Počelo je fudbalsko prvenstvo Jugoslavije '87/88: Kako je Ćiro testirao Čavu, a Ivić izneverio Splićane

Avgust 1987: Glavnu reč će opet voditi klubovi "velike četvorke".

Navijače interesuje da li će posle svih peripetija i neregularnosti sad gledati bolji fudbal, pravednije suđenje, šampionat bez potresa...

Šta će nam doneti novo fudbalsko prvenstvo? To se već na startu pitaju fudbalski zanesenjaci. Svi želimo da svaki novi šampionat bude bolji od prethodnog. U svemu. Najviše čeznemo za regularnošću, objektivnim suđenjem, dobrom igrom, korektnošću i golovima.

Minula dva šampionata nose gorki pečat Slavka Šajbera. Uskovitlao je vetar sa velikih visina, a kad se sve sleglo shvatili smo da je više pepela i mulja nego vatre i bistrih izvora. Svi predsednikovi pokušaji bili su dimna zavesa ispred koje stoji njegova mala figura čoveka velikih ambicija.

Siva zastava se i dalje vijori na zgradi Fudbalskog saveza Jugoslavije. Šajber će ostati upamćen kao čovek koji je mnogo hteo, mnogo započeo... a tako malo uradio. Nije našao put izbavljenja, to je njegova tragična greška. Mnogo je kalkulisao, igrao na žici i na kraju pao.

Za mnoge neupućene on će ostati hrabri akrobata koji je izvodio svoju tačku na velikoj visini bez zaštitne mreže. I žaliće što nije uspeo.

U novom šampionatu, nadajmo se, bićemo više okrenuti fudbalu nego Šajberu. I već to će biti novi poen za najpopularniji sport.


"Partizan" ili "Zvezda"?



I pored toga što "veliku četvorku" već nekoliko godina ozbiljno ugrožava "Velež", pitanje novog prvaka, trebalo bi da reše dva beogradska kluba. "Večiti rivali" su glavni favoriti za šampionski tron. "Partizan" ima uigran tim, osim golmana Omerovića, svi ostali su tu. 

Posle veoma uspešnog Nenada Bjekovića za trenera je došao energični i iskusni Fahrudin Jusufi. Svaki sportski pedagog unosi nešto novo. Jusufi je trener intuicije, vrlo određeno oseća šta će se zbiti, bilo da je u pitanju igra tima ili pojedinca.

On sluti da njegova ekipa može negde i da posrne, ali neće pasti. Naprotiv, uveren je da će navijačima "crno-beli" pružiti drukčiji fudbal. U toj poletnoj i agresivnoj igri "crno-belih" biće i nešto od fudbala sa Rajne.

- Malo je bilo vremena da bismo već na početku šampionata mogli da ostvarimo moje ideje o igri "Partizana" - kaže Jusufi. - Ali, to će se već ove jeseni osetiti. Moja vizija je sve bliža igračima, oni su spremni da je ostvare, verujem u njihovu fudbalsku inteligenciju i kvalitet. Naš cilj je prvo mesto. Moja intimna želja je kup. Tu neostvarenu ambiciju nosim još iz igračkih dana. Moja generacija koja je bila tako suverena u prvenstvu i za pet godina osvojila četiri titule, nije bila pobednik kupa. U tom pravcu već oštrim ambicije svojih igrača.

Velibor Vasović je vrlo određen:

- "Crvena zvezda" mora da osvoji jedan trofej. Radićemo na tri razboja. Priznajem, najviše bih se radovao finalu kupa Uefa.

Inače, "crveno-beli" ne misle da su oslabljeni odlaskom Elsnera i Bračuna. O Jankoviću se više i ne govori jer je "Zvezda" proletos bez njega imala zlatnu seriju od sedam utakmica bez poraza.

Trener popularnog beogradskog kluba smatra da su Šabanadžović, Binić i mladi Prosinečki ozbiljno pojačanje i da je njegov tim danas jači nego što je bio juče.

Zbog velikih ambicija klub nije dozvolio odlazak Bore Cvetkovića u inostranstvo, mada bi "Zvezda" na tom transferu zaradila nekoliko stotina hiljada dolara. Već to dovoljno govori kako su velike ambicije ovog kluba ne samo u prvenstvu već i u Evropi.

Vasović danas ima u klubu i kod navijača neuporedivo bolju situaciju nego prošle godine. Više niko ne sumnja u njega kao stručnjaka od formata. Napadati ga danas - to je svetogrđe. Za godinu dana ovaj majstor reči i atmosfere uspeo je da sve kletve pretvori u blagoslov.


"Dinamo" ispred "Hajduka"



Sa novim prvenstvom iz maksimirske šume počinje da duva novi vetar. Ćira Blažević je uspeo u svojim velikim namerama. Doveo je Harisa Škoru, najtraženijeg jugoslovenskog igrača ovog leta. Škoro igra lako, prirodno, lepo... On bi trebalo da bude novi ljubimac navijača "Dinama".

Novajlija je i Osječanin Kasalo, izvanredni odbrambeni igrač.

Blažević je ovog leta priredlo još jedno iznenađenje: doveo je Zorana Čavu Dimitrijevića!

Ta nekada velika nada "Partizana" i jedan od najdarovitijih igrača poslednje decenije, na žalost, nije bio spreman da se podvrgne strogom režimu sportskog života profesionalnog igrača. Čava voli fudbal, to je van svake sumnje. Ali, voli život, društvo, duga noćna sedenja...

Bjeković mu je mnogo praštao, često pružao ruku pomirenja, ali nije vredelo.

Pero Zlatar, novi generalni sekretar "Dinama", uverava nas da se nešto prelomilo u ovom mladiću.

U Subotici je osetio dno pod nogama i trgao se. Blažević ga je testirao. Tražio je da se frižider u hotelskoj sobi napuni raznim stranim pićima. Čava je odoleo tom iskušenju. Sve je ostalo netaknuto, pio je samo koka-kolu. 

Ni to nije bilo dovoljno za opreznog Ćiru. Dao je nekoliko stotina miliona Dimitrijeviću u ruke da odnese "Spartaku" kao obeštećenje za ispisnicu. I sve je bilo u redu.

Sad svi u "Dinamu" veruju u čudo: da Čava zaboravi sve svoje stranputice, da se vrati fudbalu i ostvari ono što mu je darom bilo predodređeno - da bude fudbalski Pogorelić!

"Hajduk" nema sreće sa trenerima. Prvo su mislill da su u Joški Skoblaru dobili stručnjaka za nekoliko godina. Iznenala se umešao "Hamburger" sa tako izazovnom ponudom da joj ni bogati Skoblar nije mogao odoleti.

Čim se za to saznalo, počeli su pregovori sa Ivićem. Dugo je trajalo to natezanje, oživele su ružne uspomene, neispunjena obećanja kluba, postavljeni su novi zahtevi... I na kraju je sve bilo u redu.

Posle kratkih priprema i odlaska na turneju u Francusku, Ivić leti u Porto na pregovore. Sporazum je brzo postignut. Ostavlja svoje Splićane i postaje trener novog prvaka Evrope!

To je u Splitu bila tema nedelje. Za one najstrastvenije Ivić je "izdajnik". Razboritiji ga shvataju, kažu "puno je šoldi u pitanju, nije bilo lako odbiti". I tako su se "bili" našli u situaciji da angažuju Bugarina Ivana Vucova, nekadašnjeg selektora fudbalske reprezentacije naših suseda.

Ali, to nije jedina nevolja Splićana. U novo prvenstvo oni su ušli bez najboljih igrača: Gudelja, Gračana, Miljuša, Asanovića i Deverića. Pet reprezentativaca su van stroja i pitanje je kad će ko od njih moći da se javi novom treneru.

A bez takvih igrača koji su kičma "Hajduka", teško se može očekivati borba za vrh tabele.

Međutim, kad "majstor s mora" bude kompletan, onda će sve biti drugačije.

Fudbalsko nadmetanje između Zagreba i Splita dugo traje, još od pre rata. Navijači "Hajduka" najviše uživaju kad njihovi ljubimci trijumfuju nad dečkima iz maksimirske šume. Ali ništa manja radost nije ni na drugoj strani, kad "plavi" pobeđuju.

Tako će ta dva slavna kluba, uz beogradske "večite rivale", dati poseban ton ovom šampionatu.

Međusobne borbe "velike četvorke" su i najveća draž ove duge prvenstvene trke.


Šta mogu Mostarci?



"Velež" već godinama stoji pred kapijom trijumfa. Uvek mu je pred nosom neko od "velike braće" oduzimao titulu. To je počelo još od onih dana kad su "rođeni" imali sjajnu ekipu koju su predvodili Bajević, Marić i Vladić i igrali najlepši fudbal.

Poslednjih godina se to ponavlja. Jedino su u kupu Mostarci imali više sreće. Prvo im je Miloš Milutinović pomogao da se dodmognu dragocenog trofeja i da grad na Neretvi padne u fudbalski sevdah, da topla mediteranska noć bude kratka za dugo slavlje i veliku radost.

Neku godinu kasnije Bajević i Marić su svom klubu podarili ono što nisu mogli u prvenstvu - opet su bili pobednici kupa! I od tada su njihove ambicije vezane za prvenstvo. 

Ni ove godine "Velež" ne misli da je favorit "iz senke". Izuzev Jurića, koji je prešao u "Crvenu zvezdu", svi ostali igrači su tu. Jedina novost je rokada u stručnom štabu: Bajević i Marić su izmenili mesta. Sad je veliki golgeter "tehniko", a sjajni golman trener. Sarađivaće i dalje, ništa nije narušeno u harmoniji njihovih odnosa niti u koheziji kluba.

Mostarci imaju sjajan navalni red. Udarna trojka: Kajtaz, Predrag Jurić i Tuce je jača od bilo kojeg tandema (Vokri - Milko), čak i od "Zvezdinog" trija Cvetković, Musemić, Mrkela.

I srednji red Mostaraca (Gudelj, Skočajić, Karabeg) na visokom je nivou. Ono što objektivno umanjuje šanse tima sa Neretve je linija bekova i golman. Tu je najbolji pojedinac levi bek Hadžiabdić, mlađi brat nekada slavnog "Veležovog" internacionalca koji je fudbalsku karijeru završio u Engleskoj, ali to nije dovoljno.

Matijević više ne može da igra, godine su učinile svoje. Da Mostarci danas na golu imaju Envera Marića iz najboljih dana, njihove bi šanse bile mnogo veće, ovako...

I na kraju, mada bi po značaju to moglo da bude i na početku ovog teksta - sudije i suđenje.

I pored Šajberovih uveravanja da je "situacija sa sucima bolja", sve je kao i pre. Klubovi ih sumnjiče (ako im je rival dao više), traže izuzeće, svaki klub ima "čoveka za vezu sa sudijama", ni u žreb se ne veruje.

Možda bi jedino rešenje za naš posrnuli moral bilo da se do početka ne zna ko je od trojice sudija glavni. Tako je u Francuskoj. Tada bi klubovima bilo teže. Ne mogu da nude novac svoj trojici.

Ali, kako kod nas sačuvati tajnu?

Možda bi bilo najbolje da se sat pre početka meča, uz prisustvo predstavnika svakog kluba, iz šešira sa tri imena izvuče jedno.

Ako tako ne bude, sudije će se i dalje voziti "mercedesima" i skupim BMV automobilima, zidati kuće i vikendice - iako se zna da su im lični dohoci vrlo skromni.

Ali, pitanje porekla imovine smo odavno bacili u koš.

Fudbal, opštenarodna razbibriga, opet rasplamsava naše strasti, odvraća nas od sumornih misli o cenama, besparici, dugovima, ogrevu, zimnici... Da li su drevne potrebe još u nama, te nam je dovoljno hleba i igara.

Napisao: Mile Kos, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1987.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate