Muzičko leto 1982 / Pero Lovšin, Jasenko Houra, Nebojša Čonkić: Vaše mišljenje o punku danas?




Nije važna forma u kojoj taj dijalog pokušavamo da stvorimo, važna je njegova ideja, potreba povezivanja, radikalnijeg mišljenja, njegovog potpunijeg i slobodnijeg izražavanja

Postavili smo trojici najpoznatijih domaćih aktera punk pokreta isto pitanje: Kako sada vidite punk i koliko ste mu i na koji način privrženi? Evo odgovora ljudi koji predvode Pankrte, Prljavo kazalište i Pekinšku patku.


*****



Pero Lovšin: Značaj punka, a i njegova suština su u tome što je vratio način razmišljanja i njegovu formu na pravi, pošten rock'n'roll. Što je kroz zajebanciju, otkačenost, jednostavnost uspeo da kaže ono što je hteo.

I sad mu se zamera što je izašao iz te svoje ortodoksnosti, iz te forme na koju su svi navikli.

To je čista glupost!

Pa, punk ne može nikada biti ortodoksan, on je već sam bio protiv bilo kakve ortodoksnosti. Sve mora ići dalje, razvijati se, glupo bi bilo ostajati na onome što je bilo.

Da je tako bilo ranije ne bi bilo ni punka.

Potrebna je radikalizacija, a punk je po meni ništa drugo do radikalizacija jednog Dilana, naravno u njegovoj početnoj fazi, jednog Donovana, uopšte razvoj, napredak te struje protestnih pevača




I punk postoji i sada, pogrešno je mišljenje da njega nema, da je gotov.

Cilj koji hoćemo s njim da realizujemo je u stvari jedan novi dijalog unutar kulture, unutar celokupnog društva.

To nije samo punk kao muzika, to je uopšte fenomen rocka, njegova povezanost sa medijima, sa filmom, literaturom, likovnim umetnostima...

Nije važna forma u kojoj taj dijalog pokušavamo da stvorimo, važna je njegova ideja, potreba povezivanja, radikalnijeg mišljenja, njegovog potpunijeg i slobodnijeg izražavanja.

I značaj punka, njegovu vrednost, niko ne može osporiti.



Jasenko Houra: Kada sam počinjao, meni je punk mnogo značio; njegova jednostavnost, otvorenost, mogućnost komunikacije sa ne tako mnogo tehnike...

A to mi je bilo potrebno, ta jednostavnost, jer bar u početku imao sam toliko toga da kažem; međutim, tehnički mi je bilo prilično teško.

I tu mi je pomogao taj izvorni, bazični rock'n'roll; po meni punk je u stvari pravi rock'n'roll, samo što se kroz njega na jedan specifičan način izrazila jedna posebna generacija, generacija s kraja sedamdesetih.

Naravno, punk se kasnije menjao, razvijao, dopunjavao, što je sasvim normalno, glupo bi bilo uopšte očekivati da on sada godinama ostane potpuno isti.

Mora da se razvija.

Na kraju, i ja se razvijam, grupa se razvija, prolazi vreme i ljudi po malo menjaju način razmišljanja i to je dobro, mada su mi ti počeci, taj prvi punk period i mene i Prljavog kazališta veoma dragi.

Ne stidim ih se, a i zbog čega bih?

Sada razmišljam malo drugačije, muzika koju sviram nije više kao ona od pre četiri-pet godina, ali ni ja nisam onaj isti od tada.

Onda sam onako mislio, tako svirao, tako osećao... Drag mi je taj period.



Nebojša Čonkić: U vreme kada se pojavio, punk je bio preko potreban, čak neophodan muzici koja se u to doba svirala. I iz njega je proizišlo sve pozitivno u današnjoj muzici.

Da ga nije bilo, mi danas ne bismo slušali ovako dobre stvari.

Još nešto: Pogrešno je mišljenje da je punk definitivno prošao!

On postoji, još se svira, jedino što nema onakav značaj kao pre pet godina. I, naravno, nema istu formu kakvu je imao.

On se menja, razvija: pogrešno je ostati na onome što je nekada bilo, mada je još pogrešnije sada sve to negirati.

Ne treba zaboraviti šta je kod nas doneo. Mlade grupe mnogo lakše i brže izdaju ploče nego ranije.

Doneo je veću slobodu u stvaranju, okrenuo se interesovanjima mladih i to van svih otrcanih šablona.

Pomogao je i čisto muzički: vratio je pravi, jednostavni, izvorni rock'n'roll.

Zabeležio: Bane Obrenović, obrada: Yugopapir (Rock 82, leto 1982.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate