NS, 6. X '88: Motkama i jogurtom na vojvođansko rukovodstvo koje podupire separatiste na Kosovu

Novi Sad, 6. oktobar 1988: Pokrajinsko rukovodstvo nije više moglo da obmanjuje narod, koji je uzeo stvar u svoje ruke...

Jedno od najvećih čvorišta, uporišta i izvorišta svekolike krize u našem društvu, nalazilo se - to su već i najslužbenije ocene najviših organa u zemlji - u politici, ponašanju, potezima, politike vojvođanskog rukovodstva. I, kada je već izgledalo da ništa nije dovoljno odbranaškoj politici tog rukovodstva da ode sa političke scene...

...upravo u tom odbranaštvu ono pravi još jedan, presudan, kiks. Poziva na odgovornost one koji ga napadaju iz sopstvenih redova - Kertesa i Pankova iz Bačke Palanke.

U slepilu svoje politike i svoje odbrane, apsolutno prazne i alsolutno verbalne, pokrajinsko rukovodstvo se definitivno survava: radnici iz Bačke Palanke kreću u još jednu bitku sa autonomašima, ovog puta - oči u oči!

Ultimatum Bošku Kruniću i njegovoj politici i njegovim političarima i njegovoj "državi": ili-ili!

I, još jednom: radnici iz Bačke Palanke dobijaju podršku novosadskih radnika i celokupne radničke klase severne pokrajine. I ne samo njih.

I opet nije išlo glatko. Autonomaši idu na još jedno iznurivanje i zakazuju svoju sednicu za sutradan, i tek u 17 časova. Plan je jasan: radnici neće izdržati. No, radnici su izdržali. Ipak, valjda da bi ostali verni sami sebi, autonomaši i dalje idu na iznurivanje, pokušavaju da otegnu sednicu.

To je bilo direktno iritiranje, i upravo to - dakle opet je to "učinak" pokrajinskih političara - moglo je da dovede, prvi put na mitinzima, do većih nemira.


Strpljenju je kraj



Prvi put, situacija poprima dramatične razmere. Čak i mitinge sačinjavaju ljudi, i čak i ti ljudi imaju svoje nerve, i ti ljudi te nerve gube. Prvi put su u miliciju poletele polomljene motke, kovani novac, jogurti. Prvi put su razbijani prozori.

Ovde je neophodno izreći sve pohvale miliciji koja je te večeri čuvala red u Novom Sadu.. Bez patetike i bez ikakve demagogije: milicija je te večeri odista bila - narodna. Izbliza sam posmatrao graničnu liniju između radnika i milicije, i to je zaista trebalo izdržati. Najpre, u pogledu nerava, a to i jeste najteže. Zato su ljudi s pravom skandirali: "Vi ste naši drugovi".

Najzad, Boško Krunić i njegovi političari su se predali.

Svima je laknulo.

Radnici ispred pokrajinske političke tvrđave i oni ispred takozvanog "Spensa" krenuli su jedni drugima u susret. Direktor "Jugoalata" Đorđe Šćepančević je na ramenima svojih radnika. On je sa svojim radnicima poveo borbu u samom srcu pokrajinske birokratije, u Novom Sadu. Usred gužve pokušavam da razgovaram sa njim:

Direktore, da li ste bili sigurni da će da podnesu ostavke?

- Jesam. Morali su. Verovao sam u to.

Zašto je sednica zakazana tek za 17 časova?

- Hteli su da se izvuku. Pokušavali su sve.

Ima li, po Vašem mišljenju, sada prepreka da se SR Srbija konstituiše kao država na celoj svojoj teritoriji?

- Tih prepreka više ne bi trebalo da bude.

Ipak, i dalje se ide na ono da pokrajine budu "konstitutivni elemenat federacije"?

- Mislim da je to sada taktika. Mislim da to ne može da opstane, i mislim da će i to uskoro da se prizna.

Da li je ovo...

Ali, direktor "Jugoalata" je ponovo na ramenima svojih radnika. Veliko slavlje ispred "Spensa". Ostalo je poznato.

Jedan radnik je skinuo tablu na kojoj je pisalo: "Ulica 28. februara 1974". Na drugoj strani table je ubrzo ispisano: "6. oktobar 1988".

Kad sve prođe, i kad se u našoj zemlji okrenemo drugim, pravim, poslovima, a kad analitičari budu analizirali ove događaje, neće moći olako da zaobiđu ova dva datuma.

Taj Ustav je odista napravio neke stvari, neke uslove i neke prostore, koji su omogućili bujanje kontrarevolucije na Kosovu i Metohiji. Ukratko, izdrobio je Sr Srbiju na tri međusobno gotovo nezavisna dela. Odvojenost i izolovanost Kosova i Metohije, maksimalno koristeći taj Ustav, maksimalno je podržavala i SAP Vojvodina. to jest njeno rukovodstvo.

Da bi ironija bića veća, celu situaciju u "večitom šahu" držalo je pokrajinsko rukovodstvo Vojvodine, čak i više nego rukovodstvo Kosova i Metohije. U smislu, ustavnih rešenja, naravno ne u operativnom rešavanju kontrarevolucije na Kosovu i Metohiji.

Strateški, značajnije je bilo eliminisati neprimernu poziciju koju je sebi dalo pokrajinsko rukovodstvo Vojvodine, nego rukovodstvo Kosova i Metohije. Veći alibi i veći podupirač od vojvođanskog rukovodstva, kosovsko rukovodstvo nije moglo da dobije.

Političku i sveopštu štetu i krizu našeg društva niko i ništa nije tako iritiralo i produžavalo kao pokrajinsko rukovodstvo Vojvodine. Da je, recimo, pokazalo više sluha za rešavanje te krize, ili da je čak svoju ostavku podnelo recimo u julu, mnoge stvari bi dosad bile rešene, mnogih nemira ne bi bilo, pa ne bismo, najverovatnije, ni dospeli dovde dokle smo dospeli.

Prema, tome, jasno je gde je izvorište mnogih oblika današnje krize i ko ih je prouzrokovao.


Vreme će pokazati



Isto tako, valjda u istoriju celokupnog socijalističkog pokreta u svetu, kao posebno poglavlje i kao poseban prilog socijalističke demokratije neminovno ulazi i događaj koji se 6. oktobra 1988. godine dogodio u Novom Sadu.

Narod je direktno oborio jedno rukovodstvo.

Ako nečim u ovom trenutku naša zemlja i naša socijalistička zajednica i može da se ponosi, onda je to - to. Ako nešto daje nadu i nove impulse izlasku iz sveopšte krize, onda je to, opet, taj događaj.

Bez obzira što su nemili događaji u Crnoj Gori događaj u Novom Sadu trenutno bacili u drugi plan, "novosadska smena" zauzeće u našim društvenim i političkim previranjima, zasigurno, naročito vidno mesto.

Izmenom pozicija pokrajina, neminovno idemo u nov odnos snaga u celokupnoj jugoslovenskoj socijalističkoj zajednici, pa će mnogi problemi, sadašnji i budući, shodno tome, moći brže i bolje da se rešavaju.

Rekosmo, izvor mnogih zala bila je separatistička politika pokrajinskih rukovodstava.

Da li je 6. oktobar ove godine u Novom Sadu dovoljan preokret i uslov za rešavanje i ostalih problema - trebalo bi da uskoro konkretno vidimo.

Napisao: Stefan Grubač, snimili: Mioljub Jelesijević, Milorad Isailović (RTV revija, 1988.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate



No comments:

Post a Comment