To famozno matursko veče 1981: Zdravo istražuje koliko će vas izaći novo perje, klopa, piće, muzika



Pravo raspoloženje i sklonost maturanata izgleda da najbolje procenjuju trgovci. Udarne reklame robnih kuća upućene su na adresu svršenih srednjoškolaca: Budite čarobni... specijalno za vas... na maturskoj večeri igraćete najbolje u našim cipelama 



Kad bolje razmislim, mi smo bili jedna prilično tunjava generacija. Bez čvrstih stavova, ravnodušni i uspavani, što je najgore, bez ideja. Tako su nam prolazili dani u školi, tako nam je prošlo i matursko veče.

Dopustili smo da "Jugoturs" misli umesto nas, da nam matorci kroje zabavu po svom ukusu...

Potrpali su nas u autobuse i odvezli u "Jugoslaviju". Duge haljine i ispeglana odela bili su žalosno izgužvani i pre nego što je slavlje počelo.

Kako smo samo bili smešni onako uparađeni i ukočeni! Ali, u "Jugoslaviju" se ipak nije moglo u farmerkama i patikama...

Sve što se te večeri dešavalo u sali ovog beogradskog hotela ostalo je u sećanju zamagljeno. Ničeg toliko lepog da bi se pamtilo.

Sećali smo se onog posle, u "Šansi", oko tri, četiri po ponoći. Nije nam smetalo što je bila zatvorena. Na metalnim baštenskim stolicama bilo nam je lepše nego na tapaciranim plišanim foteljama. Čekali smo zoru i pevali za svoju dušu.

S prvim suncem pozdravili smo polivače, snene tramvajdžije, tek probuđene šetače pasa i onako "udešeni" krenuli na vruć burek i jogurt... i shvatili da je prethodno veče bilo veliki promašaj.

Od tada je prošlo deset godina i mnogo toga je trebalo da se promeni.

Izgleda da nije. Današnje generacije, na žalost, nisu mnogo maštovitije od nas.

Sudeći po ugovorenim aranžmanima s beogradskim hotelima i restoranima, i ove godine mnogi će svoju zrelost "ozvaničiti" u "Jugoslaviji", "Metropolu", "Jezeru", Skadarliji... Biće uštogljeni i "usvirani", žuljaće ih nove cipele, izbegavaće đuskanje da se toalete ne natope znojem, zabavljaće ih tezgaroši skupljeni za tu priliku. 

Da ne pričamo o svoti koja će biti skuckana za to veče. Za novo perje - 4.000, za klopu, piće i muziku - blizu 1.000, dakle, najmanje pola miliona! Apsurd!

Da zlo bude veće, poslednjih godina, glavni hit je haljina ili odelo dobavljeno iz Trsta. Još dve hiljadarke pride. Ima li smisla sve to?

U nekim stvarima današnje generacije su zrelije i naprednije od ranijih, ali u ovoj izgleda nisu.

Kao po inerciji, poput prethodnih, opredeljuju se za kafanu s muzikom, masnu prasetinu i razvodnjeno vino, na sveopštu radost i zadovoljstvo ugostitelja, iako će sve to imati kasnije, kad budu proslavljali neku godišnjicu mature.

Tu i tamo sevne maštovita mladalačka ideja, ali i ona brzo ugasne i utone u sivilo i malograđanštine. Prošle godine, čitava odeljenja nekih beogradskih škola pojavljivala su se poslednjeg dana obučena u iste majice, izražavajući time neku svoju generacijsku složnost i jedinstvo, slobodu i neobaveznost.

Ipak, nisu odoleli da za matursko veče obuku nešto specijalno.


Samo ne kafana...



Ipak, ima nade da stvari kreću nabolje. U nekadašnjoj Prvoj ekonomskoj maturanti razmišljaju drugačije nego njihovi vršnjaci u drugim školama:

- Nismo još konačno utvrdili, ali razmišljamo o predlogu da se ide tri dana u Bašku Vodu. Preko ferijalnog saveza - kaže Branka Sarić, učenica IV razreda. - Za 1.500 dinara. To nije malo, ali bilo gde u Beogradu, za samo jedno veče, potrošili bismo više. 

Odlazak u restoran podrazumeva svečanu odeću i razne usputne troškove pa bi to sigurno premašilo sumu od 1.500.

U ferijalnom odmaralištu možemo da budemo obučeni kako želimo, slobodni i neizveštačeni.

Profesori nisu baš oduševljeni. Oni su za to da se ostane ovde ili da se, po drugom predlogu, ide na Divčibare.

Postoji i treći predlog: nude nam da provedemo dve nedelje u školskom odmaralištu u Cavtatu, ali to bi bilo previše pošto svako od nas planira da kasnije ide i na letovanje.

I u nekim drugim školama, bivšoj Prvoj i Drugoj gimnaziji, čuju se sporadične izjave kako su duge haljine i kravate prevaziđene. Da li će to biti opšte prihvaćen stav - ne zna se.

Zna se jedino da nisu imali dovoljno snage da se odupru kafanskom štimungu: prva škola pregovara sa restoraterima u Skadarliji, a druga će, zajedno sa Vojnom gimnazijom u Dom JNA ili Dom garde...

U nekadašnjoj Petoj gimnaziji i Trgovačkoj školi još se nisu opredelili. Gotovo da i nisu razgovarali o tome. Odlučiće se najverovatnije u poslednji čas, kad ne bude mnogo izbora. Voleli bismo da ipak izaberu nešto drugačije, lepše nego što je - kafana.

Pravo raspoloženje i sklonost maturanata izgleda da najbolje procenjuju trgovci. Udarne reklame robnih kuća upućene su na adresu svršenih srednjoškolaca: "Budite čarobni... specijalno za vas... na maturskoj večeri igraćete najbolje u našim cipelama..!"

Kao da najveći ukras nisu oni sami!

Tekst: O. P, obrada: Yugopapir (Zdravo, maj 1981.)


Pre svega - zezanje!



Rada Đuričin, bivša maturantkinja, glumica i majka jednog maturanta:

- Nije važno na koji način i gde će se proslaviti matura. Jedino je važno da su svi zajedno, da su raspoloženi, da sebi daju oduška što su prošli jedan period života. Moj sin je takođe maturant. Njegovi drugovi planiraju da maturu proslave trodnevnim izletom u Rovinj. 

Nisam protiv toga, ako je dostupno svima. Ali, ako nečiji roditelji to mogu da plate, a nečiji ne (ili da to učine uz velika odricanja) onda smatram da je besmisleno.

Čak i da nekom učeniku pomognu drugovi ili škola, on bi se osećao neprijatno, bio bi više potišten nego veseo. Možda na proslavu ne bi ni došao.

Najbolje bi bilo da škola obezbedi novac za sve učenike i tako isprati generaciju od koje se rastaje.

Možda bi bilo najlepše da se maturske večvri priređuju kao maštoviti karneval ili maskenbal, da sve bude u znaku velikog zezanja. Ludo veče koje će se uvek pamtiti!



Podržite Yugopapir: FB TW Donate