduha. Gagarin je jeo i pio kao da je kod kuće.

Primicalo se vreme kada su svi ti uređaji, ceo brod i sam pilot trebalo da polože najteži ispit. Bila je to faza povratka. Izlaženje iz orbite kojom je brod kružio oko Zemlje i ponovo ulaženje u njenu atmosferu.


Vazdušni dušek



Izlaženje iz orbite dogodilo se veoma naglo. To je bio prelaz iz skoro ugodnog leta u strahovito padanje.

Uređaji za rashlađivanje zidova broda funkcionisali su. Uređaji protiv požara su uključeni.

Kad je brod počeo da pada ka Zemlji, brzina kojom se uskoro posle toga kretao bila je dvadeset puta veća od brzine zvuka. Sve pilotove funkcije su tada prestale. Iz ugodnog stanja bez težine, kada je telo slobodno lebdelo u kabini, ono je za vrlo kratko vreme dobilo težinu dvadeset puta veću od normalne.

Major Gagarin, koji je na Zemlji težak oko 70 kilograma, imao je tada oko 1.400 kilograma!

Ponovo je bio prilepljen za fotelju. Svaki pokret zahtevao je ogroman napor. Disao je sve teže i osećao je kao da mu je na grudi navaljena ogromna ploča.

Kretanje broda izazvalo je pred njim stvaranje "udarnog talasa" koji ga je delio od neuznemirene atmosfere.

Između udarnog talasa i prednjeg dela broda nalazio se "vazdušni dušek", u kome je temperatura dostizala nekoliko hiljada stepeni. Zahvaljujući tome što je brod bio sagrađen od izvanredno čvrstog i otpornog materijala, mogao je da prođe ovu barijeru.

Na nekoliko kilometara iznad zemlje prvi kosmonaut izbačen je katapultom iz broda i spustio se običnim padobranom.

Major Gagarin je sleteo na Zemlju tačno u 10 časova i 55 minuta po moskovskom vremenu. Let je trajao ukupno 108 minuta.

(Ilustrovana, 1961.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate



No comments:

Post a Comment