Rambo Amadeus 1990: Bio sam malo ispred vremena kada sam pravio "Kataklizmu komunizma"

Januar 1990: Ništa užasnije od Ramba Amadeusa u "otkačenom" stadijumu, spremnog na SVE da bi šokirao, i ništa interesantnije od Ramba Amadeusa raspoloženog za susprezanje temperamenta, i dugi razgovor.

Svako od nas je bar jednom (bilo na televiziji ili radiju) bio svedok trenutka kada Rambo podivlja pa počne da maltretira prisutne. 

Ovaj razgovor (na moju sreću) potvrđuje da on ima i svojih mirnih faza, kada priznaje da je i on nekad bio dete, obožavao neke od svojih sadašnjih kolega...

... i čekao pravi trenutak za dolazak u Beograd.

Sve u svemu, granica između Antonija Pušića i Ramba Amadeusa je sve nejasnija, zato budite oprezni: taj čovek nije za potcenjivanje!

Ti si jedan od retkih na našoj sceni koje ljudi baš vole ili baš mrze. Jedni misle da si sjajan, drugi da si lud?

- Znaš kako. Od 1945. naovamo, vlast, odnosno zvanična kultura i politika, tjerali su ljude da ne misle ništa i pravili od njih amorfnu masu koja se kotrljala kako je dirigovano. Zato su i danas neki ljudi nesposobni da aktivno uključe svoj mozak, i bilo šta što im donosi nerješiv problem, oni moraju da mrze.

Tako da se naši ljudi dijele u dvije kaste: oni koji razmišljaju i oni koje to strašno mrzi. Kada se pojavi neka provokativna faca - bilo ko - na primjer da se na televiziji fotomontažom pojavi neko bez glave, nastao bi haos! Nova, neobjašnjiva faca kad se pojavi ima sudbinu Giordana Bruna, pa u zavisnosti od toga koliko su ljudi radikalni, oni misle ili spaljuju.

I šta će onda biti s tobom?

- Ma, to uopšte nije važno. Potpuno je nebitno.

Sigurno. Ako si preživeo "Koncert za 28 usisivača" koji si pre Rambo-faze priredio u SKC-u, preživećeš i ovo sad.

- Ee, sad. Mogli bismo mi o svačemu pričat’ iz prošlosti...

Kod tebe ništa nije prepušteno slučaju: dosta stvari je vrlo aktuelno na ploči, počev od naziva "Hoćemo gusle" pa do "Kataklizme komunizma".

- E, to se slučajno pogodilo, jer, sam ja bio malo ispred vremena kada sam pravio tu stvar "Kataklizma komunizma" - tada se komunizam još držao koliko-toliko. Ali, dok je ploča izašla - to sve treba da prođe jednu proceduru u disko-kući koja traje od tri mjeseca do pola godine - dok je sve to prošlo "kataklizma" je stvarno uhvatila komunizam!

U dva slučaja se na albumu ponavljaju tekstovi pesama u različitim aranžmanima. Zašto?

- Pošto ja važim, u autorskim krugovima, za tekstopisca koji koristi poznate tuđe melodije, koristim ih, dakle, za ploču koja nije u potpunosti autorsko djelo, ja sam riješio da kažem - 'Ajde, nisam kompozitor, ali ćete zato vidjet’ kakav sam aranžer. I napravio sam po dvije pjesme iza kojih stojim svom snagom. Kao zanatlija.

To su "Santa Maria" i "Samit...", ali su meni mnogo čudnije "Plomba za Zelenog zuba" i "Sokolov greben"...

- E, ne bih pričao o kompoziciji "Sokolov greben" jer je to klopka za Doktora Kremera. On, kao važeći i aktivni rock kritičar, ima zadatak da izanalizira ovu pjesmu i, ako hoće, reaguje na nju. Pošto mi, inače, važimo za dobre drugove, to je sad, u stvari, neka vrsta internog zezanja između Kremera i mene: on treba da dokuči zašto baš ta pjesma i na taj način, pa ćemo mi to uz kafu da raspravimo! (Smeh).

Fino. Blago tebi kad možeš sebi da dopustiš "interno zezanje" na ploči.

- Sigurno, to je poslastica.


Kojo, ja te volim!



Sudeći po pesmi "Plomba za Zelenog zuba" i omotu koji nekim strip-situacijama podseća na ono što iz ploče u ploču radi Koja, očigledno je da si njime isprovociran. Pozitivno ili negativno?

- Apsolutno pozitivno! Jedina domaća ploča koju sam imao u svojoj veeelikoj diskoteci, bila je Disciplina kičme -"Sviđa mi se da ti ne bude prijatno". Kad sam ja to čuo, mozak mi se zavrtio skroz! Dolje u Crnoj Gori - Boka Kotorska, turisti, sunce, Njemice, ovo-ono... ali kad sam čuo ovo, rekao sam sebi: Gotovo! Jednostavno mi se mozak toliko okrenuo, da sam napravio nekakav mentalni salto mortale, pao u Beograd, i šta se poslije dešavalo, jasno vam je.

Da li se poznajete vas dvojica?

- Ma, poznajemo se, ih! Prepad'o se on od mene, kad sam ja dolazio prije 5-6 godina u Beograd pa ga napad'o za autogram i da se upoznamo! "Tiii si mooj car! Tiii si supeeer!" (Smeh)

Ee, prošlosti, prošlosti!

- Ma, to je sjajno, čuješ. Pazi, Koja je autor koga i dan-danas ljudi koji ga cijene, nedovoljno cijene. To je snaga, znaš kolika snaga treba da ploča "Sviđa mi se..." uopšte iziđe, a još da poslije pređe da snima za PGP! Ja sam ih prevario, razumiješ, ali on nije, on je takav! A "Plomba za Zelenog zuba" je iz poštovanja i ljubavi. Tu pjesmu pjeva Doktor Dušan Aksić, privatni stomatolog koji ima ordinaciju na Karaburmi.


Luđak pod vlastitom kontrolom



Na omotu ploče se stalno pominje organizacija "KPGS". Ko su njeni članovi?

- Tu je Njegoš Serbezovski - fiktivna ličnost koja živi u planinama Crne Gore, hrani se kozjim mlijekom i šalje nam telepatske poruke. Zatim Bambus Meksikanac iliti Saša Marković, koji se bavi slikanjem u automatu za fotografisanje - ono što ima u Bezistanu, onda jugoslovenski Ninđa koji nam predstavlja vojsku i zaštitu; i, konačno, Rambo Amadeus.

Tu, sa kabinom za slikanje ima neka zanimljiva priča...

- Pa to je moj drug, čovjek koji živi ovdje u Beogradu, i kome je životni koncept i umjetničko djelo što se slikao u automatu sa raznim ljudima, maskama ili kulisama, i nemojte se začuditi ako ga sretnete u automatu. A, inače, Rambo Amadeus treba za organizaciju da zaradi neke novce, pa ćemo onda da kupimo automat za slikanje, da mu izbijemo zadnju stranu i slikamo pejzaže i cijeli svijet. Ali mislim da to nije zanimljivo.

Ali je zanimljiva pesma intelektualac, kako ono kažeš u tekstu...

- Kažem intelektualac... a šta, ti sad mene kao malo... nemoj zloupotrijebiti moju dobrotu, jer ako budem samo malo krivo nasađen, ode sve u nepovrat!

Kako da ne! Sad ljudi treba da steknu utisak da si svemoćan.

- Ne, nego da steknu utisak da sam ja luđak pod vlastitom kontrolom. Ako izgubim kontrolu, mogu i mikrofon da pojedem...

Dobro, šta je sa tvojom teorijom o uticaju guslanja na rast ljudi u našim krajevima?

- Neću to da objašnjavam, kakvi. To sam ja tebi privatno objašnjavao, a ne da sad svi znaju. Kao što se u tajnosti držala radioaktivnost u Beogradu, tako se u tajnosti mora držati i uticaj gusala i guslanja na nervni sistem čovjeka, koji je inače veoma pozitivan.


Rock’n’roll u Jugoslaviji ne postoji



Zašto si na omotu rečenicom "uključujući i hit"... istakao pesmu "Sokolov greben" koja je sve, samo ne hit?

- Ma, pusti ti to šta TI misliš, i uopšte tvoj ukus... svi vi zajedno jugoslovenski kritičari-mislioci ste izmislili rock'n'roll scenu, scenu koje, zapravo, nema u Jugoslaviji. Dragi moji čitaoci, rock'n'roll scena kod nas je jedna izmišljotina, fikcija, vi samo sanjate ili ste hipnotisani. Kod nas postoji samo folk i TO je ono pravo, a to što su neki dokoni tipovi kopirali ono što se u Engleskoj događa da bi zadovoljili svoj libido, to je... auuuu... al' sam zaglibio s ovim! Šta ću sad... Pazi ovamo! Ko me sad ozbiljno shvati, taj mnogo griješi, mnogo!

Ajde da vidim šta ćeš da kažeš za pesmu "Samit u burekđinici Laibach" koja je po meni parodija na ljubljanski sastav.

- Čuj, parodija! Da li tebi uopšte konzistentno zvuči to što si sad rekla: "parodija na Laibach"?

Misliš da je Laibach sam po sebi parodija?

- Naravno! Ne može se nešto što je parodija parodirati!

To je dakle neka vrsta pleonazma, kao i - po tvom mišljenju - naziv pesme "Glupi hit"?

- Pa, da. "Glup hit" je tautologija u širem smislu te riječi, jer da bi bio hit mora da bude i glup!... (Razmišlja) Vidi, da ti kažem nešto: Ja bih mnogo volio da sam popularniji od Bajage, ali mi to očigledno ne polazi za rukom. I da mi neko radi psiho-test i pita me "Da li bi volio da si popularniji od Bajage?" Bih! "Da li bi volio da imaš više para?" Bih! "Da li bi volio da si ljepši i pametniji od njega?" Bih! - Ali, ja pravim najbolje što mogu i dajem sve od sebe, da, jednostavno, postanem "bolji čovjek", što kažu neki umjetnici.

Ja snimam ove kompozicije - ove divne sevdalinke - da bih postao lijepi, pametni čovjek, ništa više. Ali sam se pomirio sa sudbinom - jasno mi je da toliko nerviram ljude... i da mi svaki razgovor ili medijsko pojavljivanje jako štete, (utučenog izraza lica) Prestaću da se bavim više ovim. Ja sam jednostavno takav čovjek da bi trebalo da postoji za mene i slične zakon kojim bi se zabranjivalo javno istupanje - uznemirujem, brate, narod. Nije im dosta što su uznemireni političkom situacijom, nego treba i ovakav jedan tip da im soli pamet! To ne valja... (Smeje se)

Jaoo, ovo je jako zabavno! Znaš da me ovaj razgovor jako zabavlja! Volio bi da neki psihijatar ovo pročita, pa da se poslije ispričamo ko ljudi! (Smeh).

Pored Koje, posebno ceniš i Boru Đorđevića, čim si ga "pustio" da peva pesmu "Kataklizma komunizma"?

- Njega sam zvao jer je on prvi udario temelje toj nekoj slobodnijoj poeziji u našoj muzici. A meni je, inače, ranije ideja o dovođenju Bore Čorbe na ploču bila isto toliko "izvodljiva" koliko i da dovedem Josipa Broza na ručak kući - to iz perspektive klinca u Herceg-Novom. No, jednog momenta mi se ispunilo! Ne mislim na ručak, nego na ploču (Smeh)

Šta je sa sarajevskim novim primitivizmom? Da li su oni na bilo koji način uticali na tebe?

- Ne, to su sve pametni momci kojima je bio pun šešir tog primitivizma, pa su napravili reakciju na to. A ovo što ja radim je čista AKCIJA a ne reakcija! Došao čovjek iz rodnog kraja, pa prosuo šta ima: Hoćemo gusle! To je moj slogan!


Nisam ja baba!



Ovako kako pričaš ispada da svako može da dođe u Beograd ili Zagreb i snimi odmah ploču, a znamo koliko problema muzičari imaju sa disko-kućama.

- A, ne. Tu se grdno varaš! Nije to baš tako, ali je činjenica da, kad prođeš neku provjeru, možeš da dobiješ sve što želiš! Ja jednostavno znam da tu ima ko misli za mene - kao u vojsci! Mogu samo da kažem da mi je lijepo tamo kad odem, sve je regularno, popijemo kafu...

Kako možeš sad da ih bogznakako hvališ, a svi znaju da si onomad napravio pesmu "Pegepe ertebe" u kojoj si ih "fino" zezao?

- Eee - to je vrhunski vid saradnje! Ja u pjesmi mogu da kažem šta god hoću! A oni, opet, protiv te pjesme nisu imali ništa!

Pa, ipak nije objavljena na ploči.

- To se zbilo u dogovoru sa mojim producentom, jer je čuvamo za kasniji maksi-singl, a i mnogo je da u dvije pjesme na ploči pominjem ime disko-kuće...

Da, da. Kao.

- Ma, ne "kao" nego ozbiljno! Vidiš, svi kukaju ne valja "Jugoton", ne valja PGP! - Svi valjaju! Samo MI ne valjamo! Ja ne znam nijednog rock muzičara koji osam sati dnevno radi svoj posao - svi se bude poslije 12, niko ne vježba svoj instrument... osim nekolicine, nema kod nas profesionalaca! Šta ima da se žalimo. Tako nam je kako nam je!

Bilo kako bilo, verujem da si zadovoljan svime što se dešava sa ovom pločom, a i njom samom? Ovo je ono što si hteo, zar ne?

- Ne, apsolutno NE! Jer onog momenta kad čovjek napravi 100% šta hoće, može poslije samo da izgori, ništa više. Tu ima još milion stvari koje bih promijenio. Pa čak i ako napraviš sve kako treba, može da se desi da ploča na kraju preskače, ili krčka po jednom kanalu! (Smeh) A ionako ćemo poslije svi da umremo, tako da je svejedno.

Šteta, taman sam mislila da ćeš reći da si zadovoljan, pa da "optimistički" završimo.

- Ma, zamisli sad tog licemerja kad bih rekao "ovo je moja najbolja ploča do sad" ili "ovdje se nalazi deset hitova". Pa nijesam ja baba da pričam tako! Sve je u životu produkt slučajnosti, pa i ova ploča.

Razgovarajući ovako s tobom, došla sam do zaključka da si ti, u stvari, jedan pametan, pa čak i lepo vaspitan čovek, koji se jednostavno poigrava svojim imidžom: ako hoćeš da budeš odvratan - odvratan si, a ako hoćeš da budeš fin - onda si fin.

- Eee, ne poigravam se ja svojim imidžom, nego svima VAMA! Hohohooo!

Razgovarala: Tanja Petrović (Pop rock, 1990.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate