Muzičko leto '82, novi domaći albumi (1/2): Piloti, Orgazam, Balašević, Most, Lačni Franz, Pankrti




DVADESET GODINA – PILOTI (PGP RTB 2120755)



Ako malo pažljivije zagledate Kikijevu listu deset najdražih domaćih albuma, primetićete sve tri ploče Prljavog kazališta i to verovatno objašnjava određeno prisustvo Jasenka Houre na ovom albumu, naročito uočljivo u "Ja sam jurio za vetrom", koja je atmosferom veoma bliska Hourinoj "Noćas sam izašao na kišu".

Tu sličnost ne prestaju, ali se dalje mogu objasniti istim uticajima jer su i Houra i Lesendrić uvek rado isticali veliku ljubav prema Who i Rolling Stonesima, odnosno njihovim ekvivalentima - Jam i Clash.

Namera Pilota je da u nekom čisto muzičkom izrazu postanu jugoslovenski odgovor na Who, odnosno Jam i to je na "Dvadeset godina" mnogo uočljivije nego na prvom albumu koji je, uprkos neospornom šarmu, ipak bio samo skup ne tako srećno probranih i loše produciranih pesama iz raznih perioda konstituisanja Pilota kao grupe (sa tek časnim izuzecima).

Ovaj album uspostavlja ravnotežu između snimljenog materijala i aktualne sadašnjosti, otkrivajući publici godinu dana stariju i u svakom pogledu zreliju i uigraniju grupu, ali još uvek nedovoljno jaku da svojim prisustvom uzdrma ovdašnju rock-scenu.

Ploča ostaje nedorečena u stvaranju prave atmosfere i teško je reći zašto je tako; da li je u pitanju opet nedovoljno dobra produkcija (slab bas i prejaki bubnjevi), neadekvatan bubnjar ili, opet, nešto sasvim drugo.

Tu prestaju sličnosti sa Prljavim kazalištem, ali, kad obratite malo više pažnje na tekstove, javljaju se neke paralele sa grupom Film: tekstualno, Piloti su svojim tipično gradskim temama beogradski odgovor na zagrebačke probleme koje tretira Film u svojim pesmama.

Potencijalni hitovi: "Dvadeset godina", "Dan velike pobede" i "Džoni je kreno u rat". (Dušan Vesić)



KLIZAVI PROVOD – MOST (Suzy LP 371)




Ima nešto mnogo gore i od Aerodroma: oni se zovu Most, iz Mostara su (naravno) i pamtimo ih po romantičnoj pesmici "Plave oči" (kad to beše?).

U međuvremenu su momci spremili LP i dokazali teoriju po kojoj danas snima ko stigne; eto, oni su stigli i kad čujete jezivo iritirajući glas koji uz grozomornu muzičku podlogu peva beskrajno infantilne stihove 

(ako se "Ludi life, ludi life, sa njom živim ja/ludi life, ludi life/ludi life, ludi life, sa njom živim ja/ i ona sa mnom" uopšte mogu nazvati stihovima) 


ozbiljno se zapitate kakav to đavo tera ljude da se bave rock’n’rollom iako im je jasno da je to ćorav posao.

Sad će da me napadnu da sam ovih nekoliko "stihova" izvukao iz konteksta, što nije tačno jer ni o kakvom kontekstu ne može biti ni govora. 

Razlaz, ljudi! (Dušan Vesić)



LIŠĆE PREKRIVA LISABON - ELEKTRIČNI ORGAZAM (Jugoton LSY 63 127)




Električni orgazam je jedna od onih grupa koje su naglo i bez ikakve podloge izbačene na površinu, nudeći tek poneko interesantno muzičko ili aranžmansko rešenje, u većini slučajeva utopljeno u neinventivne tekstove, hronično lošu svirku i dranje koje bi teškom mukom pronašlo bilo kakvu sličnost sa pevanjem.

Drugi studijski album je, međutim, ogroman korak napred: Orgazam je zrelija i svirački neuporedivo uigranija ekipa, a i Gojković se promenio nabolje: prestao je da izigrava neobuzdano derle koje gura nos u stvari koje ga se ne tiču i okrenuo se sebi i svojim vizijama, stvorivši niz odličnih, sadržajnih i fino ironičnih tekstova u čiji kvalitet, na žalost, možete da se uverite tek ako ih pročitate jer ih nerazgovetno izgovara, sasvim ih podređujući zatvorenoj i na momente čak mističnoj atmosferi koja preovladava kompletnim materijalom.

Muzika je rastrzana, paranoična, često mračna, protkana ne uvek srećno upotrebljenim uticajima Doorsa i savremenih engleskih punk kretanja, a produkcija adekvatna materijalu, mada se ponekad možda previše insistiralo na, kako tekstualnoj, tako u nekim slučajevima i sviračkoj nerazumljivosti.

U svakom slučaju, Orgazam je opet napravio ploču za jedan određeni krug ljudi, mada će se on verovatno promeriiti u odnosu na početak koliko se i sam Orgazam promenio. (Dušan Vesić)



VRUĆI DANI I VRELE NOĆI - Razni izvođači (Jugoton LSY 61 710)




Evo jedne sjajne kompilacije za letnje raspoloženje: na jednom mestu "Jugotonovi" hitovi iz proteklog polugodišta, uz tri (sjajna) izuzetka (noviteta): 

"Radio" (Haustor), "On" (Zana) i "Osvrni se na mene" (Stidljiva ljubičica).

Ni ostatak ne dovodi u pitanje dobar ukus sastavljača: "Kenozoik" (Idoli), "Povezi me" (Xenia), "Zona sumraka" (Film), "TV" (Beograd), "Dokolica" (Električni orgazam), "Zaboravljena draga" (Laboratorija)...

... Azra, Kontraritam, Aerodrom, Zok, Animatori, La Fortunjeros, Izazov.

Na jednom mestu i za male pare ukupno 16 pesama ili po jedna sa svake iole vredne ploče izdate od kompilacije "Svi marš na ples" naovamo.

Ova ploča može da ima i sasvim drugi značaj, otkrivajući koliko je "Jugoton" u stvari moćan kada je u pitanju jugoslovenska rock muzika. (D. V.)






ADIJO PAMET - LAČNI FRANZ (HELIDON FLP 05029)




Zahvaljujući ovoj ploči mariborska grupa sigurno neće postati bogata ali će, nema sumnje, krug odanih prijatelja i simpatizera znatno proširiti.

Za razliku od mnogih ovdašnjih rock sastava čije nas ploče svakodnevno zbunjuju nemaštovitošću i prosečnošću, Lačni Franc od samog početka ostavlja utisak društva koje u sebi i oko sebe ima neizmerne naslage autorskih i sviračkih razloga.

Posle debitantskog albuma koji je po gotovo svim kritičarskim izborima uvršćen među pet najboljih iz prošlogodišnje produkcije, "Adijo pamet" sa deset snimaka, uravnoteženijim izborom materijala (stvarno je teško odabrati samo dve ili tri najbolje pesme!), doslednijom produkcijom i odličnom svirkom, već sad najavljuje kandidaturu za sam vrh u izboru "Ploča 82".

Taj groteskni crni humor ali i "dokumentarnost" Lačnog Franca, snažni autorski iskaz i sjajna interpretacija Zorana Predina, jedan pomalo arhaični ali drag "šmek velike grupe" i, uopšte, način na koji grupa "zrači", zaslužuje da postane privilegija mnogo većeg auditorijuma.

Lačni Franc na svoj način nastavlja jednu slovenačku liniju vratolomnog, neočekivanog i istinitog rocka koju je utemeljio svojevremeno Buldožer.

Međutim, to nije ni u kom slučaju oponašanje, već jedan zreo, pametan i hrabar postupak. "Adijo pamet" je ploča koja se daruje samo poštovanim osobama. (Petar Popović)



OBIČNE LJUBAVNE PESME – AERODROM (Jugoton LSY 63128)




Ovo je još uvek bolja ploča od prethodnog albuma Aerodroma ("Tango - Bango"), ali to ne znači da je i dobra. 

Sastoji se iz devet ljigavih i patetičnih ljubavnih pesama, a da bi sve bilo u stilu ljubavnih vikend romana, ubačen je i odlomak iz Štrausovog "Lepog plavog Dunava".

Ne pomaže ni to što umesto nežnog glasića Zorana Živkovića slušamo čvršći i sigurniji vokal Jure Pađena.

Ne pomaže ni to što je Aerodrom godinu dana stariji, iskusniji i svirački uigraniji.

Ne pomaže ni savršeno urađena produkcija Tinija Varge.

Od olova niko nije uspeo da napravi zlato, pa neće ni on. (D. V.)



DRŽAVNI LJUBIMCI – PANKRTI (RTV Ljubljana LD 0748)




Bez obzira na stalnu opasnost da čovek koji se zamisli ili kome se dopadne ploča Pankrta automatski bude proglašen za "sumnjivog", verujem da je drugi album ljubljanske grupe jedna od ključnih ploča domaćeg rocka.

Beleg sezone nestrpljenja.

Hrabra do suludosti, izazovna do raznih šokova, uzbudljiva do jeze, otvorena do svoje nužnosti - najbolji je dokaz da Pankrti nastavljaju dalje, ne ostavljajući svoje ideje i namere na pola puta ili nedorečene.

Lovšin je sa svojim kolegama izabrao ivicu kao osmatračnicu. 

Odatle se uvek najbolje vidi - samo je uvek prokleto opasno na takvim mestima biti. (P. P.)



N.K. DINAMO - RAZNI IZVOĐAČI (Jugoton LSY 10013)




Kao zakleti Zvezdaš ali i pritajeni simpatizer Dinama, jako sam razočaran ovom pločom.

Zagrebački dečki su najbolji ove sezone, a na ploči napravljenoj njima u čast nastupaju (uglavnom) šampioni ili majstorski kandidati nekih zaboravljenih prvenstava.

Ako je već 24 godine Dinamo čekao titulu - bilo je, valjda, dovoljno vremena da se nešto bolje i dostojnije tog čekanja napravi. 

(P. P.)



ZOK – ZOK (Jugoton LSY 61668)




Iza pseudonima Zok krije se večita selica Zoran Cvetković, verovatno najmalerozniji čovek jugoslovenskog rocka.

Odlazeći iz "Prljavog kazališta" i "Parnog valjka" na pragu njihovih velikih komercijalnih uspeha, nije uspeo da se skrasi ni u sopstvenom "Parlamentu", pa se konačno odlučio na samostalnu ploču za koju iskreno verujem da je napravljena bez ikakvih kompromisa, jer bi samo totalno lud čovek od ovakvog materijala mogao da očekuje veliku lovu.

Sastavljen od deset različitih eksperimenata, ovaj album prikazuje u jugoslovenskim okvirima sasvim originalan način razmišljanja jednog višestruko nadarenog momka.

Na prvo slušanje vam se muzika možda može učiniti i dosadnom, ali već pri drugom ne možete a da ne otkrijete bogatstvo interesantnih harmonija, nekoliko lepih melodija i smisao za prezentaciju koji nimalo nije za potcenjivanje.

Neke stvari ipak ostaju monotone - što je verovatno posledica neiskustva u glaziranju pesama, ali ja zato sa zadovoljstvom očekujem nastavak.

Sledeća ploča bi mogla da ispravi sve što je propušteno na ovoj i definiše Cvetkovića kao jednog zrelog autora. (D. V.)





PUB - ĐORĐE BALAŠEVIĆ (PGP RTB)




Kada sam poslednji put javno iznosio svoje mišljenje o ploči Đorđa Balaševića, nisam prošao baš najbolje.

Jedan slavni Sud je našao da kritika nije sastavljena od najprobranijih reči. Nastale su peripetije.

Ukratko, zbog ploče "Mojoj majci umesto maturske slike" ja dobih 860.000 dinara kazne, a Balašević svoj prvi zlatan LP trofej (što sam u "inkriminisanom" tekstu i predvideo - da slučaj bude zanimljiviji!)

Mada sam sebi obećao da više neću o Balaševićevim pločama, osim u krugu porodice, đavo mi ne da mira. U cilju izbegavanja nekog Suda biću oprezniji.

Pored brojnih aranžerskih nedoumica ovaj album mi se daleko više sviđa od prvog. Đorđe Balašević je bio i ostao maestralni pesnik sa, prosto, neverovatnim darom da sve mešovitosti vojvođanskih sudara kulture, mentaliteta, običaja i naravi dočara na način koji neće nikog uvrediti ili ostaviti ravnodušnim.

Poštujući tradicije i svačije prošlosti, on na izgled lenjo ali strašno efektno stvara sliku
sveta što je korak iza zbilje, ali predstavlja oazu obarajućeg šarma i intime koja (ipak) još u svakom živi.

Oduvek delujući u jednoj posve zasebnoj kategoriji, Balašević je trajno zakupio mesto za sebe ne obavezujući nas parolama, obećanjima, proviđenjima.

Njegov legat je sačinjen od pomalo neverovatnih ali vrlo dragih ispovesti o ljudima i sudbinama.

Njegov žal i uzdah za prohujalim vremenima nema nikakav tajni eho, nikakvu zakulisnu ideju, ne nosi atmosfere koje golicaju ili provociraju. To su vojvođanski zapisi što ne opterećuju već strašno prijaju.

U tom svetlu "Pub" je korak najdalji. Pošto je na Svetog Nikolu čuo neotpevane priče jedng društva, Đole je seo i napravio zbirku za svoj treći album.

Odmah da priznam: nisam imun na pesme "Ratnik paorskog srca", "Boža zvani pub", "Za treću smenu", "Na pola puta" i sve više razumem onu "bezobraznu" ali surovo tačnu priču o pevčevoj prolaznosti.

Glupo je Đoki zamerati što mu ploča nema atmosferu pesama na papiru. On to, izgleda, tako voli i to je njegovo pravo.

Samo taj veleslalom kroz stilove i zvukove u svakom slučaju nije kvalitet i kvalitet nikada neće biti. Zna on, vrlo dobro, da se logično nikada ne spajaju "Ezerjo" i "Pecka".

Želeo bih da čujem pesme Đorđa Balaševića u muzičkom tumačenju Brane Živkovića. Da to čujem pa makar ponovo izlazio pred Sud. (Petar Popović)


 2/2: Film, Idoli, Čorba, Divlji anđeli, Izazov, Andrej Baša...


Obrada: Yugopapir, foto: Discogs (Rock 82, Džuboks 1982.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate