Slučaj grupe Balkan: Novosadskoj grupi se zamera da su neuspela kopija Štulićeve Azre... (1984)

Februar 1984: Nasuprot vladajućem "du-du-a" trendu u jugoslovenskom rocku, grupa BALKAN se "drznula" da zapeva o stvarima koje govore o ovim našim, svakodnevnim balkanskim problemima. Umesto podrške, stekla je epitet "lošeg plagijatora" - tipičan balkanski primer razračunavanja sa onima koji se razlikuju!

Mora se odmah na početku reći da prvi susret sa muzikom grupe BALKAN neizbežno asocira na AZRU i njenog šefa, NAJ-rockera prošlogodišnje sezone, Džonija Štulića.

Ali, nasuprot mnogima koji u grupi BALKAN vide jedino neuspelu kopiju ovog zagrebačkog benda, meni se iskreno dopao njihov pokušaj da "Štulićev rockerski eksperiment" spuste bliže zemlji i klincima, kojima komplikovane Štulićeve metafore nisu govorile baš previše.

Mišljenja sam da je atmosfera koja je stvorena oko muzike grupe BALKAN tipičan primer zbivanja u našoj rock muzici u njenoj grozničavoj trci da dostigne makar minimum onoga što rade njihove zapadne kolege.

Sam po sebi, ovaj napor ne bi bio ništa loše kada ne bi dovodio do situacije u kojima se svaki pokušaj da se svira nešto drugo i da se kroz muziku ispriča "neka svoja priča", osuđuje pre nego što se stvarno proceni prava vrednost muzike koja se razlikuje.

Sve se to sručilo na grupu BALKAN - sa muzičke strane nailaze na intelektualizovane osude da sviraju prevaziđen rock, naivan i staromodan, dok je sa tekstualne strane najaktuelnija tvrdnja o nasilnoj angažovanosti čije poruke današnjoj generaciji zvuče smešno.

Za uzvrat, ushićeno se pozdravljaju sve one grupe koje sviraju "skoro kao one sa Zapada" i koje se svojim tekstovima savršeno uklapaju u aktuelni "du-du-a" trend.

Ne bi ovo trebalo shvatiti kao tvrdnju da se grupi BALKAN nema šta prigovoriti.

Ali, da li postoji takva grupa u Jugoslaviji na čiju se muziku ne bi mogao staviti kritičarski prigovor? Sasvim je sigurno da ne postoji!

Međutim, jedna objektivna kritika nikada neće dozvoliti da se nešto osudi samo zato što iskače iz uobičajenih kritičarskih shema ili zbog toga što se razlikuje od preovlađujućeg trenda.

Na žalost, stvorena je veštačka atmosfera u kojoj se svaki pokušaj pevanja o "goloj istini" automatski svrstava u kategoriju "isforsirane angažovanosti" ili smešnog lamentiranja rock "fosila" nad vremenima prošlim.

Kako pomiriti angažovanost sa "ideologijom zaborava" u kojoj se prepuštanje životnim radostima nudi kao univerzalna pilula za srećan život neopterećene generacije?

Nije zbog toga čudno što veći deo domaće rock muzike postaje jedan od važnijih činilaca "generacijske kretenizacije" koja nijedan problem ne smatra toliko vrednim da bi se oko njega trebalo angažovati (ili čak, samo zabrinuti).

Doba omladinskog angažovanja i angažovanog rocka je zauvek prošlo sa burnim 60-im, tvrde ideolozi Ostvarene Utopije.

Međutim, nije teško u ovome videti lukav pokušaj proturanja ideologije "kraja svih ideologija", koja je odavno proverena kao efikasno oružje u borbi protiv svega novog. 

Naravno da u ovakvoj situaciji, svaki pokušaj pevanja o "tamnoj strani Utopije", nailazi na doček koji preživljava novosadska grupa.

Neki bi se stideli "balkanskog rocka", čak i onda kada bi se pokazalo da je to jedino čime možemo preći svoje balkanske ograde.

U jednom trenutku je to učinila "slovenačka rock-scena", budeći nadu da naša rock-muzika ne mora biti samo prepreka i loša kopija onoga što se dešava u Engleskoj u Americi.

U ime toga - i dalje navijam za BALKAN.

Napisao: Rade Grujić (Rock, 1984.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment