EKV live, BG, novembar '93: Grupa nam je dala znak da ipak nije ubijeno sve urbano u ovom gradu

Grad u kojem ne stanuje rokenrol je mrtav grad. Koncert "Ekatarine velike" (EKV) i promocija albuma "Neko nas posmatra" u Centru "Sava", ulili su nam nadu da će Beograd, uprkos svemu, ipak preživeti. 

EKV nam je dala znak da ipak sve urbano nije ubijeno u ovom gradu. 

Ljubitelji rokenrola, koji pamte velike rok događaje u Beogradu, morali su se na koncertu, bar malo osećati kao nekad. 

Za klince koji tek ulaze u R'n'R svet, grupa EKV je održala pravi muzički čas. Možda, s jedne strane, Centar "Sava" nije pravi prostor za rokenrol, jer mladima onemogućava da se u potpunosti prepuste ritmu i igri, ali je s druge strane, dvorana centra "Sava" jedna od retkih koja se može dobro ozvučiti i gde se jasno može čuti svaka numera.

"Bežimo u mrak, bežimo sa ovog svetla... "

... pesma je kojom je EKV započela koncert i simbolično svoje obožavaoce odvela na dugo putovanje kroz noć. Zbog poznate materijalne situacije, razumljivo je što jedan deo mladih nije mogao da presluša novi album, pa su na koncertu prvi put čuli neke stvari, kao što su: 

"Hej mama", "Jadransko more", "Just let me play some modern R'n'R music", ali je bilo i onih koji su svaki stih znali napamet.




Ni jedna promocija novog albuma ne može dobro da prođe ako se ne odsviraju i stare dobre stvari. "Ovo je zemlja za nas...", "Još samo par godina za nas", "Mi menjamo dan za noć", stvari su koje su publiku dobro zagrejale...

Pesma "Novac u rukama" otpevana uz pomoć gošće Tanje Jovićević iz "Oktobra" dovela je atmosferu do kulminacije. 

Naravno ni numera "Neko nas posmatra" nije ostavila publiku ravnodušnom. 

Privilegiju da se dobro iskažu uz ove stvari imali su oni koji su stajali ispred scene. Za razliku od ranijih vremena, retko ko je za vreme laganih stvari upalio upaljač (skupog).

Ekatarina Velika je jedna od retkih grupa koja se u ovom ludilu uopšte održala, a to što je zadržala svoj stil, svakako je kvalitet plus. Ono što je autora ovih redova obradovalo je to što je u publici bilo mnogo mladog sveta, mnogo onih ispred 20 godina. 

Retki su oni koji su se nešto posebno "namontirali"' za koncert, viđen je poneki cvet nacrtan na licu, po neka ispisana džins jakna. Prethodne generacije su mnogo pridavale spoljašnjosti, a ove nove izgleda suštini. 

Znojavi, rumeni u licu, s nekom od melodija koje su ih najviše osvojile, mladi su napustili Centar "Sava". Za pohvalu je što nije bilo nikakvog incidenta. Prokrijumčarena je samo poneka cigareta.

Ljudi iz EKV su stvarno pošteno odradili svoj posao, svirali su više od dva sata, skoro neprekidno. Sjajno su razmenjivali fluid s publikom, tako da je razumljivo što su tri devojčice uspele da mimoiđu obezbeđenje i istrče na binu i izljube Milana i Megi. 

Posle koncerta ostaje misao da ljudi koji upravljaju ovim svetom, nikada neće moći da unište ljude iz gradova o kojima peva EKV. 

U toku koncerta prišao mi je jedan mladić, užarenih očiju i rekao: 

"Ovo je sjajno". 

Neka ta rečenica ostane za kraj, jer je bolja od svih muzičkih kritika...

Tekst: M. Vučetić (RTV revija, 1993.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate