U godini jubileja: sedamdesetoj godišnjici proboja solunskog fronta i hiljadugododišnjici krštenja Rusa, to jest, postojanja Ruske pravoslavne crkve.
Spoljnih oznaka verskog praznovanja
na Badnji dan, pa i na Božić (6. i 7. januara), u Beogradu gotovo da nije
bilo.
Bez pucnjave, uz uobičajenu uličnu rasvetu, ali uz "badnjake" koji su provirivali iz cegera domaćica i penzionera i danima pre praznovanja.
Bez pucnjave, uz uobičajenu uličnu rasvetu, ali uz "badnjake" koji su provirivali iz cegera domaćica i penzionera i danima pre praznovanja.
Badnjak zlatiborac
Pažljivom posmatraču nije izmaklo, na Badnje veče, nasred Knez Mihailove, oko devet uveče, podno grba na Srpskoj akademiji nauka i
umetnosti, razleglo se jedno široko "Oj, Moravo" lokalnog trubadura. Uz tijanu pratnju
prolaznika od kojih su se mnogi zaputili baš u Sabornu crkvu. Uprkos
tome što su gradske vlasti iz Knez Mihailove i zvanično proterali
ulične svirače.
Dok su navodno zamrznute cene prskale
od zdravlja, badnjaci, deo vekovnog verskog folklora, leta
gospodnjeg 1988, zbog očigledno velike ponude bili su jeftiniji nego
prethodnog. Kamionima su dopremani na pijace, u ogromnim kartonskim
kutijama slagani po autobuskim stanicama i u podzemnim prolazima...
Pred širom otvorenim crkvenim dverima,
dvojica postarijih prodavača nudila su badnjake po sto, a kojih
pet-šest metara dalje, vremešni Era sa šajkačom, po tri stotine
dinara:
- Oklen skupo? To ti je, bre, badnjak i
po, čist zlatiborac, očiju mi!
A preko puta crkve, desetak koračaja
udaljen od prepune kafane "Znak pitanja", pored kontejnera,
izvrnuta kutija sa neprodatim badnjacima.
Novokomponovanost drevnih običaja
ogledala se i u najnovijem modelu "forda siera", parkiranom
pored apoteke u Pop Lukinoj, sa badnjakom
zadenutim u - haubu. Registracija: minhenska, čovek naš. Uz piće u
"Durmitoru", čeka glavnu crkvenu feštu.
Ovogodišnja liturgija u Sabornoj crkvi
u kojoj je, oko ponoći, sa oko petnaestak hiljada duša iz najšireg
fronta Socijalističkog saveza radnog naroda bdeo i patrijarh German,
protekla je uz aplauz.
Božja birokratija
Prvi aplauz u hramu božjem razlegao se
posle obraćanja vernicima sveštenika koji je držao besedu i nije
propustio da pomene dušebrižništvo naroda srpskog. Brinemo za Iran,
Irak, Palestince, a, eto, gde nam na Kosovu pade ljaga na obraz,
govorio je on.
Aplauzom je propraćena i sentenca o ateizmu:
"Odrekli smo se Boga, pa postavili svoje (bogove)".
Pa, onda:
"U Sloveniji zadušnice proglase za državni praznik, a nama ne daju da slavimo ni Božić: tamo (u Sloveniji) i političari čestitaju verski praznik, a ovde (u Beogradu, u Srbiji), patrijarh je prvi put od oslobođenja vernicima javno čestitao Božić".
Aplauzom je propraćena i sentenca o ateizmu:
"Odrekli smo se Boga, pa postavili svoje (bogove)".
Pa, onda:
"U Sloveniji zadušnice proglase za državni praznik, a nama ne daju da slavimo ni Božić: tamo (u Sloveniji) i političari čestitaju verski praznik, a ovde (u Beogradu, u Srbiji), patrijarh je prvi put od oslobođenja vernicima javno čestitao Božić".
Kada je odobravanje preraslo u
skandiranje, a bogosluženje pretilo da se pretvori u miting,
usledilo je upozorenje sa oltara vernicima da poštuju dostojanstvo
božjeg hrama.
U Ruskoj crkvi, u Ulici Takovskoj, kod
Televizije, bilo je znatno mirnije nego u Sabornoj crkvi i ove, kao i
prethodnih godina. Pred crkvene dveri stiglo je mnogo luksuznih
automobila, čak i jedan beli "mercedes" iz Kruševca. A
"java", "kavasakija" i njima sličnih "aždaja"
na dva točka, koliko duša ište.
Biti viđen na svetom mestu, na Badnji
dan i Božić, postaje već stvar prestiža. "Nevernici" su
sve češće nezaobilazan začin duhovnih svečanosti, nešto kao
posan pasulj na trpezi vernika na Badnje veče.
Ova, tolikim i svetovnim i duhovnim
sastojcima začinjena godina, u Beogradu je imala još jednu
specifičnost: "Dođite sutra", pred zamandaljenim dverima
crkve Svetog Marka. Uzalud su vernici sa svih strana grada smerno
čekali da se vrata makar odškrinu. Radno vreme crkve prošlo je u
sedam uveče, i tu ni Badnje veče, a ni Božić, ništa nisu mogli
da učine.
- Zar na Badnje veče, Bože me sačuvaj
- prekrsti se zabrađena žena. - Gde to ima da Crkva ne radi.
Dakle, nisu sve crkve u gradu poput
duhovnih dragstora. U nekim vernički posao treba obaviti pre
zatvaranja, znatno ranije. Drugarica u plavom mantilu na mah je
raskinula crkvene dveri i masi okupljenog sveta koji je hteo da uđe
u crkvu pokušala da objasni:
- Kuda ćete, ne radimo, zatvoreno!
Moramo i mi kući! I mi smo ljudi, treba da se odmorimo.
I bi zatvoreno, sve do jutarnje
liturgije u šest i trideset. Zar baš sad, kad su mladi i
znatiželjni navalili? Saborna crkva prepuna, neka svečana tišina
razlila se do svodova, kad mladić odeven moderno (i skupo) upita
svoje mladoliko društvo:
"Kad će već ta misa?"
"Kad će već ta misa?"
Masa se zaljuljala, a neko primetio:
- Ovde su pravoslavci, sinko, božja
služba kod Srba je liturgija.
