Svako od nas je bar jednom (bilo na
televiziji ili radiju) bio svedok trenutka kada Rambo podivlja pa
počne da maltretira prisutne.
Ovaj razgovor (na moju sreću)
potvrđuje da on ima i svojih mirnih faza, kada priznaje da je i on
nekad bio dete, obožavao neke od svojih sadašnjih kolega...
... i čekao pravi trenutak za dolazak u Beograd.
... i čekao pravi trenutak za dolazak u Beograd.
Sve u svemu, granica između Antonija
Pušića i Ramba Amadeusa je sve nejasnija, zato budite oprezni: taj
čovek nije za potcenjivanje!
Ti si jedan od retkih na našoj
sceni koje ljudi baš vole ili baš mrze. Jedni misle da si sjajan,
drugi da si lud?
- Znaš kako. Od 1945. naovamo, vlast,
odnosno zvanična kultura i politika, tjerali su ljude da ne misle
ništa i pravili od njih amorfnu masu koja se kotrljala kako je
dirigovano. Zato su i danas neki ljudi nesposobni da aktivno uključe
svoj mozak, i bilo šta što im donosi nerješiv problem, oni moraju
da mrze.
Tako da se naši ljudi dijele u dvije
kaste: oni koji razmišljaju i oni koje to strašno mrzi. Kada se
pojavi neka provokativna faca - bilo ko - na primjer da se na
televiziji fotomontažom pojavi neko bez glave, nastao bi haos! Nova,
neobjašnjiva faca kad se pojavi ima sudbinu Giordana Bruna, pa u
zavisnosti od toga koliko su ljudi radikalni, oni misle ili spaljuju.
I šta će onda biti s tobom?
- Ma, to uopšte nije važno. Potpuno
je nebitno.
Sigurno. Ako si preživeo "Koncert
za 28 usisivača" koji si pre Rambo-faze priredio u SKC-u,
preživećeš i ovo sad.
- Ee, sad. Mogli bismo mi o svačemu
pričat’ iz prošlosti...
Kod tebe ništa nije prepušteno
slučaju: dosta stvari je vrlo aktuelno na ploči, počev od naziva
"Hoćemo gusle" pa do "Kataklizme komunizma".
- E, to se slučajno pogodilo, jer, sam
ja bio malo ispred vremena kada sam pravio tu stvar "Kataklizma
komunizma" - tada se komunizam još držao koliko-toliko. Ali,
dok je ploča izašla - to sve treba da prođe jednu proceduru u
disko-kući koja traje od tri mjeseca do pola godine - dok je sve to
prošlo "kataklizma" je stvarno uhvatila komunizam!
U dva slučaja se na albumu
ponavljaju tekstovi pesama u različitim aranžmanima. Zašto?
- Pošto ja važim, u autorskim
krugovima, za tekstopisca koji koristi poznate tuđe melodije,
koristim ih, dakle, za ploču koja nije u potpunosti autorsko djelo,
ja sam riješio da kažem - 'Ajde, nisam kompozitor, ali ćete zato
vidjet’ kakav sam aranžer. I napravio sam po dvije pjesme iza
kojih stojim svom snagom. Kao zanatlija.
To su "Santa Maria" i
"Samit...", ali su meni mnogo čudnije "Plomba za
Zelenog zuba" i "Sokolov greben"...
- E, ne bih pričao o kompoziciji
"Sokolov greben" jer je to klopka za Doktora Kremera. On,
kao važeći i aktivni rock kritičar, ima zadatak da izanalizira ovu
pjesmu i, ako hoće, reaguje na nju. Pošto mi, inače, važimo za
dobre drugove, to je sad, u stvari, neka vrsta internog zezanja
između Kremera i mene: on treba da dokuči zašto baš ta pjesma i
na taj način, pa ćemo mi to uz kafu da raspravimo! (Smeh).
Fino. Blago tebi kad možeš sebi da
dopustiš "interno zezanje" na ploči.
- Sigurno, to je poslastica.
Kojo, ja te volim!
Sudeći po pesmi "Plomba za
Zelenog zuba" i omotu koji nekim strip-situacijama podseća na
ono što iz ploče u ploču radi Koja, očigledno je da si njime
isprovociran. Pozitivno ili negativno?
- Apsolutno pozitivno! Jedina domaća
ploča koju sam imao u svojoj veeelikoj diskoteci, bila je Disciplina
kičme -"Sviđa mi se da ti ne bude prijatno". Kad sam ja
to čuo, mozak mi se zavrtio skroz! Dolje u Crnoj Gori - Boka
Kotorska, turisti, sunce, Njemice, ovo-ono... ali kad sam čuo ovo,
rekao sam sebi: Gotovo! Jednostavno mi se mozak toliko okrenuo, da
sam napravio nekakav mentalni salto mortale, pao u Beograd, i šta se
poslije dešavalo, jasno vam je.
Da li se poznajete vas dvojica?
- Ma, poznajemo se, ih! Prepad'o se on
od mene, kad sam ja dolazio prije 5-6 godina u Beograd pa ga napad'o
za autogram i da se upoznamo! "Tiii si mooj car! Tiii si
supeeer!" (Smeh)
Ee, prošlosti, prošlosti!
- Ma, to je sjajno, čuješ. Pazi, Koja
je autor koga i dan-danas ljudi koji ga cijene, nedovoljno cijene. To
je snaga, znaš kolika snaga treba da ploča "Sviđa mi se..."
uopšte iziđe, a još da poslije pređe da snima za PGP! Ja sam ih
prevario, razumiješ, ali on nije, on je takav! A "Plomba za
Zelenog zuba" je iz poštovanja i ljubavi. Tu pjesmu pjeva
Doktor Dušan Aksić, privatni stomatolog koji ima ordinaciju na
Karaburmi.
Luđak pod vlastitom kontrolom
Na omotu ploče se stalno pominje
organizacija "KPGS". Ko su njeni članovi?
- Tu je Njegoš Serbezovski - fiktivna
ličnost koja živi u planinama Crne Gore, hrani se kozjim mlijekom i
šalje nam telepatske poruke. Zatim Bambus Meksikanac iliti Saša
Marković, koji se bavi slikanjem u automatu za fotografisanje - ono
što ima u Bezistanu, onda jugoslovenski Ninđa koji nam predstavlja
vojsku i zaštitu; i, konačno, Rambo Amadeus.
Tu, sa kabinom za slikanje ima neka
zanimljiva priča...
- Pa to je moj drug, čovjek koji živi
ovdje u Beogradu, i kome je životni koncept i umjetničko djelo što
se slikao u automatu sa raznim ljudima, maskama ili kulisama, i
nemojte se začuditi ako ga sretnete u automatu. A, inače, Rambo
Amadeus treba za organizaciju da zaradi neke novce, pa ćemo onda da
kupimo automat za slikanje, da mu izbijemo zadnju stranu i slikamo
pejzaže i cijeli svijet. Ali mislim da to nije zanimljivo.
Ali je zanimljiva pesma
intelektualac, kako ono kažeš u tekstu...
- Kažem intelektualac... a šta, ti
sad mene kao malo... nemoj zloupotrijebiti moju dobrotu, jer ako
budem samo malo krivo nasađen, ode sve u nepovrat!
Kako da ne! Sad ljudi treba da
steknu utisak da si svemoćan.
- Ne, nego da steknu utisak da sam ja
luđak pod vlastitom kontrolom. Ako izgubim kontrolu, mogu i mikrofon
da pojedem...
Dobro, šta je sa tvojom teorijom o
uticaju guslanja na rast ljudi u našim krajevima?
- Neću to da objašnjavam, kakvi. To
sam ja tebi privatno objašnjavao, a ne da sad svi znaju. Kao što se
u tajnosti držala radioaktivnost u Beogradu, tako se u tajnosti mora
držati i uticaj gusala i guslanja na nervni sistem čovjeka,
koji je inače veoma pozitivan.
Rock’n’roll u Jugoslaviji ne postoji
Zašto si na omotu rečenicom
"uključujući i hit"... istakao pesmu "Sokolov
greben" koja je sve, samo ne hit?
- Ma, pusti ti to šta TI misliš, i
uopšte tvoj ukus... svi vi zajedno jugoslovenski kritičari-mislioci
ste izmislili rock'n'roll scenu, scenu koje, zapravo, nema u
Jugoslaviji. Dragi moji čitaoci, rock'n'roll scena kod nas je jedna
izmišljotina, fikcija, vi samo sanjate ili ste hipnotisani. Kod nas
postoji samo folk i TO je ono pravo, a to što su neki dokoni tipovi
kopirali ono što se u Engleskoj događa da bi zadovoljili svoj
libido, to je... auuuu... al' sam zaglibio s ovim! Šta ću sad...
Pazi ovamo! Ko me sad ozbiljno shvati, taj mnogo griješi, mnogo!
Ajde da vidim šta ćeš da kažeš
za pesmu "Samit u burekđinici Laibach" koja je po meni
parodija na ljubljanski sastav.
- Čuj, parodija! Da li tebi uopšte
konzistentno zvuči to što si sad rekla: "parodija na Laibach"?
Misliš da je Laibach sam po sebi
parodija?
- Naravno! Ne može se nešto što je
parodija parodirati!
To je dakle neka vrsta pleonazma, kao i
- po tvom mišljenju - naziv pesme "Glupi hit"?
- Pa, da. "Glup hit" je
tautologija u širem smislu te riječi, jer da bi bio hit mora da
bude i glup!... (Razmišlja) Vidi, da ti kažem nešto: Ja bih mnogo
volio da sam popularniji od Bajage, ali mi to očigledno ne polazi za
rukom. I da mi neko radi psiho-test i pita me "Da li bi volio da
si popularniji od Bajage?" Bih! "Da li bi volio da imaš
više para?" Bih! "Da li bi volio da si ljepši i pametniji
od njega?" Bih! - Ali, ja pravim najbolje što mogu i dajem sve
od sebe, da, jednostavno, postanem "bolji čovjek", što
kažu neki umjetnici.
Ja snimam ove kompozicije - ove divne
sevdalinke - da bih postao lijepi, pametni čovjek, ništa više. Ali
sam se pomirio sa sudbinom - jasno mi je da toliko nerviram ljude...
i da mi svaki razgovor ili medijsko pojavljivanje jako štete,
(utučenog izraza lica) Prestaću da se bavim više ovim. Ja sam
jednostavno takav čovjek da bi trebalo da postoji za mene i slične
zakon kojim bi se zabranjivalo javno istupanje - uznemirujem, brate,
narod. Nije im dosta što su uznemireni političkom situacijom, nego
treba i ovakav jedan tip da im soli pamet! To ne valja... (Smeje se)
Jaoo, ovo je jako zabavno! Znaš da me
ovaj razgovor jako zabavlja! Volio bi da neki psihijatar ovo pročita,
pa da se poslije ispričamo ko ljudi! (Smeh).
Pored Koje, posebno ceniš i Boru
Đorđevića, čim si ga "pustio" da peva pesmu "Kataklizma
komunizma"?
- Njega sam zvao jer je on prvi udario
temelje toj nekoj slobodnijoj poeziji u našoj muzici. A meni je,
inače, ranije ideja o dovođenju Bore Čorbe na ploču bila isto
toliko "izvodljiva" koliko i da dovedem Josipa Broza na
ručak kući - to iz perspektive klinca u Herceg-Novom. No, jednog
momenta mi se ispunilo! Ne mislim na ručak, nego na ploču (Smeh)
Šta je sa sarajevskim novim
primitivizmom? Da li su oni na bilo koji način uticali na tebe?
- Ne, to su sve pametni momci kojima je
bio pun šešir tog primitivizma, pa su napravili reakciju na to. A
ovo što ja radim je čista AKCIJA a ne reakcija! Došao čovjek iz
rodnog kraja, pa prosuo šta ima: Hoćemo gusle! To je moj slogan!
Nisam ja baba!
Ovako kako pričaš ispada da svako
može da dođe u Beograd ili Zagreb i snimi odmah ploču, a znamo
koliko problema muzičari imaju sa disko-kućama.
- A, ne. Tu se grdno varaš! Nije to
baš tako, ali je činjenica da, kad prođeš neku provjeru, možeš
da dobiješ sve što želiš! Ja jednostavno znam da tu ima ko misli
za mene - kao u vojsci! Mogu samo da kažem da mi je lijepo tamo kad
odem, sve je regularno, popijemo kafu...
Kako možeš sad da ih bogznakako
hvališ, a svi znaju da si onomad napravio pesmu "Pegepe ertebe"
u kojoj si ih "fino" zezao?
- Eee - to je vrhunski vid saradnje! Ja
u pjesmi mogu da kažem šta god hoću! A oni, opet, protiv te pjesme
nisu imali ništa!
Pa, ipak nije objavljena na ploči.
- To se zbilo u dogovoru sa mojim
producentom, jer je čuvamo za kasniji maksi-singl, a i mnogo je da u
dvije pjesme na ploči pominjem ime disko-kuće...
Da, da. Kao.
- Ma, ne "kao" nego ozbiljno!
Vidiš, svi kukaju ne valja "Jugoton", ne valja PGP! - Svi
valjaju! Samo MI ne valjamo! Ja ne znam nijednog rock muzičara koji
osam sati dnevno radi svoj posao - svi se bude poslije 12, niko ne
vježba svoj instrument... osim nekolicine, nema kod nas
profesionalaca! Šta ima da se žalimo. Tako nam je kako nam je!
Bilo kako bilo, verujem da si
zadovoljan svime što se dešava sa ovom pločom, a i njom samom? Ovo
je ono što si hteo, zar ne?
- Ne, apsolutno NE! Jer onog momenta
kad čovjek napravi 100% šta hoće, može poslije samo da izgori,
ništa više. Tu ima još milion stvari koje bih promijenio. Pa čak
i ako napraviš sve kako treba, može da se desi da ploča na kraju
preskače, ili krčka po jednom kanalu! (Smeh) A ionako ćemo poslije
svi da umremo, tako da je svejedno.
Šteta, taman sam mislila da ćeš
reći da si zadovoljan, pa da "optimistički" završimo.
- Ma, zamisli sad tog licemerja kad bih
rekao "ovo je moja najbolja ploča do sad" ili "ovdje
se nalazi deset hitova". Pa nijesam ja baba da pričam tako! Sve
je u životu produkt slučajnosti, pa i ova ploča.
Razgovarajući ovako s tobom, došla
sam do zaključka da si ti, u stvari, jedan pametan, pa čak i lepo
vaspitan čovek, koji se jednostavno poigrava svojim imidžom: ako
hoćeš da budeš odvratan - odvratan si, a ako hoćeš da budeš fin
- onda si fin.
- Eee, ne poigravam se ja svojim
imidžom, nego svima VAMA! Hohohooo!
Razgovarala: Tanja Petrović (Pop
rock, 1990.)
