Božić u SFRJ '88, Crna Gora: "Dajte da se ne svađamo bar jutros, ne valja se"

Januar 1988: Po badnjacima koji su se nosili ulicama i prodavali na pijacama, po pucnjavi koja je odjekivala na Badnje veče i po okupljenoj masi naroda u Cetinjskom manastiru, reklo bi se da je Božić ove godine u Crnoj Gori - masovnije proslavljen nego ranijih godina.

- Crnogorci su religiozni samo kad im zagusti - podseća nas na reči vladike Petra Prvog jedan stari Cetinjanin, dok se "probijamo" prokopanim ulicama prema Cetinjskom manastiru, centralnom mestu okupljanja na Božić u Republici.

Hrastove grane u rukama prolaznika, na pragovima kuća, na šoferšajbnama automobila. Ispred manastira - nekoliko stotina ljudi, raznih uzrasta i zanimanja: učenici, studenti, besposličari, domaćice, službenici, lekari, glumci, profesori, pisci... Pristigli i iz drugih gradova Crne Gore.

Posle nekoliko blic-razgovora saznajemo da je među prisutnima priličan broj onih koji su došli samo iz znatiženje i provoda radi.

Osamnaestogodišnja Cetinjanka se žalila da u Cetinju nema drugih mesta za zabavu osim kafane, pa da joj je ovde "super". Nekoliko prisutnih se, ipak "pohvalilo" da su članovi Saveza komunista.

Najsvežiji vic

U predvečerje, manastirska zvona su najavila loženje badnjaka koje ovde ima specifičan karakter. Ne radi se, naime, samo o verskom ritualu, već i o podsećanju na 6. januar 1702. godine, kada je na mestu gde se sada loži vatra, vladika Danilo prvi nagovorio braću Martinoviće iz plemena Bajce da započnu "Istragu poturica".

Zato već 285 godina čast da polože badnjake imaju predstavnici ovog plemena.

Pošto su badnjaci naloženi, počela je crkvena ceremonija. Pročitana je poslanica patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Pila se domaća rakija. Priređen je pravi vatromet: praštale su petarde, pucalo se iz prangija i pištolja. Goste je na kraju zabavio otac Nikodin guslarskim pesmama.

Neopisiva gužva je bila pred mestom gde su se palile sveće. Mnogi su ostavili i svoj prilog - novčanice od 100, 500 i 1.000, pa i pet hiljada dinara. Cetinjani ne bi bili Cetinjani kada u svako vreme i na svakom mestu ne bi pričali viceve. Jedan od najpopularnijih te večeri bio je o dočeku Nove godine u jednom ovdašnjem hotelu, koji je za novogodišnju noć ugostio i stotinak Italijana.

Vic kaže:

"U 'Grandu' su Novu godinu dočekali okupatori i domaći izdajnici. Rodoljubi su ostali kod kuće, praznih džepova."

Pošto se većina naroda razišla kućama, domaćin, vladika Nikanor, pozvao nas je na kafu. U lepo uređenoj prostoriji, koja neodoljivo poseća na direktorsku kancelariju, vladika je ugostio još nekoliko znatiželjnika. Dalmatinskom lozovačom iz flaše "Džoni Voker" poslužila nas je profesorka nikšićkog Srednješkolskog centra... Prija joj da u ovom ambijentu povremeno provede neko vreme.

U neobaveznom razgovoru vladika nam priča o specifičnostima religijskog i crkvenog života u Crnoj Gori, koje su nastale kao posledica viševekovnog ratovanja crnogorskog naroda.

Sveštenici su, kaže, na ovim prostorima bili bolje obučeni za oružanu, nego za duhovnu borbu. Površna religijska svest nadomeštavana je čojstvom i junaštvom.

"Ovo posle Nove godine"

Razgovor se spontano nastavlja o "Agrokomercu", Fadilju Hodži, nestalim eksponatima iz Cetinjskih muzeja, jugoslovenskom novinarstvu. Vladika uglavnom sluša druge, ali u jednom trenutku primećuje da je Smiljka Šagolja, urednika TV Sarajevo, sustigla "božja kazna".

Telefon često zvoni. Sa druge strane javljaju se ljudi iz raznih krajeva zemlje - čestitaju vladiki praznik i raspituju se o zdravlju mitropolita Danila, koji je zašao u 94. godinu života i prilično je bolestan. Nijedna čestitka nije stigla od opštinskih i republičkih političara.

Sutradan na titogradskim ulicama brojni susreti poznanika i prijatelja počinjali su sa:

"Srećan Božić" i "Hristos se rodi". 

Ismejavajući valjda doskorašnji i donekle još prisutni strah od obeležavanja Božića, mnogi su ovaj verski praznik čestitali sa:

"Srećno vam ovo po Novoj godini".

Božićno jutro većina titogradskih domaćica je dočekala u ogromnim redovima za mleko.

"Dajte da se ne svađamo bar jutros, ne valja se" - odgovorila je jedna starica na povike desetak žena da "ne ulazi preko reda".

Tekst: Donko Rakočević (Osmica, 1988.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate