FEST 78: Zašto su se američke vlasti usprotivile prikazivanju jednog filma u socijalističkoj Jugoslaviji

Februar 1978: Zbog čega su dve socijalističke, jedna kapitalistička i jedna nesvrstana zemlja odlučile da svojim filmovima ne dozvole prikazivanje u Jugoslaviji...

Organizatori FEST-a uvek su imali mnogo muke u nastojanjima da program festivala ispune najboljim filmovima snimljenim prethodne godine u svetu. 

Međutim, nikada kao ove godine tim mukama nije kumovala politika. Četiri izvanredna filma, po jedan iz Amerike, Poljske, Tunisa i Sovjetskog Saveza publika na FEST-u 78 neće videti...

... ukoliko se u sledeća dva-tri dana ne dogodi neko čudo ... iz razloga koji je možda jednostavno formulisati, ali koji pomalo komplikovano zvuči: filmovi u svojoj zemlji nisu dobili "vizu" za prikazivanje u našoj zemlji. 

Reč je o filmovima koji govore o nekim političkim, društvenim ili sistemskim anomalijama zemlje u kojoj su nastali, manje ili više angažovano, ali za tamošnje kulturno-političke oce dovoljno nepodobno ili otvoreno, već kako ko želi da shvati, da bi bili prikazani u Jugoslaviji. 

U ovom slučaju je možda najinteresantnije da su FEST-u 78 iz političkih razloga filmove uskratile dve socijalističke zemlje, jedna kapitalistička i jedna - nesvrstana.


O darovitim i odanim 



- Kapitalisti nam ne daju film jer smo komunisti - objašnjava umetnički direktor i selektor FEST-a Milutin Čolić - a neki komunisti nam ne daju jer možda sumnjaju da smo komunisti, a prijatelji iz trećeg sveta ne daju nam ga - ne znam ni sam zašto! 

Doduše, pravo svake zemlje je da zabrani prikazivanje nekog svog filma u drugoj zemlji ili određenom delu sveta. Sami smo napadali komisiju koja je svojevremeno na festival u Berlin poslala naše "crne filmove", pa nam nije tako teško da slične odluke shvatamo. 

Nemamo nikakvih prava da se takvim odlukama suprotstavljamo, ali nam se čini da bar socijalističke zemlje ne bi trebalo od nas da kriju filmove zato što govore o nekim slabostima njihovog društva.

Reč je o nesporazumima umetnika i političara, koje najbolje leči vreme, ali zbog kojih ove godine naš Festival neće videti nekoliko izuzetnih dela filmske umetnosti. 

Nikako ne mogu da se pomirim sa tim da smo Poljaci, mi ili neka druga socijalistička zemlja tako nesigurni, da bismo se plašili jednog filma. Izdržali smo nacizam i fašizam, pa zašto bismo se bojali jednog Vajde ili Petrovića!? 

Treba da čuvamo darovite ljude, jer uvek ćemo lakše stvoriti od darovitih odane, nego od odanih - darovite ...

Bilo kako bilo, gotovo je sigurno da na FEST-u ove godine nećemo videti američki film "Network" (kod nas preveden nao "TV-mreža"), poljski "Čovek od mramora", sovjetski "Udovice" i tuniski "Sunce hijena". 

To je tužna vest za ljubitelje dobrog filma, pogotovo što se o "Networku" Sidnija Lameta i "Čoveku od mramora" Andžeja Vajde ove godine veoma mnogo govorilo i pisalo u svetu, pa su sa nestrpljenjem očekivani u programu ovogodišnjeg beogradskog filmskog festivala (američki film je, čak, trebalo da bude prikazan na "FEST-u 77", ali iz tada nedovoljno jasnih razloga na festival nije stigao).


Slabo opravdanje



Trud selektora i organizatora FEST-a da za program festivala ipak obezbedi kopije pomenutih filmova bio je ogroman i još ne prestaje. Korišćeni su zvanični putevi, poslovne, umetničke i prijateljske veze, ali bez pravih rezultata. 

Poljski ministar za kulturu, na primer, odbio je molbu organizatora FEST-a uz obrazloženje da bi "Čovek od mramora", ukoliko bi bio prikazan u Beogradu, bio hendikepiran, jer po propozicijama ne bi više mogao da se nada nagradama na drugim festivalima u svetu. 

A, prema pisanju svetske štampe, poznato je da je isti film ove godine dobio poziv za učestvovanje na festivalima u Kanu, Berlinu, Parizu i Londonu, a ni na jednom nije prikazan. Čak i u Poljskoj ovaj film je skinut sa bioskopskog repertoara i, kako se to popularno kaže, "zabunkerisan" je do daljeg. 

Da bi neupućenima bilo jasnije u čemu je stvar, pomenućemo da je reč o filmu koji govori o posleratnoj izgradnji Poljske, o udarnicima i rekorderima socijalističke obnove te zemlje, koji je tamošnje filmske kritičare podelio u dva tabora: dok ga jedni smatraju remek-delom koje na viteški način govori o mukama kroz koje jedan narod prolazi ostvarujući svoje ideale, drugi ga optužuju da ruši mit udarnika i: 

"čini ustupke politici iluzija koju vodi grupica intelektualaca smatrajući da su oni, a ne narod i radnička klasa, pozvani da odmere pravdu svetu koji nas okružuje".


Vesti po narudžbini



"Network" Sindija Lameta mnogi smatraju filmom decenije u Americi. Tome idu u prilog i tri "oskara" koja je film osvojio prošle godine, kao i najlaskavije ocene kritičara u svim zemljama Evrope gde je "Network" prikazan.

Reč je o britkoj i duhovitoj filmskoj farsi koja govori o jednoj velikoj američkoj televizijskoj kompaniji i njenom voditelju Hauardu Bilu, zvezdi najgledanije emisije vesti. 

Pričajući o preobražaju jednog ozbiljnog tv-komentatora u idola malog ekrana, scenarista Pedi Čajevski i režiser Lamet otkrivaju gledaocima unutrašnjost jedne zahuktale mašinerije zvane televizija, gde korupciji ne odolevaju ni emisije vesti: pa se iz njih ljudi hrane informacijama koje sa pravom istinom često nemaju nikakve veze. 

"Oskarovac" Čajevski, za koga se zna da je levičarski orijentisan, briljantno je prikazao jedno društvo koje svoju istinu često zna da gradi na lažima. 

Rezultat toga bile su mnogobrojne nagrade i priznanja ovom filmu, ali i njegova zabrana prikazivanja u zemljama istočnog bloka (neki Amerikanci misle da tom bloku i mi pripadamo, o čemu, uostalom, "Network" i govori).

Tuniski film "Sunce hijena" upozorava na opasnost od infiltriranja stranog kapitala, koji kroz turističke objekte koji prekrivaju morsku obalu te zemlje preti da ugrozi tamošnju privredu, dovodeći je u zavisnost koja može da postane i nacionalna, a sovjetski "Udovice" je svojevrsna kritika birokratije u toj zemlji. 

Oba filma nisu dobila "vizu" za prikazivanje na FEST-u, ali ni u jednom slučaju nije sa zvaničnih mesta objašnjeno zbog čega se tako postupilo.

Veoma interesantan u celoj ovoj stvari je stav ambasada u našoj zemlji onih zemalja koje su "FEST-u 78" pomenute filmove uskratile.

Američke, tuniske, poljske i sovjetske diplomatske predstavnike u našoj zemlji je veoma iznenadilo to što su njihove zemlje odbile da filmove delegiraju na beogradski festival, izrazili su čak svoje neslaganje sa takvim odlukama i učinili napore da odgovorne u svojim zemljama ubede da filmove prikažu na FEST-u.

Očigledno je da oni koji su među nama, koji su nas već dobro upoznali, od objektivnosti naše publike ne strepe. 

Ali, to nam ostaje samo za utehu. 

Jer, "Network", "Čoveka od mramora", "Sunce hijena" i "Udovice" ta ista publika po svoj prilici ove godine neće videti.

Napisao: Danilo Štrbac (RTV revija, 1978.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment