Kim Wilde, MIDEM 1983: Ekskluzivni intervju Dejana Cukića sa superzvezdom osamdesetih


April 1983: Kim Wilde je doputovala u Kan, krajem januara ove godine, kao najatraktivnija učesnica (u to vreme) tekućeg MIDEM-a (internacionalni sajam industrije ploča i muzičko izdavačkih delatnosti) i poput svake prave zvezde odmah (putem svojih predstavnika) dala do znanja da nikakvi kontakti sa izaslanicima štampe nisu poželjni.

To je, naravno, bio problem, ali posle dvadeset četvoročasovne grozničave potere, za čije opisivanje bi bilo potrebno mnogo više papira nego što trenutno imamo na raspolaganju, i uz obećanje (ludom radovanje) da će se Kim naći na naslovnoj strani jubilarnog Rocka, neumoljivi Balkanac našao se u garderobi zanosne Plavuše. Intervju je, pod brižnom prismotrom tate Martyja, mogao da počne.

Vi, Wildeovi, ste, izgleda, veoma složna porodica?

Da. Ja imam divne roditelje koji su mi oduvek davali stabilnost. Ne samo sad, sa mojom slavom i svim tim... Kroz šta god da sam prolazila imala sam njihovu podršku. Znaš, nije baš lako biti ćerka čuvenog oca (Marty Wilde je bio velika zvezda pedesetih i šezdesetih godina - prim. aut.) ali rastući uz njega imala sam prilike da shvatim kako je ovo posao kao i svaki drugi i da ostanem uvek sa obe noge čvrsto na zemlji.

Možda su ti već dosadila ta stalna pitanja o ocu?

Da je to samo zbog toga što je on nekada bio rock zvezda verovatno bi mi dosadilo, ali činjenica je da je tata veoma značajan za moju karijeru. Koautor je muzike i strašno je koristan u studiju. Jednostavno ne bih uspela da nije bilo njega.

Ipak glavni kompozitor je tvoj brat Ricky (Ricky Wilde, takođe nekada uspešan solo izvođač).

Da, moj uspeh je krenuo onda kada je Ricky počeo da piše pesme za mene. Ranije je tata pokušavao, ali to iz nekih razloga nije išlo. Pokušali smo sa nekoliko disko kuća još odavno jer ja sam očajnički želela da uđem u to... Ipak, tek sa Rickyjevim stvarima, valjda zato što je on mlađi i uz to moj brat, uspela sam da imam pravi odnos. On me je zamolio da napravimo demo "Kids In America", odneli smo to Mickieju Mostu u RAK Records i... to je moja životna priča.

Njih dvojica sada zajedno rade na tvom materijalu?

Obično Riki dođe sa idejom, a onda mu tata pomaže oko muzike. Ja sam za sada van toga, ali to mi ne smeta jer mi se ono što rade stvarno dopada. Volela bih, ipak, da jednog dana budem uključena u komponovanje, no trenutno sam najviše zaokupljena izvođenjem pesama u živo. Nedavno sam kupila sopstveni stan i u njemu imam klavir i magnetofon, želim da tu vlada kreativna atmosfera.

Posle objavljivanja albuma "Select" krenula si na turneju. Da li je to tvoja prva direktna veza sa publikom?

Još kada sam imala šesnaest godina išla sam sa tatom na put i pevala prateće vokale zajedno sa mamom. Ona je pevala niži, a ja viši glas.

Znači tada je počela tvoja karijera?

Neee, čak i pre toga. Sa jedanaest godina pevala sam pratnju na Rickyjevim hitovima. Uvek sam mnogo vremena provodila po studijima, oni su mi kao druga kuća... Ali da se vratimo ovoj turneji - to je ipak nešto sasvim novo za mene, sva odgovornost je na mojim leđima. Divno se osećam, uz to imam i fantastičan bend.

Kako je bilo večeras kada si pevala na matrice, a band svirao playback?

Imala sam u vidu da šou snima televizija i da će to gledati mnogo više ljudi nego što ih ima u sali. Njima je trebalo pružiti dobar nastup, a ne možeš imati mnogo poverenja u ton majstore na ovakvim mestima, nikada nisi siguran da ćeš biti predstavljen onako kako želiš da te čuju. To je veliki rizik, a ja ne volim da rizikujem kada postoji način da se to eliminiše.

Da li ti se život dosta promenio pošto si postala tako popularna?

Očigledno. Ne mislim da sam se ja kao ličnost izmenila, još uvek se družim sa istim prijateljima, ali... Da. U ovoj situaciji čovek odraste nekako mnogo brže. Dobiješ samopouzdanje i postaješ ambiciozniji. Postaješ i kritičniji prema stvarima koje te okružuju, kritičniji na jedan dobar, konstruktivan način. Uglavnom mi je uspeh doneo dosta pozitivnog; nema ničeg zbog čega bih se kajala.

Šta misliš o tome što te smatraju seks simbolom osamdesetih?

O tome zaista uopšte ne razmišljam. Ne ignorišem to, ali se i ne opterećujem. Ovo su moje ruke, moje telo, ono je tu... razumeš šta hoću da kažem? Nema tu o čemu da se razmišlja. Ne želim da se izmotavam, to je sve.U svakom slučaju, ako nemaš dobru ploču, ona se neće prodavati bez obzira na tvoj izgled.

Postoji mišljenje da ja prodajem dosta ploča zato što sam seks simbol. S tim se stvarno ne slažem - ljudi su kupovali ploče dueta Dollar i pre nego što je postala moda voleti Therezu Bazar. Nisam cinična; lepo je bilo videti se na naslovnoj strani magazina Face - ali da sam to shvatila suviše ozbiljno bilo bi svršeno sa mnom.

Da li poželiš ponekad da možeš da izađeš na ulicu i niko te ne prepozna? Anonimnost samo za trenutak?

Ne. Zaista ne. Ja imam anonimnost kad god to zaželim. Uopšte nije toliko teško biti anoniman. U gužvi na ulici, u Oxford Streetu... u bilo kojoj ulici, većina ljudi uopšte ne gledaju jedni u druge... Ako stavim šešir i tako pokrijem svoju kosu po kojoj me u stvari i prepoznaju, ili ako obučem suknju umesto farmerki, niko me neće ni primetiti. Sve zajedno, to mi i ne predstavlja nikakav pritisak jer ja i tako ne volim da se šetam gradom ili da idem u kupovinu...

Nimalo ne uživam u noćnim klubovima, izlascima na ta mesta, uopšte društvene kontakte takve vrste... Više volim intimnije situacije. Kada ne radim posećujem se sa prijateljima ili kod kuće slušam muziku.

Kakvu muziku slušaš?

Sve i svašta, zaista. Pokušavam da uđem u najrazličitije vrste muzike... Stvari koje se ne čuju često na radiju... Uživam i u hitovima, ali volim da otkrivam drugačije stvari. Dosta slušam soul, rock...

Čuo sam da voliš Joni Mitchell?

Nemam nikakve posebne miljenike. Mislim, ja volim Joni Mitchell, ali ima još mnogo talentovanih ljudi... Ne znam... Ne mislim da je dobro imati posebne favorite u bilo čemu. To ograničava ličnost... Osim omiljeni čovek koji ti postaje suprug (smeh). Razumeš šta mislim? Ne volim takve isključivosti kao "Ja volim Joni Mitchell!" i tu je kraj priče. A mnogi ljudi to rade, stalno čuješ te fraze: "Ja mrzim punk" ili "Ja ne volim džez", "Dosadan mi je rege"... stvarno glupo.

Ja mislim kad neko kaže da voli isključivo jednu vrstu muzike, to nije razumevanje ni tog stila već jednostavno obožavanje sebe u određenom imidžu.

Da. (Lepotica se slagala uz osmeh dok sam ja obrazlagao svoje teorije. Moj prokleti, beskrajno
dugački, neumorni jezik! Kim Wilde neodoljivo inspiriše čoveka da se pravi mnogo pametan.)

Kakav je tvoj odnos prema umetnosti?

Zainteresovana sam za sve vrste umetnosti... Uživam u poeziji, pišem i sama, sviram klavir... igram, volim da igram. Veoma sam vezana za umetnost, uostalom pohađala sam umetničku školu (Art College) i imala odlične ocene. Škola mi je uvek lako išla za razliku od Rickyja. On je zbog toga i ostavio pevačku karijeru, mada ima sjajan glas. Ja još uvek mislim da je njegova verzija "Kids In America" bila bolja od moje.

Bili ste sigurni da će "Kids In America" postati hit?

Kada Mickie Most kaže za nešto da je siguran hit onda se teško dešava suprotno.

(Sećam se, kada sam prvi put gledao taj video spot bilo je više nego jasno da se radi o sigurnom poslu. Čovek prosto nije mogao da zna čemu pre da se divi: izvanrednoj kompoziciji, besprekornoj vizuelizaciji ili senzualnosti pevačice. Sada, dok sedim svega nekoliko desetina santimetara daleko od Prelepe zaboravljam i pesmu i video, očajnički pokušajući da me pogled tih ogromnih očiju sasvim ne zbuni.)

Prvi singl pa pun pogodak - to mora da je stvorilo određeni pritisak?

Svakako. Moram da priznam da sam bila pomalo zabrinuta sve dok nismo uradili "Chequered Love". Tata i Ricky su napisali dosta pesama, ali nismo imali pravi singl. Onda, iznenada imali smo "Chequered Love" i sve je bilo OK.

Misliš li da je devojkama teže u šou biznisu?

Verovatno je tako. Većini devojaka nije baš lako da prođu u poslu i to se na žalost kad-tad odrazi na njihovu karijeru, ali kada neko odraste u atmosferi u kakvoj sam ja rasla, mnoge brige su prevaziđene u startu.

Da li si se ikada osetila izmanipulisanom?

Pa... Ne stvarno. Možda sam naivna, ali ne verujem da ikoga mogu kao na uzici voditi do studija, onda kod frizera pa na mondenska sastajališta. Neke tako lične stvari kao što je, recimo, izgled nikada ne prepuštam nekom drugom, ma kakav stručnjak da je u pitanju. Sa druge strane ima stvari u mojoj karijeri koje bi se drugačije odvijale da sam sama odlučivala, na primer turneja.

Želela sam mnogo ranije da krenem na žive svirke, ali uvek su mi umesto toga organizovali dosadna promocionalna putovanja na kojima sam samo davala intervjue, potpisivala ploče u radnjama. Kad god sam htela da insistiram, Mickie Most bi nestao van zemlje, ali sada je najzad sve u redu.

Sigurno si imala prilike da se upoznaš sa mnogim rock zvezdama?

To su uglavnom veoma površni susreti u studijama, na TV snimanjima ili prilikama kao što je ova (intervju koji čitate otrgao ju je iz dugog i srdačnog razgovora sa pevačicom Laurom Branigan - prim. Gnjavat.). Kirsty MacColl mi je dobra prijateljica, ona je divna, kao i Steve Strange.

Šta misliš o Adamu Antu?

Veoma ga poštujem. Sviđa mi se to što radi, visokokvalitetna zabava, a ja volim da budem zabavljena. Mislim da je veoma pametan i dobro je što postoji neko kao on. Osećam da smo mi u prilično sličnim situacijama, naravno, svako na svoj način.

Kakvi su planovi za budućnost?

Trenutno snimamo novi album i novi singl i... završavamo turneju po evropskim zemljama u kojima nismo bili prošle godine.

Nadam se da...

...ćemo doći i u Jugoslaviju (smeh). Možda jednom. Nažalost, to je zemlja o kojoj se u Britaniji malo čuje i malo zna. Volela bih da je upoznam.

Tek što sam zaustio da postavim još jedno pitanje, menadžer i gospođa mama Wilde su nas prekinuli sa obrazloženjem da Kim mora na scenu, drugi put te večeri (održana su dva programa - od 8 i od 11). Zatražio sam još potpis za čitaoce Rocka i...

Zdravo. Bilo je zadovoljstvo upoznati te.

I meni je bilo zadovoljstvo.

Lagao sam (i ona, verovatno). Ničeg prijatnog nema u upoznavanju tako lepe i pametne devojke kao što je Kim Wilde, ako je između vas ta nepremostiva barijera odnosa zvezda - radoznalac, ispitani - ispitivač.

Sutrašnje ovacije kolega u press-centru (bio sam jedini koji je dobio intervju) godile su sujeti, ali nisu mogle da izbrišu glupavi osećaj da bih rado menjao svih svojih jedanaest kanskih intervjua za jedan običan, neobavezan razgovor sa njom u nekoj od obližnjih kafanica. Prokleta je profesija-novinar.

Razgovarao: Dejan Cukić (Rock, 1983.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate