Maja Perfiljeva i Hrvoje Hegedušić u Bratislavi '67: "Bokeljska noć" postaće slavna kao "Marš na Drinu"

Jun 1967: Kad se prošle subote nad Bratislavom (gde je održan evropski festival zabavne muzike) spustila "Bokeljska noć", u kojoj su svetlucali "srebrni ključevi" (prestižne nagrade) u naručjima troje Jugoslovena, jedan ushićeni posmatrač, izveštač Austrijske televizije, uskliknuo je:

- Ova će pesma obići svet! To je novi "Marš na Drinu"!

Na ponoćnom banketu u hotelu "Karlgon" još više puta je ponovljena ova pohvala. 

A kamere, upravljene ka uglu u kojem je bio "srebrni" sto sa članovima jugoslovenske ekipe, zabeležile su jedno iskreno radovanje. Zagrljen, sa čašama slavlja, u centru pažnje bio je autorski i bračni par Hrvoje Hegedušić - Maja Perfiljeva.

Umešala se i treća čaša, da ih podseti na obećanje da tačno u ponoć, posle velike intervizijske revije, za TV NOVOSTI kažu: KAKO SMO?

- Izlišno je da tvrdim da smo zadovoljni, radosni, ushićeni... Jer to se vidi! - uzeo je reč glava porodice. - To je naš najveći uspeh za koji smo, svakako, zahvalni i izvrsnom Vice Vukovu.

Ovde predviđaju zvezdano nebo "Bokeljskoj noći"?

- Još pre dolaska u Bratislavu pesma je zapažena i mnoge kompanije i izdavači zatražili su pravo da je snime sa svojim ton-izvođačima. Među njima je i čuvena gramofonska kompanija EMI za koju snimaju i Bitlsi.

Otkud toliko interesovanje za pesmicu koja je "naški obojena"?

- Ne analiziram. Komponujem. Kad bih počeo da vodim računa: ovo će proći na festivalu, ovo neće - ne bih učinio ništa valjano. Ne bi ni bilo usieha.

(Alfons, zagrebački kompozitor) Vučer se hvali da je doneo sreću?

- Pa i jeste. Poklonio mi je novčanik koji je prošle godine kupio u Bratislavi kao suvenir. Njemu nije bio od koristi, meni jeste!

Da pustimo i Maju da se umeša u razgovor?

- Ne tražim dopuštenje! Evo me! - stigla je i razdragana Maja. - Da li je već priznao da sam ga inspirisala za "Bokeljsku noć"? Jeste! E, dobro, inače...

Inače?

- Inače - ništa. Radujem se. Počeli smo da sarađujemo kao pisac teksta i on kao kompozitor tek u braku. Dosad je bilo lepih uspeha: "Split 65", "Zagreb 66", Veče šansona i angažovanih pesama... Na "Splitu 67" pevaće se dva moja teksta, a mnogi bit-pevači traže da im prepevavam i pišem tekstove.

Pošto ne možemo da pobegnemo od Vučera, stalno je tu, da pitam još nešto u vezi s njim: on je dve godine pobeđivao na "Beogradskom proleću". Zar nije red da i vas dvoje pokušate sreću?

- Beogradska publika je divna i za iduće proleće nek nas sigurno očekuju. Biće nešto lepo!


Žiri ko žiri - festivalske mućke...



Što nije uspelo staroj pevačkoj gardi, Ivi Robiću i Marijani Deržaj, 1965. godine, i mladoj ekipi, Ladi Leskovaru i Draganu Stojniću, prošle godine - nadoknadio je "srednji" Vice Vukov uz pomoć "Bokeljske noći" Hrvoja Hegedušića i Maje Perfiljeve. 

Sa "Srebrnim notnim ključem", lepim ponudama i aranžmanima za dobre poslove i sa, po mnogima, moralnom pobedom na takmičenju pesama zemalja intervizijskog sistema - naš pevač je posle višegodišnjih pokušaja najzad uspeo da se izbori za zasluženo mesto među elitom evropskih pevača zabavnih melodija.

Stručnjaci su došli u Bratislavu ne samo da čuju festival, već i da prave poslove. Ali i da se bore za pozicije svojih aktera na "Zlatnom ključu". Što su to radili producenti, aranžeri, direktori i menadžeri - jasno je. Ali zašto i članovi žirija moraju da se pred javnošću predstave kao pristrasni taktizeri?

Naš predstavnik u žiriju Mićo Brajović bio je častan izuzetak u tom ozbiljnom ratu oko zabavnih pesama. U svim glasanjima istupao je javno i svoja uverenja overavao je potpisima. Nažalost predstavnici mnogih zemalja više su držali do plasmana svojih zemljaka nego do objektivne slike pred ogromnom televizijskom publikom.

Rezultat nije presudan za ovu ocenu, već doglasavanje i preglasavanje na način koji može da bude neprijatan za organizatora i povod za traganje za boljim rešenjima.

Iz Bratislave: Dragan Jelić (TV novosti, 1967.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate