Biti mlad, a još i glumac, to danas
nije ni lako ni mnogo popularno. Kad god se nešto dogodi, mladi su
na udaru.
Mladi su ti koji neprestano nešto menjaju, nose duge kose, prave "opasne" filmove ...
Mladi su nestrpljivi.
Mladi su ti koji neprestano nešto menjaju, nose duge kose, prave "opasne" filmove ...
Mladi su nestrpljivi.
Ovako može početi priča o
otkazivanju predstave "Slike žalosnih doživljaja" u
Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Da li je to samo posledica mladosti, lude nepromišljenosti?
Da li je to samo posledica mladosti, lude nepromišljenosti?
U "Dnevniku" od 23. juna
čitamo da je predstava u režiji Slobodana Unkovskog otkazana
"neposredno pred početak" jer je mladi glumac "odbio
da nastupi". Iako se nalaze i neki pokušaji uočavanja korena
ovakvog postupka, novinar M. K. zaključuje da glumac "očigledno nije imao strpljenja".
Šta o
svemu tome govori mladi glumac?
"Ja sam odmah reagovao, čim sam
video tekst, i moj odgovor štampan je sledećeg dana, dakle 24.
juna", rekao je Milenković.
U pomenutom tekstu Milenković je izneo
probleme koji sigurno ne tište samo njega.
Posle završene Akademije potrebno je godinu dana staža da bi se dobio status umetnika, odnosno članstvo u Udruženju dramskih umetnika. "Kompleks diplome" takođe je veoma bitan, a glumac je naveo i razloge zašto je odlučio da otkaže predstavu.
Četiri meseca nije dobio ni dinar za svoju igru, a kada je pitao zašto ne uplaćuju odgovarali su da su ili uplatili, ili nešto slično.
"U pitanju je princip, zato sam otkazao", kaže ogorčeni glumac nadnesen nad svoj tekst u "Dnevniku".
Posle završene Akademije potrebno je godinu dana staža da bi se dobio status umetnika, odnosno članstvo u Udruženju dramskih umetnika. "Kompleks diplome" takođe je veoma bitan, a glumac je naveo i razloge zašto je odlučio da otkaže predstavu.
Četiri meseca nije dobio ni dinar za svoju igru, a kada je pitao zašto ne uplaćuju odgovarali su da su ili uplatili, ili nešto slično.
"U pitanju je princip, zato sam otkazao", kaže ogorčeni glumac nadnesen nad svoj tekst u "Dnevniku".
Zašto je neko u Srpskom narodnom
pozorištu imao potrebu da se "igra" sa mladim glumcem?
"Da mi je rečeno da para nema ja bih predstavu igrao. Ja volim svoj posao!"
"Da mi je rečeno da para nema ja bih predstavu igrao. Ja volim svoj posao!"
Milenković je rekao da nije tačno da
je predstava otkazana uoči početka. Postupio je prema ugovoru, gde
je precizirano da predstava u takvim slučajeviina mora biti otkazana
osam časova pre početka.
"To što je publika ušla u salu i čekala gotovo pola časa da počne predstava koju sam još pre podne otkazao stvar je proizvoljne procene ljudi iz Dramskog centra da se ja šalim kad tražim da već četvrti mesec izvrše svoju obavezu i pošalju mi honorar u predviđenom roku".
"To što je publika ušla u salu i čekala gotovo pola časa da počne predstava koju sam još pre podne otkazao stvar je proizvoljne procene ljudi iz Dramskog centra da se ja šalim kad tražim da već četvrti mesec izvrše svoju obavezu i pošalju mi honorar u predviđenom roku".
Postoje, dakle, dve istine, dva
uverenja.
Da li će se tek na Sudu utvrditi ko je govorio istinu?
U
svakom slučaju mladi glumac je znao šta ga, u ovakvim
situacijama, može snaći. Milioni odštete, niz neprijatnosti...
Pitanje je zašto, kad je predviđena predstava već bila otkazana, niko u Srpskom narodnom pozorištu nije pokušao da zameni repertoar i gledaocima ipak nešto ponudi?
Da li će se tek na Sudu utvrditi ko je govorio istinu?
Šta pozorište može biti i šta ono jeste...
Pitanje je zašto, kad je predviđena predstava već bila otkazana, niko u Srpskom narodnom pozorištu nije pokušao da zameni repertoar i gledaocima ipak nešto ponudi?
Kao i u našem fudbalu, i u našem
pozorištu one glavne predstave igraju se daleko od očiju publike.
Neki drugi glumci dele među sobom glavne uloge i stvaraju repertoar kakav im odgovara.
Nije li, možda, mladi glumac platio danak jednom vešto organizovanom procesu, u kome za takve kao što je on nije predviđeno ni mesto ni uloga?
Neki drugi glumci dele među sobom glavne uloge i stvaraju repertoar kakav im odgovara.
Nije li, možda, mladi glumac platio danak jednom vešto organizovanom procesu, u kome za takve kao što je on nije predviđeno ni mesto ni uloga?
"Tužno je što većina mojih
kolega koji misle kao i ja nema čak ni građanske kuraži da
progovore o složenoj situaciji u kojoj se našlo savremeno
pozorište, a time i Srpsko narodno. Donekle, mogu da ih razumem,
budući da moraju živeti od nečega, ali reagovanje na samovolju,
privatizaciju, menadžerstvo i druge maligne elemente u Srpskom
narodnom pozorištu danas je ‘prijeki nalog duha vremena’.
Svestan sam da ovako drastičan način
nije najbolji za rešavanje nekih problema ali je u postojećim
okolnostima bio neophodan.
Nadam se da će ljudi odgovorni za
sudbinu pozorišta, glumci, reditelji, dramski pisci, shvatiti da se
osnovni problemi teatra, ovde i sada, ne rešavaju silesijom mermera,
tehnike (kojoj se nema šta zameriti), već otvorenim i stalnim
dijalogom o tome šta pozorište može biti i šta ono jeste".
Ovako je govorio mladi glumac Radoslav
Milenković.
Diplomirao je prošle godine, u klasi Branka Pleše. Igrao je u nekoliko TV drama, filmu i seriji "Svetozar Marković", videćemo ga na ovogodišnjoj Puli u filmu Petra Šegedina "Široko je lišće", kao i TV seriji Marija Fanelija, "Baza na Dunavu".
Student druge godine intermedijalne režije, u klasi Bore Draškovića igrao je besplatno tri pune godine u Akademskom pozorištu "Promena", a u avgustu će na Lovrijencu, uz Ljubu Tadića, igrati glavnu ulogu u "Liru" Edvarda Bonda.
Diplomirao je prošle godine, u klasi Branka Pleše. Igrao je u nekoliko TV drama, filmu i seriji "Svetozar Marković", videćemo ga na ovogodišnjoj Puli u filmu Petra Šegedina "Široko je lišće", kao i TV seriji Marija Fanelija, "Baza na Dunavu".
Student druge godine intermedijalne režije, u klasi Bore Draškovića igrao je besplatno tri pune godine u Akademskom pozorištu "Promena", a u avgustu će na Lovrijencu, uz Ljubu Tadića, igrati glavnu ulogu u "Liru" Edvarda Bonda.
"Možda ću imati o čemu da
razgovaram sa glumcem koji je u mladosti prekinuo predstavu. U svakom
slučaju, neću otići na Silbu, da lovim ribu", završio je
Milenković.
Neko bi morao da počne.
Neko bi morao da počne.
