I tada - omladinske radne brigade su krenule. Entuzijazam omladine obarao je sve do tada poznate istine o učincima u jednom danu u građevinskoj tehnici. Omladinci nisu hteli da poštuju šestočasovno radno vreme. Formirane su radne grupe koje su radile noću - tajno
April 1961: Na ovom mestu (na slici ispod) susrele su se dve
deonice Auto-puta. Ona iz 1960. i ova iz 1961. To je nekoliko
kilometara od mosta-vijadukta u Grdelici koji su brigade 1960.
završile u rekordnom vremenu... Za 8 sledećih meseci, 52.680
graditelja svrstanih u 439 brigada radiće na 27 deonica, i izgradiće
139 kilometara asfaltnog, modernog druma i mnogobrojne objekte od
Grdelice do Skoplja...
Autoput: Ljubljana - Gevgelija. Asfalt
i stotine kilometara. I zahvalnost vozača automobila...
Možda bi poput aničkih Grka na
granicama Italije i Grčke trebalo napisati:
- Putniče, zastani jedan trenutak ovde. I divi se omladini koja je pred tebe prostrla tepih auto-puta dug preko 1.300 kilometara...
Brigade. Hiljade omladinaca. Na radnim
akcijama Auto-puta u 1958, 1959, 1960. godini... I drum koji je ostao
za omladinskim radnim brigadama... Od Ljubljane do - Zagreba. Od
Paraćina do - Niša. I Negotina na Vardaru do - Demir-Kapije. Od Niša
do - Grdelice. I Udova do - Gevgelije...
I uspomene vezane za kilometre, zemlju,
kolica, lopate, šljunak, pijuke, asfalt... Za logorske vatre i
naselja. One - koje su ostale u najtrajnijoj uspomeni graditelja...
Nismo mogli da razgovaramo s hiljadama
brigadista. Ni da sakupimo u ovako kratkom napisu njihova sećanja i utiske...
Zato smo se i obratili komandantima glavnih
štabova izgradnje Auto-puta 1958. 1959. 1960. godine.
1) Sećanje Miće Novkovića
- 28. januara 1958. godine, na Šestom kongresu Narodne omladine Jugoslavije, drug Tito
se obratio delegatima rečima:
"Dajem zadatak Narodnoj omladini
Jugoslavije da izgradi magistralu Ljubljana - Gevgelija!"
U sali se zaorio aplauz. Toliko
snažan da je pretio da sruši plafon kongresne dvorane. Omladina je
na ovaj način izražavala deo radosti što će se, posle punih šest
godina od poslednje savezne radne akcije ponovo naći na okupu. Na
novoj omladinskoj akciji.
Novim generacijama je prvi put, posle
1952. godine, data šansa da pokažu svoje graditeljske sposobnosti.
Početak akcije bio je zakazan za 1.
mart. Dobio sam zadatak da na licu mesta pripremim početak ove
akcije...
Ivančna Gorica, tipični slovenački pejsaž. Borove
šume, ostaci snega. Nagoveštaj prvih prolećnih dana i - blato...
Tu sam se sreo s inženjerom Mravljem - šefom investitorske grupe na
slovenačkom delu Auto-puta. Tek sam tu video - onako plastično -
naš zadatak: pred nama - stajalo je 80 kilometara modernog
Auto-puta...
I lokacije naselja, podizanje naselja,
uvođenje tekuće vode, struje, bojlera. Izgradnja sanitarnih uređaja. Obezbeđenje hrane određenih kalorija. Televizori i
bine...
I rok. Samo 26 dana do dolaska prvog
brigadiste... A bez toga ni izvršavanje radnog zadatka ne bi moglo
da počne...
U tom trenutku setio sam se onih
prvih akcija: Brčko - Banovići, Šamac - Sarajevo. I
ondašnjih uslova...
Ali, znao sam: životni standard traži novi - potpuniji komfor. Kako sve to obezbediti? -
grozničavo mi je kroz svest prolazilo, od prvog dana, ovo pitanje...
A kad je akcija počela sve je bilo tu. I televizija i bojler i komfor...
Tu smo se prvi put sreli s kooperacijom
između mehanizacije i omladinskih radnih brigada. Ova akcija bila je
značajna i upravo zato što je bila prva takve vrste u našoj zemlji...
2) Sećanje Miladina Šakića
- Jedan jedini sat. I sve ono što smo preživeli u njegovih
60 minuta. To je sat poslednjeg dana akcije. Otvaranje Auto-puta.
Znali smo da će Tito doći da preseče vrpcu deonice Paraćin -
Niš...
Niko od nas nije spavao u noći koja je
prethodila ovome danu. Umivali smo Auto-put, postavljali svuda saobraćajne znakove. Udešavali ga da bude - najlepši. Za susret s
Titom.
Kad nam je posle jednog kilometra vožnje
Tito rekao:
- Čestitam omladino, ovaj put je
savršen - Auto-put. On ima sve. I znake i travnjake...
Beskrajna radost je zamenila potajnu
strepnju. Titove reči bile su nam najlepši poklon u ovoj radosti...
A sve se ovo dešavalo u jednom satu,
jednog dana - završnog. Čini mi se da upravo ovaj sat nikad neću
zaboraviti. Zbog njegove punoće i potpunosti raspoloženja. Od
strepnji do - najveće radosti...
Iz broja drugih sećanja izdvojiću još jedno:
Obećali smo seoskim brigadama da će
im pored rada na Auto-putu biti omogućeni i razni stručni kursevi.
Posebno oni - traktorski... Martovski dani su uveliko prolazili, a od traktora - ni traga.
Sledila su stalna pitanja omladinaca:
- Gde su obećani traktori?
I kad već nisam znao šta da odgovorim
- ugledao sam kolonu od 22 traktora, koja je išla ka glavnom
štabu... Bio je to iskren, uzbudljiv i srećan trenutak. Sve se to
ogledalo i na licima okupljenih omladinaca...
3) Sećanje Đorđa Lazića
Svaki dan te akcije prepun je
uzbuđenja. Pa ipak, izdvojiću jedan doživljaj i jednu uspomenu:
Bili su to poslednji meseci radne
akcije na Auto-putu 1960. godine. Tačnije - avgust mesec Najvažniji
objekat: kombinovani most - vijadukt kod Grdelice. Dug 210 metara.
A projekat za njegovu izgradnju još nije bio gotov...
U brigadama - nervoza. I strepnja da
deonica neće biti završena do 29. novembra. Ni obaveza -ispunjena.
I tada - omladinske radne brigade su
krenule. Entuzijazam omladine obarao je sve do tada poznate istine o učincima u
jednom danu u građevinskoj tehnici. Omladinci nisu hteli da poštuju
šestočasovno radno vreme. Formirane su radne grupe koje su radile
noću - tajno.
Organizovali smo posebne komisije koje su
kontrolisale i zabranjivale noćni rad. Ali, brigadiri su nalazili
načine da izbegnu našoj kontroli.
I - 22. novembra most je bio završen ...
Druga uspomena je iz Makedonije:
Brigade naselja Stara Smokvica završile
su svoju deonicu pre vremena. Odlučili smo da ukinemo to naselje. Meštani su doznali za ovu našu odluku i počeli da vrše pritisak na
nas da odustanemo od nje.
Omladinske radne brigade i meštani
bili su se toliko zbližili da je dan njihovog rastanka bio veoma
dirljiv. Ostao je trajno urezan u moje sećanje.
*****
Uoči prvog dana rada na Auto-putu 1961.
godine (1. aprila), prvog krampa, prve lopate, na deonici Grdelica -
Skopje i petnaestogodišnjice prve savezne omladinske akcije pruge
Brčko - Banovići - želeli smo da čujemo sećanja s triju ranijih
akcija.
Da se uoči novih 139 kilometara podsetimo na događaje,
uzbuđenja, radosti i strepnje onih, koji su gradili onaj asfaltni
tepih, koji je ubeležen u kartama Jugoslavije crvenom bojom. Kojom se označavaju najbolji drumovi...
Napisala: Branka Prelević, obrada: Yugopapir (Sport i svet, april 1961.)
