Braća Miloš - Predrag i Nenad (21), naši višestruki plivački rekorderi: Falilo je sportske sreće (1976)




U nekoliko navrata samo nas je nesrećan sticaj okolnosti omeo da se svrstamo među najbolje. Predragu je, na primer, na prvenstvu Evrope 1974. nedostajalo samo 27 stotinki sekunde za ulazak u finale. A to je tako malo... Zapravo, nama je uvek nedostajalo malo, vrlo malo - da se nađemo među asovima

Sa našim plivačkim uzdanicama, braćom Miloš, Predragom i Nenadom, vrlo je teško dogovoriti duži razgovor. Ali ne zato što su dvojica mladih atleta, zaraslih u bujne brade, nekomunikativni i odbojni, već jednostavno zato što oni praktično nemaju slobodnog vremena, što im je svaki dan do u tančine planiran za razne obaveze.

Uostalom, evo kako izgleda jedan niihov radni dan, pa pokušajte sami da u toj do u detalja isplaniranoj satnici pronađete neku "prazninu".


Svaki minut programiran



Braća Miloš ustaju tačno u 6,30 časova.

Na brzinu sami sebi spreme doručak.

Pošto ga (opet na brzinu) pojedu, žure u bazen na Tašmajdanu.

Tamo od 7,30 do 9,10 časova imaju prvi trening.

Od stana na Banovom Brdu do Tašmajdana idu, kao i svi studenti, autobusom, jer svoja kola nemaju.

Čim završe trening, naši višestruki plivački rekorderi odlaze na predavanja ili vežbe na Pravnom fakultetu, ili na Fakultet političkih nauka (Predrag) i Filološki fakultet (grupa za jtalijanski i španski jezik - Nenad).

Na Pravnom fakultetu braća Miloš su studenti treće godine, i to veoma dobri - Predrag ima prosek ocena 8, a Nenad 7,5 - a na "dopunskim" fakultetima su na prvoj godini, ali i te obaveze veoma ozbiljno shvataju.

Na ručak, kod kuće, braća Miloš stižu tačno u 14 časova.

Vreme do 19 časova su odredili za učenje i odmor i striktno ga se pridržavaju.

Ponovo treniraju od 20 do 22 časa.

Sat vremena posle toga odlaze na spavanje...

... Ma koliko, recimo, bio zanimljiv program na televiziji i ma kakva im zadovoljstva nudila "svetla velegrada".


Bez "mrtvog" vremena



Kad se, uz sve nabrajano, ima u vidu da su interesovanja Predraga i Nenada Miloša široka i da zadiru u gotovo sve oblasti života i stvaralaštva, da su oni i primerni omladinci i članovi Saveza komunista i aktivni u tim organizacijama, da su 21-godišnjaci i da, kao i svi mladići, nastoje da normalno "žive svoj život", onaj koji diktiraju godine...

... Onda nije ni malo čudno što reči dokolica i "mrtvo vreme" za njih ne postoje, što im je vrlo teško pronaći vremena za nešto što bar nedelju dana unapred nisu planirali.

- Pored prava, upisali smo i studije na drugim fakultetima da bismo se što bolje i svestranije pripremili za životni poziv - kaže Predrag Miloš. - To zahteva dodatni napor, ali mi nismo naučili da traćimo vreme i ne plašimo se obaveza. 

Ja sam se na Pravnom fakultetu opredelio za međunarodni smer, pa sam zaključio da će biti od koristi da i na Fakultetu političkih nauka izučavam međunarodne odnose.

Da, međunarodni odnosi i diplomatija me posebno zanimaju i želeo bih da se posle bavim tom problematikom.

Nenada takođe zanimaju poslovi "sa inostranim elementom" - eventualni rad u nekom predstavništvu i zato je odlučio da što bolje savlada i strane jezike.

Mi se, inače, već služimo engleskim i italijanskim jezikom, a nešto slabije nemačkim. Od malena smo se navikli na česta putovanja, dinamiku i promene i želeli bismo da poslovi za koje se odlučimo budu dinamični.



Pioniri ruše rekorde



Braća Miloš su stupila na našu sportsku scenu tačno pre deset godina.

Počeli su u zadarskom Jedinstvu, zatim su bili članovi zagrebačke Mladosti, a sada brane boje Crvene zvezde.

Još kao pioniri su rušili državne seniorske rekorde i nagoveštavali da će se razviti u plivače kakve nikada nismo imali.

U njih su polagane velike nade, od njih su se očekivale pobede, medalje i uspesi na velikim takmičenjima širom sveta.

Predrag i Nenad Miloš su neka od tih očekivanja ispunili, a neka nisu. Pestostruki su državni rekorderi (Predrag - 100 m leđno, 200 m leđno, 4 X 100 m kraul, 4 X 100 mešovito i 4 X 200 kraul; Nenad - 200 m mešovito i nabrojane štafete) i višestruki šampioni Balkana, ali nisu stigli do evropskog i svetskog plivačkog vrha.



Stotinu rekorda godišnje



- Da li su mogli doseći i visine na kojima smo želeli da ih vidimo i - zašto nisu?

- Mi smatramo da smo našim talentom i radom koji smo imali postigli najviše što se moglo - kažu Predrag i Nenad Miloš koji, kao i svi blizanci, pored mnogih zajedničkih osobina imaju i istovetne poglede na život i sport.

- Počeli smo kad je naše plivanje tako reći bilo u povoju. Startovali smo kao dečaci od 11 godina, ali uslove koje sada imaju jedanaestogodišnjaci mi smo stekli tek 1972.

Ali, još značajnija prednost sadašnjih 11-godišnjaka koji su se opredelili za plivanje u odnosu na nas u tim godinama je u tome što oni, pored odličnih uslova, već imaju i po pet-šest godina treninga za sobom.

Oni su počeli veoma rano i zato mogu da budu "bebi-šampioni".

Sem toga, stručni rad je mnogo napredovao: mi smo kao juniori trenirali 3-5 puta nedeljno, a oni sada vežbaju bar deset puta u sedmici.

Naše plivanje se može svrstati među srednje razvijeno u Evropi, a braća Miloš veruju da će ono - pošto je dobilo neophodnu materijalnu bazu: brojni zimski bazeni izgrađeni su u Beogradu i Sloveniji, sve više ih je i u drugim velikim gradovima i primorskim mestima - brzo krenuti napred, da je, zapravo, već krenulo.

Borut Petrič: "Moji dopinzi su rad i plivanje!" 
- Činjenica da se sada kod nas obara po skoro stotinu rekorda godišnje najbolje ilustruje napredak našeg plivanja - kažu oni.

- Talenata je sve više.

Primera radi: 14-godišnji Borut Petrič iz Kranja osvojio je treće mesto na juniorskom prvenstvu Evrope na 1.500 m kraul, a drži i državne rekorde na 400 i 800 m kraul.


Tatjana Blažić iz Trbovlja, koja je još devojčica. već je oborila rekord Zdenke Gašparac na 200 m leđno. Veoma mnogo obećavaju i "beogradske bebe" - Žarko Mitrović, Marin Stojković, Svetlana Bogdanović...

A to što se talenti pojavljuju na sve strane jasno govori da naše plivanje ide "u širinu", da je sve masovnije...


Poslednji korak



Kada analiziraju svoju plivačku karijeru, braća Miloš - koji sa 21. godinom već spadaju u veterane - ne mogu se oteti utisku da su mogli postići i više da su imali bolje uslove i - malo više sportske sreće.

- Plivanje je vrlo složen i naporan sport, ono od takmičari traži i brzinu i snagu i izdržljivost - vele Predrag i Nenad. - Neke nacije, posebno SAD i DR Nemačka, su daleko otišle u radu s plivačima i plivačičama. 

Istočni Nemci, pored toga, i medicinu sporta doveli su gotovo do savršenstva.

Oficijelno, svi su amateri, ali uslovi koji su im pruženi su maksimalni. Evropski plivači koji odlaze da treniraju u SAD - Mađari i Italijani, na primer - takođe postižu izvanredne rezultate.

Mi nismo odlazili u te "škole", a nismo imali ni sportske sreće.

U nekoliko navrata samo nas je nesrećan sticaj okolnosti omeo da se svrstamo među najbolje.

Predragu je, na primer, na prvenstvu Evrope 1974. nedostajalo samo 27 stotinki sekunde za ulazak u finale. A to je tako malo...

Zapravo, nama je uvek nedostajalo malo, vrlo malo - da se nađemo među asovima.

Onaj poslednji, a najteži korak!

Ali, nisu nas napustile ambicije da ga konačno napravimo. Taj poslednji veliki korak...

A da bismo ga i napravili, neophodno je da postignemo dobar rezultat (i plasman) na nekom značajnom fakultetu - da bismo stekli psihičku sigurnost.

Ubeđeni smo da ćemo postići i taj rezultat i konačno učiniti skok među asove. Mi to možemo i - moramo! Olimpijada u Montrealu je možda naša poslednja velika šansa. Učinićemo sve da je iskoristimo.

Napisao: Dušan Čolović, obrada: Yugopapir (Tempo, februar 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate