Neca Falk: Slovenačka rock heroina najzad je uspela da osvoji YU publiku LP-jem "Najjači ostaju"!

Jun 1980: Američkom top-listom vladaju budući neizbežni hitovi na svim 80's žurkama: "Funkytown" (Lipps Inc.) i "Call Me" (Blondie), a u Evropi dominiraju "zašećereni" pop zvuci Džonija Logana ("What's Another Year") i Goombay Dance Banda ("Sun of Jamaica")... U Zenici je održan rock koncert sa koga je sav prihod uplaćen za Titov fond za stipendiranje mladih radnika i studenata. Svirali su: YU grupa, Smak, Parni valjak, Dado Topić, a događaj je otvorio dobojski bend Tok života, čiji je "poletarac" Igor Vukojević, 4-godišnji sin gitariste Vladimira Vukojevića, napravio pravi show svirajući na bubnjevima... YU rock fanovi jure u Beč, najbliže mesto gde se 26. juna mogu videti rock legende - Led Zeppelin! Posebna pogodnost je što već sutradan u Beču svira i Frank Zappa... Primamljiv line-up očekuje i posetioce domaćeg zagrebačkog Jazz-rock-blues festivala koji se održava početkom jula - nastupaju: B.B. King, Stanley Clarke, Gato Barbieri, Leb i sol... Raspala se grupa Suncokret, koja je svoj jedini LP objavila za Založbu kaset in plošč RTV Ljubljana... Iz iste kuće stiže ploča koja polako osvaja celu Jugoslaviju: "Najjači ostaju" poručuje mlada pevačica koja je najzad pronašla svoj odgovarajući muzički stil - Neca Falk...

"Uvek najpre izaberem tekst. Uverena sam da je tekst najvažniji i da tek posle njega dolazi muzika. Ne verujem da bi uspela da izvedem ne znam kako dobru kompoziciju ako joj je tekst prazan, bez smisla" 

"Ima tamo u Ljubljani jedna mala, jedna sa strašno dugačkom crvenom kosom. Jako dobro peva, samo kad bi imao neko da to uobliči, da je izvede na pravi put", govorili su neki bolji poznavaoci jugoslovenskog i pre svega slovenačkog zbivanja u pop muzici. 

Devojka o kojoj su govorili zvala se Neca Falk i nastupala je na festivalima, pevala šlagere, tu i tamo po koju šansonu i... i tražila sebe.

Neca Falk (snimio: Tone Stojko)
Isti ti poznavaoci su već tada primetili da Neca pomno izabire svoje pesme, iako se i nije imalo baš mnogo birati.

Prošle su godine i sada Neca izlazi pred nas sa svojim novim diskografskim ostvarenjem i bar na prvi pogled nešto pretencioznim naslovom: "Najjači ostaju" ali već posle prvog slušanja strahovito ste blizu trenutku u kojem i sami počinjete da verujete toj tvrdnji. 

Da li se je zaista našao pravi čovek i to uobličio, izveo Necu na pravi put?

Posle drugog slušanja shvatate da je taj čovek Neca sama, da je sama našla put, prokrčila šumu i zasadila novo drvo. 

Veliko i snažno, izraslo iz dugo i pomno negovanog semena.

Shvatate da iza te ploče stoje godine napornog rada, godine traženja i ronjenja po mutnoj bari, zvanoj i "jugoslovenska zabavna muzika".

Ali sve, pa tako i ova priča, ima svoj početak.

I tako negde krajem šezdesetih godina, u Mariboru svirali su momci, poznati pod imenom "Rdeči dečki" (Crveni dečaci), a pred mikrofonom je stajala Neca Falk, sićušna devojka sa snažnim glasom i velikom željom da uspe. 

Prelazak u Ljubljanu približavao je tom cilju, ali i festivalima. "Vesela jesen" pa "Slovenska popevka", pa opet "Vesela jesen" - Neca se našla u krugu iz kojeg, činilo se, nije bilo izlaza. 

Uvođenjem šansonjerskih večeri, odnosno pesama slobodnih formi na naše festivale, Neca dobija novu šansu, ali i to je bio tek korak između prošlosti i budućnosti, između stvarnosti i njenih želja. 

Početkom 1977. Neca snima svoj prvi album "Danas", prvu pravu slovenačku pop-ploču, koja nailazi na nikakav prijem publike, ali još jednom potvrđuje da je Neca na pravom putu. 

Posle izlaska kasete "Vsi ljudje hitijo" (Svi ljudi žure) to postaje jasno, ali istovremeno najavljuje i jednu više nego plodnu saradnju sa poznatim kantautorom Andrejom Šifrerom

Neposredno posle toga, saradnjom sa grupom "Atomsko sklonište", koja je rezultirala snimkama "Zaspao si u mojoj kosi" i "Tvoje su oči pune rose" - Neca se vraća rocku i definitivno zacrtava svoj budući put, kojim ipak konačno kreće tek januara ove godine sa izlaskom singla "Samo najjači ostaju / Toliko vrediš koliko daš", pilot-pločom upravo izašlog albuma "Najjači ostaju".

Neca: "Jedna sa strašno dugačkom crvenom kosom"

- U tvojem dosadašnjem radu našla si se na raskršću šansone i rocka, negde na sredini između Andreja Šifrera i Atomskog skloništa, što potvrđuje i izbor pesama na albumu "Najjači ostaju" - pet Šifrerovih i tri kompozicije Atomaca?

- Ploča je već sama po sebi stilski veoma različita, njena jedinstvenost je pre svega u aranžmanima, tehnici snimanja i činjenici da sve kompozicije pevam ja. 

Razlike izmedu pojedinih autora (Šifrer, Tomaž Domicelj, Dave Cooke, "Atomci") su tako velike, da je nemoguće govoriti o bilo kakvom konceptualnom albumu. 

I "Svi ljudi žure" i već poznate dve kompozicije grupe "Atomsko sklonište" su ponovo obrađene, ujednačene sa ostalima i u tome je osnovni draž njihovog ponovnog snimanja i uključivanja na ovu ploču.

- Koliko nam je poznato, tvoji prijašnji planovi su uključivali snimanje samostalne ploče sa "Atomskim skloništem"...

- Tačno. Međutim, nije bilo ni novaca ni vremena da se učini nešto tako. Po tom planu bi druga ploča bila više šansonjerska, sa puno Šifrerovih pesama. Ali, mislim da je i ovako rešenje uspešno i dobro.

Izbegli smo ono "malo ovog,  malo onog", izbegli smo ono ofucano "za svakog po nešto", a ipak dobili ploču koja je istovremeno i jedinstvena i različita po pristupu svakoj kompoziciji. Ima tu i rock’n’rolla i balada i reggaea i popa i "slobodnih formi" ali jedinstvenošću timskog rada dobili smo muziku za koju mogu u svako doba kazati: muzika Nece Falk!


"Izbegli smo ono ofucano - za svakog po nešto"
- Primećujemo da sve pesme koje pevaš nešto govore, da nisu prazno šlagersko brbljanje...?!

- Uvek najpre izaberem tekst. Uverena sam da je tekst najvažniji i da tek posle njega dolazi muzika.

Ne verujem da bi uspela da izvedem ne znam kako dobru kompoziciju ako joj je tekst prazan, bez smisla.

Upravo iz toga i proizilazi moja saradnja sa Andrejom Šifrerom.

- Već si deset godina profesionalno na pop sceni. Kad bi sada ponovo počinjala, šta bi menjala?

- Ne znam. Teško je odgovoriti na takvo pitanje.

Kad bi tada znala što sada znam, sigurno bi sve bilo drukčije.

Ovako... u stvari, nije mi žao pređenog puta, nije mi žao pesama, rada uloženog u njih.

Možda jedino energije, koju sam već od samog početka mogla uložiti u nešto slično ovom što sada radim.

- Da li si ikada pomišljala da se i sama latiš komponovanja, autorskog rada...?

- Mislim da sam i kao pevačica autorica. Interpretacija tuđeg teksta, tuđe melodije je na svoj način autorski rad. Pokušavala sam i nešto malo sa komponovanjem, ali je to ispalo tako tužno, da ne bi ni pokušala da to otpevam. 

Srećom, oko mene je dovoljno stvaraoca čije pesme mogu da prihvatim kao svoje, da im dodam nešto iz sebe i osetim kao svoje vlasništvo. 

Pri tome nije važno da su to pesme kakve bi i sama komponovala, da se kojim slučajem i time bavim. Važno je da ja tu pesmu osetim, da proniknem u njenu srž.

- Uvodna pesma "Samo najjači ostaju" (autor Tomaž Domicelj) mnoge navodi na pomisao da se radi o tipičnoj rock ili rock’n’roll ploči. Međutim, što se više bližimo kraju, sve si mirnija i nežnija, da bi sve skupa zaokružila izvanrednom interpretacijom kompozicije Joni Mitchell sa slovenačkim prevodom Andreja Šifrera ...

- Nisam ni želela da to bude u celini rock album. Ne želim da se do kraja opredelim. Uostalom, tekstovi su tako snažni da je bilo nužno da se početna napetost malo umiri, bar ona vanjska. Čini mi se da unutrašnja raste do zadnjeg akorda, do zadnjeg atoma.

- I šta sada?

- Ništa i sve. Najpre jesenska promocionalna turneja - prvo Slovenija a onda i druge republike. Uskoro počinjem sa radom na materijalu za treći album, ali o tome je suviše rano pričati. U svakom slučaju bit će to nastavak rada u stilu "Najjači ostaju"!

Razgovarao: Daniel Levski,  photo: Tone Stojko (Džuboks, jun 1980.)



Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)