Zbog čega je skinuta sa programa Minimaksova "Porota"? / Zašto je i Čkalja rekao "zbogom" TV BG?



Gotovo sam pola života proveo po zatvorima, tako bar narod priča. Međutim, pravih i ozbiljnih problema nisam imao. Ne zato što ja pametno i ispravno mislim, već zato što sam uvek na nekoj ivici, ali znam šta može i sme da se kaže. Za mene nije heroj onaj koji baci bombu i pogine, za mene je heroj onaj koji baca bombice i uvek preživi

Novembar 1985: Za jedne briljantan, duhovit, šarmantan, oštar i brz, za druge bezobrazan, neukusan, kičast, jeftin i podao... Minimaks kao da ne može bez prašine iza sebe, minimalne ili maksimalne, svejedno, čak i sada zbog svoje Porote u Formuli 1 koja je skinuta s programa, a koju ćemo ipak i dalje gledati.


*****



Milovan Ilić Minimaks
(foto: Vican Vicanović)
Prašina sa slegla.

A bila se baš dobro podigla nakon što je iz rujanske Formule 1 izostavljena Porota, rubrika izmišljenih intervjua koje s raznim ličnostima iz zemlje i svijeta vodi Milovan Ilić Minimaks.

Zato je u petak, 18. listopada najavljena Formula 1 otkazana, a njeno emitiranje odgođeno za 25. ovog mjeseca.

A prije neki dan, u Košutnjaku, ispred jednog ogledala, ponovo se digla prašina.

Puderska - oko lica Milovana Ilića.

Duhovi su se smirili, Porota je opet u emisiji, Minimaks ponovno u smokingu i lakiranim cipelama,..

- Sve je to bilo zbog toga što se, čini se, kod mnogih Ahilova peta nalazi... u glavi - mrmlja Minimaks jedan od svojih aforizama dok se lagano kreće prema studiju. - Krivo mi je sto su taj tekst za prošlu Porotu svi merodavni pročitali i odobrili, što sam se, kao majmun, puderisao, šminkao i oblačio.

Hteo bih još nešto da kažem: ispostavilo se da možda i nisam trebao u štampi biti toliko grub prema generalnom direktoru RTB-a (Ratomir Vico - op. a,), jer je, po svemu sudeći, nesporazum na drugoj strani.

Čujem posle da je dobar čovek, da je mnogima pomogo. Pa, evo, i to što Porota ponovo ide, dokaz je njegove mudrosti!

Ulazi u studio. 

Snimanje počinje, a današnji Studio ekskluzivno objavljuje, jasno, ne baš sve što smo čuli:

(Minimaksov uobičajeni "izmišljeni intervju", u kojem kao odgovore na svoja pitanja "montira" izjave poznatih ličnosti, ili - u slučaju Krystle - inserte iz "Dinastije" - op. Y.)

Minimaks (poslije M): Tema naša današnje Porote jest šund kao zagađivač čovekove okoline, šund kao neminovno zlo, TV-šund i Formula 1 kao najveći borac protiv šunda...

Moji današnji sugovornici bili su gosti Formule 1, odnosno Porote.

U studiju su:


  • Milka Planinc, predsednica Saveznog izvšnog veća, 



  • Stane Dolanc, član Predsedništva SFRJ, 



  • Dragoslav Marković, član Predsedništva CK SKJ, 



  • Mika Špiljak, predsednik Predsedništva CK SK Hrvatske, 



  • Bogdan Bogdanović, predsednik Skupštine grada Beograda, 



  • Mladen Delić, sportski komentator u penziji, 



  • Krystle Carrington, član predsedništva Dinastije...

M: Ovu emisiju jedni kritikuju. a drugi je hvale. Druže Dolanc, šta mislite ko najviše voli Formulu 1?

Dolanc: Široke narodne mase, organizovane.

M: Druže Bogdanoviću, šta vi mislite o onima koji napadaju Formulu 1?

Bogdanović: Ja sam se bio spremio da im pomognem, i najedanput sam shvatio da ja to ne mogu.

M: Gospođo Carrington, šta biste mogli da poručite nekim kritičarima Formule 1?

Krystle: Svaki put kad pomislim da ne možete niže pasti, iznenadite me.

M: Pojedini Jugosloveni šapuću da bi Formulu 1 trebalo pod hitno ukinuti. A šta kažete vi, Amerikanci?

Krystle: Mi ne šapućemo...

M: Druže Deliću, neki uspeju u svakoj emisiji da pronađu šund, zar ne?

Delić: Ne znam da li je to greška ili... (Smijeh)

M: Drugarice Planinc, da li znate koliko vredi Formula 1 na stranom TV-tržištu?

Planinc: Tako... Milijardu dolara.

M: To je cena ako u Formuli 1 nema Porote, a kolika je cena sa Porotom?

Planinc: Četiri milijarde i sto...

M: Šta vi mislite, druže Markoviću?

Marković: Preko pet milijardi dolara.

M: Naš razgovor btiži se kraju. Druže Špiljak, sa kime bi još valjalo razgovarati u vezi sa šundom i Formulom 1? 

Špiljak: Prije svega sa predsednikom Reaganom, sekretarom Bushom, u dva-tri navrata, pa sa ministrom finansija, ministrom narodne odbrane i ministrom vanjskih poslova, ministrom...

M: To je sve! Dragi gledaoci i dragi gosti,  hvala! Ovo je kraj današnje Porote...

Delić: Tako je, točno, evo ga!


*****



Milovan Ilić Minimaks, službeno (već 25 godina) novinar (i, točnije: urednik) Radio-Beograda. Prvi tekst - humoresku) objavio je 1957. godine u Politici. Prve dvije plaće primio je u Ježu. Pet godina uređivao je i vodio radio-emisiju Minimaks (po kojoj je i dobio nadimak).

Već trinaest godina radi emisiju Točno u podne (ili popularnije: Tup-tup, koja se 820. put emitira u nedjelju, 27. listopada).

Za radio-emisije dobio je desetak godišnjih nagrada RTB za najbolja programska ostvarenja, kao i tri nagrade na saveznom natjecanju u Ohridu.

Na televiziji je vodio emisije Od glave do pete, Pretežno vedro, Beogradska hronika, a trenutno je, uz silne peripetije, u Formuli 1.




Za emisiju Od glave do pete dobio je prvu nagradu u Portorožu, kao i nekoliko Studijevih vijenaca popularnosti. Također, dobitnik je Zlatnog, srebrnog i brončanag mikrofona (kao i četiri Oskara popularnosti) Radio TV revije, a čitaoci sarajevskog Vena prije nekoliko godina proglasili su ga TV-ličnošću godine.

Za rad na estradi dobio je estradnu nagradu Srbije i estradnu nagradu Jugoslavije.

• Radio, televizija, ploče, estrada... Prilično ste se hrabro uplitati u mnoge medijske izazove, ponekad bez pravog razloga. Doduše, katkad je dovoljan komercijalni motiv. Ipak stječe se dojam da niste otišli dalje od sitnih razmišljanja. Je li to sve moglo biti krupnije?

- Davno sam rekao, i to javno, da je bolje biti) pametna dvorska budala nego glup car. Drugim rečima: nikad se nisam trudio da radim "velike" stvari. Bolje je biti prvi radio i TV-vodltelj nego 101. romansijer ili 96. pesnik ili 228. slikar ili 1236. političar...

Talentovanim ljudima, recimo, nije potreban ni fakultet, ni magistratura, ni doktorat.

Koga, recimo, interesuje da li Čkalja ima fakultet, da li Džajić zna koji strani jezik, da li je Bata Živojinović diplomirao glumu ili veterinu?

Talentovani pišu knjige, a oni drugi ih čitaju!

Ili, život piše romane - a ljudi čitaju stripove!

• A film, zašto ste odustali od filma? Čini se da ste ga prerano otpisali i potcijenili. U svakom slučaju, propustili ste priliku da zajedno s četom, ne baš malom, podijelite ovogodišnje silne filmske radosti!

- Moja veza s filmom čista je zafrkancija. Igrao sam u tri filma, ali šta mi vredi kad nisam nastupio kod Kusturice! Sve dok ne dobijem Oskara ili Palmu, sebe neću smatrati glumcem.

• Mnogo ste putovali po bijelom svijetu, a još niste objavili knjigu putopisa. Čudno, jer danas, po svemu sudeći, i nije teško objaviti knjigu!

- Sve je teže imati knjigu, a o štednoj, naročito deviznoj knjižici da i ne govorimo! Međutim, imam veliku želju i konkretne ponude, pa ću, verovatno, čim nađem malo slobodnog vremena, napisati jednu "šarenu" knjigu.

To će, u stvari, biti moji putopisi, intervjui, aforizmi, epigrami, vicevi boz veze, humoreske, zapisi, mini-memoari... Videt ćete, bit će to luda stvar! Samo, ne vjerujem da ću pre penzije naći slobodnog vremena..



Kako izgleda jedan (estradni) dan...



• Putujete često estradnim karavanama, uglavnom po Jugoslaviji. Kako izgleda jedan dan u tom velikom transportu?

- Nisam često na estradi: prošle sam godine, na primer, imao "svega" 227 koncerata! A jedan moj prosečan dan izgleda, otprilike, ovako:


  • Ustajanje, brijanje (bradonjama je mnogo lakše), tuširanje, telefoniranje, nerviranje...



  • Otkazati Prijedor, javiti se onome iz Skoplja, poslati plakate ljudima iz Siska, stići na vežbu Civilne zaštite...



  • Svratiti na redakcijski sastanak... Mora da se odradi i plata...



  • Dati intervju onom bradonji iz Omladinskog lista, kupiti i prelistati tri dnevne i dva-tri nedaljna lista...



  • Skoknuti na roditeljski sastanak, oprati auto, svratiti do televizije u vezi sa Formulom 1...



  • Snimiti emisiju Tup-tup, kupiti braon čarape i benzin, preslušati novu ploču grupe Valentino...



  • U 14.20 "pokupiti" Biljanu Jevtić kod Taša i Marinka Rokvića kod Slavije, pa stići u Leskovac na prvi koncert koji počinje u 18 časova...



  • Treba odraditi i večernji koncert u Nišu, stići pre fajronta kod Miće Cvrće u pirotsku kafanu Mali pevač... 


Eto, tako nekakako izgleda moj veliki transport. A kad bi ga režirao Bulajić, bio bi mnogo uzbudljiviji. I skuplji!

 Na estradi ste gotovo dva desetljeća, pjevači dolaze i odlaze, pratili ste mnoge uspone i padove, uzlete i posrtanja. Šta biste tu izdvojili?

- Izdvojio bih da je slava zaista prolazna i da su pevači, manje-više, lako kvarljiva roba. Dočekao sam i ispratio mnoge "besmrtnike". Najsvežiji je primer Lepa Brena. Uostalom, veliku slavu mogu da izdrže (i zadrže) samo - veliki ljudi.

• Ne mogu da griješim dušu, nisam prisustvovao tim vašim estradnim ekshibicijama za koje neki tvrde da su ponekad i više nego neukusne, da podgrijavaju primitivizam naše publike itd. Koliko ima istine u tome?

- Jugoslavija ima vladu kakvu zaslužuje, kulturu kakvu zaslužuje, fudbal kakav je zaslužila, pa zašto bi imala estradu bolju nego što je zaslužila!? Uostalom, radio je jedno, televizija drugo, a estrada nešto sasvim treće! 

Teši me jedino činjenica da se u pozorištu još uvek... više psuje nego na estradi.

Inače, zašto da se lažemo, novac je tu vrlo važan, iako nije sve u životu. Za dve večeri na estradi dobijem otprilike isto koliko je moja jedna mesečna ptata na radiju.

Ne volim estradu previše, ali volim da moje troje dece, žena i ja solidno živimo.

Zatim, kad idem na put, ne nosim sendviče, ne vraćam se odmah nakon koncerta, uveče, nekakvim kombijem. Volim da ostanem malo, posedim s ljudima, prijateljima. Pa ujutro mojim kolima. To košta...

Onomad sam gostovao u Sarajevu, kažu mi domaćini, dnevnica je 1000 dinara, ne možemo više, plaćao sam samo spavanje u Evropi 2250 dinara.

Pa onda volim lepa odela, modernu garderobu... Da ne ulazim mnogo u te detalje!


Ti da mi budeš kum!



• Pozivaju vas sigurno na svadbe, sajmove?

- Kad sa ženio moj prijatelj Vitko Radomirović iz Niša, pozvao me da budem kum. On je inače menedžer. Bilo mi je čudno što za kuma nije uzeo nekog pevača, neku zvezdu.

"Ne, ti da mi budeš kum", kaže, "ti me nikad nisi prešo, uvek si bio korektan u ovom gadnom poslu."

A tamo je kum stvarno svetinja, kao brat maltene, kumstvo se ne odbija...

Dakle, bio sam mu kum, i mogu vam reći da je nivo na toj svadbi bio na visini koja je često nedostižna za mnoge estradne priredbe.

Došla je Esma Redžepova sa svojim orkestrom, pa Halid Bešlić, duvački orkestar čuvenih Dragačevaca Fejata Sejdića. Sve prva liga.

A vašari? Pa, pozvali su me tu na jedan, kod Smedereva. Malo sam se nećkao, ali, ipak upalim kola i krenem.

Stignem tamo, upadnem u strašnu gužvu: na sve strane šatre iz kojih muzika trešti, okolo svugde razni prodavci... Nemam gde ni da se parkiram.

"Pa, zar si baš na to spao?", zapitam se, okrenem kola, pa nazad.

"Zavrnuo" sam one što su me zvali, valjda sam jedini put u životu izneverio dogovor!

 Na vašoj novoj LP ploči još ne stoje dvije važne napomene: Oporezovana (zbog šunda) i Zabranjeno slušanje djeci (barem) do 13 godina!

- Pa, možda je trebalo... Što se šunda tiče, možda će i biti oporezovana, ali to vam je danas plus za ploču. Seljaci samo takve traže, a oni su najbolji kupci: Mislim da će izdavač, Jugodisk, biti zadovoljan.

Ja takođe, jer dobijam osam posto kao izvođač i osam posto kao autor. To nemaju ni najpopularniji pevači.

Inače, jeste puna erotike, seksa, posebno u tim montiranim razgovorima. Ona ne treba da se sluša u porodičnom krugu, nego kasnije, kad deca zaspe, udvoje ...

Priznajem, ploča nije namenjena čednijem taboru Jugoslovena. Možda će ipak neke stidljive osmeliti, neke strasti razbuktati. Tu mislim i na neke EPP-blokove.

Recimo: "Novo, novo, novo! Krema Minimaks za noć i pred zoru. Devojke i žene, pre spavanja proverite da li je na vama Minimaks... krema za noć i pred zoru!"

 Sada se za mnoge u nas kaže da su izgubili idejni kompas. Vi ste, očigledno, ponekad "gubili kompas"?!

- Gotovo sam pola života proveo po zatvorima, tako bar narod priča. Međutim, pravih i ozbiljnih problema nisam imao. Ne zato što ja pametno i ispravno mislim, već zato što sam uvek na nekoj ivici, ali znam šta može i sme da se kaže.

Za mene nije heroj onaj koji baci bombu i pogine, za mene je heroj onaj koji baca bombice i uvek preživi!


Zašto Vera Čukić (za mene) ne postoji...



• Ipak, bilo je problema...

- Što se tiče radija, emisije Tup-tup ili, ranije, Minimaksa, to su uglavnom vicevi, šale u kojima se spominju određene ličnosti. Ali, moj recept je jasan: prvo za sebe kažem da sam lud, a onda za druge kažem svašta...

Pravi, istinski asovi svog posla nikad se nisu ljutili. Ko zna koliko sam viceva ispričao na račun Milke Babović i Mladena Delića, ali oni su to shvatali kao šalu, pre svega prijateljsku. 

Da ih ne volim i ne cenim, ne bi bili toliko spominjani. Spominjem samo one koji nešto znače.

Jednom davno, došla je kod tadašnjeg direktora radija glumica Vera Čukić koja je bila strašno ljuta na neke moje komentare. Obećao sam da je više nikad neću spomenuti, i to sam obećanje do danas održao, zato i ne postoji...

Inače, pevači i glumci vole da su u mojim vicevima. Političari se ne bune... Meni je, recimo, bilo malo čudno što nakon nekih Porota niko od političara nije reagovao.

Bilo mi je, da budem iskren, malo krivo, jer to je značilo da ih ta rubrika ostavlja ravnodušnima. A posle sam shvatio da su to ljudi koji umeju da se šale.

• Još malo oko Formule 1...

- To nije moj pravi posao, ali trenutno je moj jedini TV-zadatak, i ja ga obavljam najbolje što mogu. Kada bih mogao da biram, radio bih samo emisije u živo. Tu sam najjači, gledaoci to znaju, a valjda će jednoga dana to saznati i TV-šefovi... 

Uopste, za mene televizija još nije oblast koju sasvim držim u svojim rukama. Za razliku od radija gde sam, čini mi se, ispekao sve što treba.

A ovde, na televiziji, sve je u nekom haosu: oblače me onako kako ja ne želim, oko mene je muzika koju ja ne biram, odrede mi stolicu koja mi se ne sviđa... o svemu odlučuju drugi, a ne ja...

Ja se, naravno, pred kamerama pravim kao neki veteran...

• Što je tu ipak najvažnije?

- Treba čuvati i sačuvati lice! Kad su me angažirali za Nedeljno popodne, program Pretežno vedro, odmah sam ostavio Beogradsku hroniku...

• I tu je bila neka gužva?

- Da, nakon što sam razgovarao sa Stanetom Dolancom... To je zasmetalo nekim ljudima s televizije. Zato što sam zaobišao neke protokolarne i druge šeme. Jednostavno sam se čoveku javio, tada je bio savezni sekretar za unutrašnje poslove, a on me odmah pozvao da dođem u njegov kabinet da se dogovorimo.

Budući da sam bio u džinsu, skoknem do kuće, obučem odelo, ipak nema smisla da odem kod ministra u farmericama...

Primi me, sednemo za sto, pitam ga:

"Ima li nešto o čemu ne biste želeli da razgovaramo u sutrašnjoj emisiji? Ima li nekih ljudi koje ne bi trebalo spominjati?" 

 "Ne", kaže, "slobodno vi sve pitajte, neće biti nikakvih problema." 

Tako je i bilo, taj je intervju bio baš frenetično pozdravljen i izuzetno dobro primljen. Ali, nekim je urednicima iz informativno-političkog programa zasmetalo što tu nije bilo šablona...


Zašto im je Čkalja rekao "zbogom"...



Nego, da se vratim na ono prethodno pitanje... Na televiziji se treba pojaviti u pravo vreme i reći pravu stvar.

Svi oni tzv. voditelji ili urednici koji uzurpiraju najgledanije vreme i gnjave narod nisu omiljeni.

Nisam baš skroman, ali među njima je dosta onih koji mi se žale da ih sa estrade ne zovu, a plata im mala. Ta, šta im ja mogu kad su dosadni!

Međutim, ima tu još nešto.

 Mogu vam reći da se oni i te kako snalaze u drugim varijantama. Kao što znate, putujem mnogo, pa mi tako, slučajno, u nekom luksuznom hotelu na Jadranu dođe do ruku propagandni materijal, katalog, koji je, čujem, radio taj i taj iz Dnevnika, taj što kuka da mu je plata mala, a odgovornost velika.

Pa posle, kad uzme pare od hotela, velike pare za koje ja moram da se na estradi ludiram možda i godinu dana, ni to mu nije dosta, nego pošalje ekipu da snimi reportažu o tom hotelu. 

Eto, umesto hotel da televiziji plati za reklamu pedesetak starih miliona, oni besplatno dobiju prostor u Dnevniku!

• U Formuli 1, koja je, ipak, naša dominantna tema, barem u današnjem razgovoru, nema više Čkalje i njegovih TV-komentara. I tu je, čini se, došlo do nekih teškoća.

- Pa, ja sam imao dosta svojih problema, a kako sam čuo, sa Čkaljom se desilo nešto slično: njegov je jedan TV-komentar (piše ga humorist Ježa Radivoje Bojičić - op. a.) izbačen iz emisije u poslednji čas.

Kao, nešto je nekome tu zasmetalo. Dakle, nisu ništa videli u tekstu kad su ga čitali, nego posle.

A Čkalja se oblačio, šminkao, maltretirao kao i ja...

Samo, on im je rekao "Zbogom"! Čovjek je od reči, a ne kao ja koji sam opet... legao na rudu!

• Koliko su današnje vrijeme i "ova naša situacija" pogodni za humoriste? Jesu li inspirativni?

- Vreme za humoriste više je nego idealno.. Gluposti ima napretek, a o proizvođačima gluposti da i ne govorimo! Da živim u Švajcarskoj ili Švedskoj, recimo, možda bih umro od gladi. Ovako sam sit. Svega!

• U vezi s time, koji vaši aforizmi dobivaju najjači pljesak.

Ne znam da li su oni "u vezi s time", ali sad ovako, napamet, bez nekog važnog redosleda i smisla, mogli bi biti sledeći:


  • "Čudno, mesa nigde, a stoke koliko hoćeš!"


  • "Nepismeni sporo napreduju jer im uvek drugi pišu autobiografiju."


  • "Ne budite ludi... dovoljno je što ste pokvareni!"


  • "Najzad je imao koristi od svoje prazne glave: posle brodoloma, jedini je ostao na površini."


  • "Ono što može da učini danas, birokrata uvek ostavlja za juče."


  • "Dao je bezbroj izjava za štampu, ali se proslavio tek kad je dao ostavku."


  • "Guske su spasile Rim, ali nisu tražile da zbog toga Rimom vladaju."

Pa, dovoljno vam je to, zar ne? Možda i previše!

Razgovarao: Slobodan Šterić, obrada: Yugopapir (Studio, jesen 1985.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate