U podvodnom ribolovu sa Kočom Popovićem '69: Prišao nam je i drug Kardelj, da vidi kakve puške imamo

Avgust 1969: Bilo je rano nedeljno letnje jutro na Brionima. Na terasi hotela "Neptun" podmazivali smo podvodne puške.

Kada smo to završili oštrili smo turpijama vrhove ostiju i harpuna.

Radovali smo se lepom danu, mirnom moru i verovali u dobar ulov.

- Poznajem sve pozicije na Brionima - rekao je drug Koča Popović. - Riba ima dosta, ulovićemo za večeru.

U podvodni ribolov pozvao nas je Koča Popović, koji je sa desetak drugih podvodnih ribolovaca 1952. godine bio osnivač Neptuna, prvog kluba za podvodni ribolov u Srbiji.

Dok smo pripremali i pakovali opremu čekajući barku gosti su pristizali na doručak. Među njima bio je i drug Kardelj. Prišao nam je da vidi kakve puške imamo. I sam podvodni ribolovac, u to vreme, zainteresovao se za pušku sa komprimiranim vazduhom. U naš razgovor umešao se nešto kasnije i Rista Antunović. Bio je vrlo raspoložen i šalio se na naš račun.

Kod jednog malog ostrvca drug Koča je rekao mornaru da zaustavi čamac. Spustio se u more sa svojom "Šampionkom". Tiho, bešumno plivao je uz stene. Onda je zaronio. Iz vode se prvo pomolila strela na čijim ostima se praćakao brancin pogođen po sredini. Prišli smo barkom da prihvatimo ribu.

Ostrvce oko koga je drug Koča lovio imalo je u obimu jedva sto metara. Kada ga je obplivao u čamcu su već bila tri lepa brancina. Jedan veći od onih koje smo imali pod pajolom otrgao se baš kada je Koča hteo da ga uhvati za škrge, pošto je video da pogodak ostima nije bio baš siguran. 

- Tako mi je iznenada naleteo, da nisam mogao da ga pogodim.

Brancin je jedna od najlepših riba u Jadranu. Živi uz stenovitu obalu, veoma je plašljiv i radoznao. Njega uloviti prava je majstorija. Podvodni ribolovac mora vešto da mu se prikrada i uvek da je spreman da odapne strelu. Pojavljuje se iznenada i kad primeti opasnost tako brzo otpliva da se čini da ga nije ni bilo. Gađa se kao ptica u letu.

Koča Popović je pravi majstor u lovu na brancine. Veoma je hitar u ronjenju i gađanju, pa bi mogao dobro da se nosi i sa našim najboljim podvodnim ribolovcima.

Stigli smo na mesto gde su veće dubine i gde ima skoro svih vrsta riba koje žive na kamenom dnu. To su i najbolje ribe za jelo, zovu ih zajedničkim imenom "bela riba".

Koča Popović je celi dan strastveno - koncentrisan kao pravi sportist, istovremeno i znalački - lovio.

Predveče, na molu ispred hotela "Neptun", iskrcali smo brancine, kavale, sarge, cipole, orade... Ukupno, na zvaničnom merenju uz rakiju, bilo je 38 kilograma ribe. Dobili smo priznanje svih koji su se okupili oko nas.


*****



Letovao sam u Budvi, drug Koča Popović u Miločeru. Dogovorili smo se da pođemo na trodnevni lov do ušća Bojane u Jadran.

Društvo je bilo veće, ali na jedrilici je bilo dovoljno mesta. Komandant ekspedicije bio je Koča Popović i posadi je odredio dužnosti: podvodni ribolovci, osim njega bili su Erih Koš, Kolja Milunović, Branko Drašković i ja, ribolovac sa udicama Milo Milunović, doktor Đani Popović intendant, a Mirna Dedinac - gost na brodu.

Tri dana uz crnogorsku obalu protekli su brzo. Ribe smo već prilikom prvog ulaska u vodu ulovili toliko da je komandant Koča Popović izdao naređenje:

- Od sada loviti samo trofejne primerke, znači brancine većeg od kilograma, kernje veće od 10 kilograma, sarge i piceve kilaše, kavale...

Naredba se strogo poštovala. Ribe je bilo za marendu, ručak i večeru. Đani Popović je bio odličan intendant, jer loze, vina, riže, ulja, kapule i pomidora nikada nije nedostajalo.

Koča Popović je drugog dana ulovio brancina od skoro tri kilograma. Bio je to pravi trofej jer toliki brancini su veoma retki.

Ribolov sa Kočom Popovićem je posebni doživljaj jer on nikad ne miruje, u atmosferu unosi uvek puno duha i raspoloženja i ova tri dana su proletela neosetno, a sećanja na njih su uvek veoma draga i prijatna uspomena.

Podvodni ribolov je jedan od najlepših sportova na moru. Ali, njime mogu da se bave samo potpuno zdravi ljudi svih godina. Srce, pluća, i ceo sistem krvotoka moraju biti potpuno zdravi. U podvodnom ribolovu se dnevno pliva po nekoliko kilometara tragajući za ribom, a mora se zaroniti i nekoliko desetina puta na dubine često veće od 10 metara.

Treba biti zdrav, dobar plivač i imati kondiciju da se taj napor izdrži, jer na svakih 10 metara dubine pritisak raste za jednu atmosferu.

Koča Popović je strastan podvodni ribolovac i ne propušta gotovo nijednu priliku na moru a da ne lovi podvodnom puškom. Ronio je i u morima i okeanima prilikom svojih putovanja, čim ugrabi malo slobodnog vremena. Redovan je član kluba Neptun i stalni počasni član Saveza za podvodni ribolov i ronjenje.

Sada se nalazi na Brionima, gde su napravljeni snimci koje objavljujemo. Iz ribolova se nikada ne vraća bez nekoliko brancina, a ponekad ih je i preko deset. Kada je pre tri godine na Novu godinu u Malom Lošinju bio pokrovitelj Kupa nacija u podvodnom ribolovu, pet časova je obilazio sudijskim čamcem takmičare i sa oduševljenjem posmatrao lov.

- Dovoljno je samo jednom pogledati u more kroz masku za ronjenje i već ćete se zaljubiti u podvodni ribolov - kaže Koča Popović o sportu koji čoveku pruža uvek nešto novo, uzbudljivo...

Napisao: Petar Stevčić (Tempo, 1969.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment