Kako jugoslovenska omladina gradi autoput "Bratstvo-jedinstvo" - od Ljubljane do Gevgelije (1961)




I tada - omladinske radne brigade su krenule. Entuzijazam omladine obarao je sve do tada poznate istine o učincima u jednom danu u građevinskoj tehnici. Omladinci nisu hteli da poštuju šestočasovno radno vreme. Formirane su radne grupe koje su radile noću - tajno




April 1961: Na ovom mestu (na slici ispod) susrele su se dve deonice Auto-puta. Ona iz 1960. i ova iz 1961. To je nekoliko kilometara od mosta-vijadukta u Grdelici koji su brigade 1960. završile u rekordnom vremenu... Za 8 sledećih meseci, 52.680 graditelja svrstanih u 439 brigada radiće na 27 deonica, i izgradiće 139 kilometara asfaltnog, modernog druma i mnogobrojne objekte od Grdelice do Skoplja...


Autoput: Ljubljana - Gevgelija. Asfalt i stotine kilometara. I zahvalnost vozača automobila...

Možda bi poput aničkih Grka na granicama Italije i Grčke trebalo napisati:

- Putniče, zastani jedan trenutak ovde. I divi se omladini koja je pred tebe prostrla tepih auto-puta dug preko 1.300 kilometara...


Brigade. Hiljade omladinaca. Na radnim akcijama Auto-puta u 1958, 1959, 1960. godini... I drum koji je ostao za omladinskim radnim brigadama... Od Ljubljane do - Zagreba. Od Paraćina do - Niša. I Negotina na Vardaru do - Demir-Kapije. Od Niša do - Grdelice. I Udova do - Gevgelije...

I uspomene vezane za kilometre, zemlju, kolica, lopate, šljunak, pijuke, asfalt... Za logorske vatre i naselja. One - koje su ostale u najtrajnijoj uspomeni graditelja...

Nismo mogli da razgovaramo s hiljadama brigadista. Ni da sakupimo u ovako kratkom napisu njihova sećanja i utiske... 

Zato smo se i obratili komandantima glavnih štabova izgradnje Auto-puta 1958. 1959. 1960. godine.


1) Sećanje Miće Novkovića



Mića Novković
- 28. januara 1958. godine, na Šestom kongresu Narodne omladine Jugoslavije, drug Tito se obratio delegatima rečima:

"Dajem zadatak Narodnoj omladini Jugoslavije da izgradi magistralu Ljubljana - Gevgelija!"

U sali se zaorio aplauz. Toliko snažan da je pretio da sruši plafon kongresne dvorane. Omladina je na ovaj način izražavala deo radosti što će se, posle punih šest godina od poslednje savezne radne akcije ponovo naći na okupu. Na novoj omladinskoj akciji.

Novim generacijama je prvi put, posle 1952. godine, data šansa da pokažu svoje graditeljske sposobnosti.

Početak akcije bio je zakazan za 1. mart. Dobio sam zadatak da na licu mesta pripremim početak ove akcije...

Ivančna Gorica, tipični slovenački pejsaž. Borove šume, ostaci snega. Nagoveštaj prvih prolećnih dana i - blato... Tu sam se sreo s inženjerom Mravljem - šefom investitorske grupe na slovenačkom delu Auto-puta. Tek sam tu video - onako plastično - naš zadatak: pred nama - stajalo je 80 kilometara modernog Auto-puta...

I lokacije naselja, podizanje naselja, uvođenje tekuće vode, struje, bojlera. Izgradnja sanitarnih uređaja. Obezbeđenje hrane određenih kalorija. Televizori i bine...

I rok. Samo 26 dana do dolaska prvog brigadiste... A bez toga ni izvršavanje radnog zadatka ne bi moglo da počne...

U tom trenutku setio sam se onih prvih akcija: Brčko - Banovići, Šamac - Sarajevo. I ondašnjih uslova...

Ali, znao sam: životni standard traži novi - potpuniji komfor. Kako sve to obezbediti? - grozničavo mi je kroz svest prolazilo, od prvog dana, ovo pitanje...

A kad je akcija počela sve je bilo tu. I televizija i bojler i komfor...

Tu smo se prvi put sreli s kooperacijom između mehanizacije i omladinskih radnih brigada. Ova akcija bila je značajna i upravo zato što je bila prva takve vrste u našoj zemlji...


2) Sećanje Miladina Šakića



Miladin Šakić
- Jedan jedini sat. I sve ono što smo preživeli u njegovih 60 minuta. To je sat poslednjeg dana akcije. Otvaranje Auto-puta. Znali smo da će Tito doći da preseče vrpcu deonice Paraćin - Niš...

Niko od nas nije spavao u noći koja je prethodila ovome danu. Umivali smo Auto-put, postavljali svuda saobraćajne znakove. Udešavali ga da bude - najlepši. Za susret s Titom.

Kad nam je posle jednog kilometra vožnje Tito rekao:

- Čestitam omladino, ovaj put je savršen - Auto-put. On ima sve. I znake i travnjake...

Beskrajna radost je zamenila potajnu strepnju. Titove reči bile su nam najlepši poklon u ovoj radosti...

A sve se ovo dešavalo u jednom satu, jednog dana - završnog. Čini mi se da upravo ovaj sat nikad neću zaboraviti. Zbog njegove punoće i potpunosti raspoloženja. Od strepnji do - najveće radosti...

Iz broja drugih sećanja izdvojiću još jedno:

Obećali smo seoskim brigadama da će im pored rada na Auto-putu biti omogućeni i razni stručni kursevi. Posebno oni - traktorski... Martovski dani su uveliko prolazili, a od traktora - ni traga. Sledila su stalna pitanja omladinaca:

- Gde su obećani traktori?

I kad već nisam znao šta da odgovorim - ugledao sam kolonu od 22 traktora, koja je išla ka glavnom štabu... Bio je to iskren, uzbudljiv i srećan trenutak. Sve se to ogledalo i na licima okupljenih omladinaca...


3) Sećanje Đorđa Lazića



Đorđe Lazić
Svaki dan te akcije prepun je uzbuđenja. Pa ipak, izdvojiću jedan doživljaj i jednu uspomenu:

Bili su to poslednji meseci radne akcije na Auto-putu 1960. godine. Tačnije - avgust mesec Najvažniji objekat: kombinovani most - vijadukt kod Grdelice. Dug 210 metara.

A projekat za njegovu izgradnju još nije bio gotov...

U brigadama - nervoza. I strepnja da deonica neće biti završena do 29. novembra. Ni obaveza -ispunjena. 

I tada - omladinske radne brigade su krenule. Entuzijazam omladine obarao je sve do tada poznate istine o učincima u jednom danu u građevinskoj tehnici. Omladinci nisu hteli da poštuju šestočasovno radno vreme. Formirane su radne grupe koje su radile noću - tajno. 

Organizovali smo posebne komisije koje su kontrolisale i zabranjivale noćni rad. Ali, brigadiri su nalazili načine da izbegnu našoj kontroli.

I - 22. novembra most je bio završen ...

Druga uspomena je iz Makedonije:

Brigade naselja Stara Smokvica završile su svoju deonicu pre vremena. Odlučili smo da ukinemo to naselje. Meštani su doznali za ovu našu odluku i počeli da vrše pritisak na nas da odustanemo od nje.

Omladinske radne brigade i meštani bili su se toliko zbližili da je dan njihovog rastanka bio veoma dirljiv. Ostao je trajno urezan u moje sećanje.


*****



Uoči prvog dana rada na Auto-putu 1961. godine (1. aprila), prvog krampa, prve lopate, na deonici Grdelica - Skopje i petnaestogodišnjice prve savezne omladinske akcije pruge Brčko - Banovići - želeli smo da čujemo sećanja s triju ranijih akcija.

Da se uoči novih 139 kilometara podsetimo na događaje, uzbuđenja, radosti i strepnje onih, koji su gradili onaj asfaltni tepih, koji je ubeležen u kartama Jugoslavije crvenom bojom. Kojom se označavaju najbolji drumovi...

Napisala: Branka Prelević, obrada: Yugopapir (Sport i svet, april 1961.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate