Miloš Crnjanski u Berlinu '36: Leni Rifenštal trčkara ispred Hitlerove lože, on se pravi da je ne vidi

Septembar 1986: Književnik Miloš Crnjanski, u mladosti i sam aktivan sportist, u svom delu "Embahade" Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine posvetio je punih 17 stranica...

Miloš Crnjanski je u doba održavanja Igara u Berlinu bio ataše za štampu naše ambasade u glavnom gradu Trećeg Rajha. Pratio je i službeno ocenjivao sve što je bilo u vezi sa Igrama. Ali, on je bio i sportist. Interesovala su ga i nadmetanja. Posvetio im je 17 strana svojih "Embahada". Ovo što sledi samo su izvodi...

.... Priredba Olimpijade u godini 1936. bila je, već pre dolaska nacista na vlast, poverena Nemačkoj. Kao svi režimi, koji iskorišćuju velike, teatralne parade, sa masama, Hitlerov režim zapazio je od početka političke mogućnosti, koje mu takva, internacionalna manifestacija, u Berlinu, pruža...

Nemačka je pripreme za tu olimpijadu bila otpočela, u Berlinu, odmah posle završetka zimske Olimpijade te godine, koja je održana u mestu Garmiš Partenkirhenu. Gde je Hitler imao svoj dvorac, na Alpima.

Ta olimpijada bila je poslednja miroljubiva (?) manifestacija Hitlerova, a već iduće godine, 1937, otpočinje priprema rata. To, razume se, te godine, nije još niko kao sigurno znao.

Već u rano proleće, u Berlinu, završava se novi olimpijski stadion...

U međuvremenu, Berlin priprema i veliki film o Olimpijadi koji će snimati ekipa pod vodstvom filmske glumice, Leni Rifenštal. Ona je tvorac čuvenih fiimova skijaša, šapuće se da je srcu Hitlera vrlo bliska, a drugi kažu da je metresa Gebelsova...

Prvog dana Olimpijade, u ogromnom stadionu, sva su mesta zauzeta, a Hitler stoji, kao spomenik, kraj kojeg prolaze parade učesnika koje pri prolazu pred njim priklanjaju svoju zastavu...

Ja imam svoje mesto u ogromnoj novinarskoj loži koja je tačno iznad Hitlerove. Gledamo mu, na nekoliko metara ispred nas, u glavu i brke. On dolazi svaki dan i Nemci, skoro svaki dan pobeđuju.

Pred njegovom ložom, Leni Rifenštal, trčkara, sa filmadžijama, pa snimaju, ali je on i ne vidi, ili se pravi da je ne vidi. 

On u svojoj loži, svaki dan, ima po nekog stranog državnika, ili krunisanu glavu ili  prestolonaslednika. Bivši kaplar, kad Nemac pobedi, ustaje, pljeska, i prinčevi sa njim ustaju. Kad je pobedilac maratonskog trčanja stigao u arenu, Hitler je vikao i mahao rukom, kao što srednjoškolci mašu. Pobeda...

Najlepši atlet na toj olimpijadi bio je crnac, Amerikanac, Ovens, lekar po zanimanju, pravi Apolon po telu. Pobedio je na sto, na dvesta metara, pa i u skoku udalj. Tri zlatne medalje donosi Americi jedan čovek. Tri puta dižu amerikansku zastavu, tri puta sviraju amerikansku himnu.

Pred Hitlerovom ložom krunišu pobednike, tako, da prvi stoji u sredini, na najvišem drvenom pijedestalu, drugi desno, treći levo.

Ovens stoji, tri puta, na najvišem pijedestalu.

Svaki put, pobednika vode Hitleru, pred Hitlerovu ložu, i on im pruža, u znak čestitanja, ruku. Vodili su i Ovensa, tako, Hitler mu, u poslednjem trenutku, okreće leđa. Pravi se da ga ne vidi. Crnca zatim odvode i on odlazi pognute glave. Prati ga samo njegova crna senka.

Svi su to videli. U svetini je bila nastala tišina. Amerikanci nisu ni protestovali. (Puškin je bio potomak Etiopljanina)...

Olimpijada u Berlinu, uz učešće celog sveta, izuzev SSSR, bio je veliki, politički, uspeh režima u Berlinu. Uspeo je trik Hitlera. Sve je bilo zaboravljeno. I izlazak na Rajnu, i cepanje Mirovnog ugovora u Versaju, i Abisinija. 

Zapad je brbljao. Cela svetska štampa hvalila je berlinsku Olimpijadu. Bioskopi su bili prepuni, u Evropi, filmova o Olimpijadi...

Posle trijumfalnog završetka Olimpijade, nastaju diplomatski prijemi u Berlinu, kao da smo u doba kralja Luja XIV. Hitler prima osoblje ambasada i poslanstava, i svetsku štampu, kao da je pobedio u skoku uvis. Prima na svojoj jahti.

Gering, koga u Beogradu, i u našem poslanstvu, u Berlinu, nazivaju "naš veliki prijatelj" prima još raskošnije. Prima i ministar propagande, Gebels, koga Marković smatra za glavnog prijatelja Branka Jelića. On prima na jednom ostrvu...

Posle Olimpijade, ceo diplomatski kor Berlina (izuzev ambasade SSSR) dobija od Hitlera, orden. Za zasluge (?) oko olimpijade.

Orden je bio lična zamisao Hitlerova, izrađen prema njegovom nacrtu. Ličio je na krstić od belog emajla. Na krstić kakav nose kaluđerice u manastiru.

Napisao: Miloš Crnjanski, pripremio: Boško Đ. Stanišić (Tempo, 1986.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate