Beovizija 2006, No Name protiv Flamingosa: Muzički skandal koji je posvađao Srbiju i Crnu Goru...

Mart 2006, Huperova tinejdžerka Sindy: Evropo, Bye Bye, zbogom, teško je reći Au revoir ili Do viđenja jer ko zna kad ćemo se opet videti. 

Čim se jedan festival zove Evropesma/Evropjesma mora doći do skandala.

Koje nakaradno ime. Zamislite kad bi se centralna priredba zvala Eurosong/Eurosjong. Koješta.

Ali, da se vratim na naše slavno veče za izbor predstavnika za Pesmu Evrovizije. 

Članovi srpskog žirija dali su crnogorskim predstavnicima 52 poena, a crnogorski žiri dodelio je srpskim kandidatima 20.

Svi iz crnogorskog žirija dali su dvanaesticu svom favoritu, grupi No Name i svi srpski ocenitelji dali su najviše poena grupi Flamingos. 

I tu je bilo nerešeno 48:48. SMS poruke donose pobedniku Beovizije novih 12 poena, dok No Name dobija svega osam. I tu bi bio kraj priče, ali...

Vraćam se glasanju.

Dvojica članova srpskog žirija neverna beba Milan Đurđević i proverena legenda Zoran Dašić davali su šakom i kapom glasove predstavnicima Crne Gore. Samo Dašić im je od mogućih 58 dao 25. i to onim najjačim crnogorskim kandidatima i praktično sa svojih pet poena za No Name odlučio pobednika.

Crnogorci i ono malo glasova što su dali srpskim pevačima odučivali su se za autsajdere...

I šta da vam kažem. Pesma Evrovizije je takmičenje, utakmica, a utakmicu su Crnogorci dobili. Bilo je to iznenađenje, ali bili su uspešniji. Ako su No Name dobili 64 glasa, a Flamingosi 60 onda je jasno ko je pobednik.

Nije bilo ni lepo ni kulturno u Sava centru zviždati klincima iz grupe No Name, bilo je potpuno nepotrebno praviti naknadne konferencije za štampu, poništavanje glasova, izricanje teških i preteških reči... Gotovo je, gotovo, stari je poklič navijača...

Milan Đurđević koji je poništio svoje glasove (tri doduše nebitna poena za No Name) objašnjava:

- Ako fudbaler pljune igrača na terenu, a sudija to ne vidi, naknadnim snimkom uviđa se nesportski gest i "pljuvač" kasnije bude kažnjen.

Pa, kad smo već kod fudbala, hajde da se i ja malo sportski izrazim. Ako je naša ekipa veliki favorit, 88 minuta napada i pruža bolju i lepšu igru, ali u poslednja dva minuta da sebi dva gola, onda je 2:0 za protivnika. I nema poništavanja autogolova. Možemo se žaliti da nismo imali sreće, da je rezultat nepravedan, da smo izabrali lošu taktiku...

Taktika?

Ključna reč. Samo rasejani likovi mogu da zaborave prošlogodišnju P(j)esmu Evrovizije. Isti scenario. Četvoro članova crnogorskog žirija ne daju ni jedan jedini poen za dve prvoplasirane pesme s Beovizije. Bili su to Jelena Tomašević i Ogi Radivojević, koji su dobili nula poena.

Setite se samo pravog otkrovenja mlade Jelene čiji kristalni, predivni glas nije uspeo da "zaradi" ni jedan jedini poen kod stručnog i potkovanog, mislim politički, crnogorskog žirija.

Crnogorski žiri došao je i ove godine s istim trenerom i s istom taktikom. Nula poena dobili su najbolji s Beovizije Flamingosi i zaista odlična Ana Nikolić. A kakva je bila taktika srpskog žirija? Verovatno nismo imali ni taktiku ni trenera i onaj ko je sastavio tim, valjda zna zašto je izabrao baš ove igrače. Milan i Daša uglas su ponavljali:

- Mi smo glasali po savesti.

Da li to znači da muzičar Jovan Maljoković i pevačica Tanja Banjanin nemaju savesti. Oni su dali pet odnosno sedam poena crnogorskim pesmama i nisu ugrozili Flamingose. Imali su oni i te kako i savesti i pameti i mudrosti... I pokušali su konačno, kao na svakom takmičenju, da prema protivniku odaberu pravu taktiku. 

A Zoran Dašić, koji je najavio da će glasati korektno, taktizirao je tako što je poenima nagradio čak pet pesama s Montevizije i to one prvoplasirane.

I da nastavim u sportskom stilu, ponovo ko zna koji put dali smo sebi autogol. Ali, umesto da pevamo stari hit grupe "More", "Sami sebi mi smo krivi", mi krivicu prebacujemo na druge. 

Kao, mlađani sastav No Name sad će u Atini, dva dana pre referenduma, promovisati nezavisnu Crnu Goru, promeniće i tekst i ubaciti nove patriotske stihove, nosiće majice s natpisom "Samostalna Crna Gora". Da li bi to bilo dobro? Naravno da ne bi.

Ali, ko je kriv što bi do toga moglo da dođe? Možda članovi crnogorskog žirija, koji verovatno ne bi ni smeli da se vrate u svoju Montenegro da su glasali drugačije? Ne, ne i ne. Da li su onda krivi pojedini članovi srpskog žirija? Eto, vidite da znamo odgovor.

Ima li tu rešenja? Zašto da ne. Uz No Name mogao bi u Atini da se pojavi zaslužni Daša Legenda, sam ili sa svojim legendama, koje u ovom slučaju nisu imali prilike da daju svoj doprinos. Raspevani No Name, rasvirani Daša na gitari i eto evrospektakla...

Kad bolje razmislim, nama muzika ne ide od ruke. U privredi smo svoje otpevali, ne možemo godinama da se dogovorimo ni oko himne, a hoćemo da se bavimo evrosongovima. 

Ne ide nam to i kraj. 

Željko Joksimović nas je proslavio pesmom "Lane moje", ali smo onda njega napali sa svih strana. Te ukrao je pesmu, te uradio je ovo, te ono... A on napravio evropski hit, osvojio je jako drugo mesto i zaista osvetlao obraz i sebi i našoj muzici.

Ali, nama ne leže uspesi, mi se više bavimo greškama, kiksevima i neuspesima koji su sastavni deo naše stvarnosti.

I tako će ove godine Željko Joksimović predstavljati Bosnu i Hercegovinu, a mi ćemo se zamlaćivati sa glasovanjem, što bi rekli Severinini zemljaci. 

I kad rekoh Severina, možda je njen inspirativni i poetski tekst za pesmu "Moja štikla" najbolja ocena našeg rada. 

"Zvrc, zvrc, kuc, kuc,
Ojda da, ojda da, ojda da da 
Hop, hop, mrk, mrk tika taka oko pola tri...
Šic, šic... cupa, cupa, zumba, zumba seno slama, sir, salama..."

Da se i ja uključim:

"Seno, slama, sir, salama, jao nama, jao nama".

I još nešto: navijaću za Severinu u Atini. Ne zbog nje, već zbog njene štikle. A i autor je Boris Novković.

Vaša

SINDY

Snimio: Branislav Nacić (Huper 2006.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate



No comments:

Post a Comment