Da li će Žilnik dobiti pare da završi "Lijepe žene" / Komisija: Pa ovo uopšte nije komercijalno (1986)




Tu je počeo onaj ružni deo igre koji našu Jugu uporno drži na začelju kompozicije (umetničkog) "Progresa" kojom se Žilnik bavi u svim svojim filmovima. Na jednoj strani "predstavnik", na drugoj strani čovek čije ime ispisuju u svim prigodama kad treba sačiniti listu od deset naših najvećih filmskih nagrada "svih vremena" 



Uprkos svemu, on je krenuo, radeći svoj novi projekat više od energije nego od para. Skrpio je tri (provokativne) rolne i sad mu treba još nešto malo love. Sticajem slučaja pogledali smo taj materijal, a pogledali smo i scene koje obično prate Žilnikove projekcije, ali nisu neobične ni za ostatak naše kulturne produkcije...


*****



Lepo kaže onaj mišićavi agent, junak Jana Fleminga, britanskog mornaričkog obaveštajca iz prošlog rata: "Nikad ne reci nikad"!

I stvarno, mislio sam da se u zgradi "Filmskih novosti" ni u ludilu ne može prikazivati "nešto drugo". Vraga, gledao sam tamo novi film Želimira Žilnika, lično. Mo'š misliti, Žilnik u "Filmskim novostima"!

Naravno, čim sam pozvan zbrisao sam sa posla i dobio minus za nedolazak na sastanak moje organizacione jedinice koja je birala kandidate za radnički savet (ili nešto slično?) i sjurio se pored Sajma u mermerom popločanu kuću našeg proizvođača socijalističkih uvodnika za sat i po uživanja u mraku.

Mislio sam, videću film koji se nestrpljivo iščekuje, o kome se puno priča (pisao Tirke u "NIN"-u, bilo u "Petkom u 22"), a posle se ispostavilo da sam prisustvovao i jednoj od onih stvari koje našu Jugu čine ružnijom umesto lepšom.

Naravno, nije reč o filmu. Film je OK, jer je drugačiji, nov i dobar.

Biće dobar, jer ono što smo gledali bio je, za ovu priliku, "upakovan" materijal u tri rolne od po pola sata. Kad se ugasilo svetlo i krenula projekcija saznao sam da je "prilika" upriličena zbog "predstavnika" distributera.

"Predstavnik" je trebalo da vidi film i odluči da li će dati svoju (to jest našu) lovu za završetak filma: montažu, izradu kopija u ostalo što sledi.

O novom Žilnikovom filmu već se dosta zna.

Naslov (zasad) je "Lijepe žene prolaze kroz grad", žanr naučna fantastika (za naivce), podvrsta negativna utopija (takođe za one koji još misle da film šalje "poruke"), vreme zbivanja godina 2041, mesto zbivanja Beograd, junaci svi mi i vi, plus filmovi koje pamtimo, plus naša stvarnost i perspektiva (opet za one iz prethodnih zagrada).

Film priča o našoj prestonici u stotoj godišnjici starta naše nove istorije. Iz sadašnjosti su sačuvane osam (ili beše šest) ribica, predstavnica naših starih krajeva preko kojih neki bivši masovici hoće da očuvaju sećanje na prošlost.

Ribići žive u gradu, iz kog se ne sme izlaziti budući da u favelama na obodu grada živi druga, divlja "rasa" sa kojom "građani" ne smeju dolaziti u dodir.

Kontrolu, očuvanje reda i poretka obavlja patrola koju glume (baš tako) Ljubiša Ristić, Goran Marković, Bata Kameni i Tomislav Gotovac. 

Naravno nekadašnji masovici, koje predvodi Ljuba Tadić, ne mogu da odole pa hoće da krenu u "akciju", ožive grad i slično, a lepotice prelaze u zabranjene favele i tamo otkrivaju oznojene dečake koji su im jako neophodni za one stvari.

U kritičnom trenutku stiže patrola da zavede red. Pre toga (a i baš tada) pojavljivaće se Vladimir Dedijer da nešto kaže, oraće se prva brazda na Kalemegdanu, biće "povešani" ogromni panoi sa Marksom, Lenjinom i Engelsom, biće malo diskretnog pipkanja, puno ironije, neko će izgubiti nevinost, neko iluzije, a neko će ostati uporan do kraja.


Pučista



Žilnik je još uporan, što će reći (stvaralački) živ i nepopravljivo drzak. Krenuo je u pravljenje ovog filma bez kinte, snimio pomenute tri rolne igranog filma, jer je, u stvari snimao i dokumentarac za TV Beograd (i obrnuto), a videćemo od svega će ispasti još nešto.

Neverovatno komplikovano za nekog ko ovu vrstu inata ne uzima zdravo za gotovo kao neuništivi "pučista" iz prostorija "Neoplante", sahranjivača stotinu i kusur milijardi.

Reč je, naravno, o lovi mada je ona najmanje bitna za ljude koji imaju petlju i volju za pravljenje filma iz čiste energije.

Materijal za "Lijepe žene prolaze kroz grad" očito nije iznikao iz bilo kakve SIZ-ovske kase.

Žilnik je za sat i po filma potrošio staru milijardu i malo jače, taman onoliko koliko naš prosečan reditelj spiska već na startu snimanja.

U stvari to je ono što nervira - čovek pravi filmove za smešno male pare, a uz to uvek nudi nešto novo i drugačije.

"A šta će reći mladi ljudi kad vide ovaj film?", zabrinuto je pitalo ozbiljno lice "predstavnika" distributera kad se izvrtela treća rolna filma i upalilo svetlo.

"Pa ovo uopšte nije komercijalni film", konstatovalo je zabrinuto lice "predstavnika".

Tu je počeo onaj ružni deo igre koji našu Jugu uporno drži na začelju kompozicije (umetničkog) "Progresa" kojom se Žilnik bavi u svim svojim filmovima.

Na jednoj strani "predstavnik", na drugoj strani čovek čije ime ispisuju u svim prigodama kad treba sačiniti listu od deset naših najvećih filmskih nagrada "svih vremena".

Umorni "predstavnik" se šetkao salom:

"Veliki je rizik ući u finansiranje ovog filma", kaže "predstavnik" zapenušanom Žilniku koji objašnjava zašto "drugačiji" film, zašto jeftin film, zašto bi bilo lepo da se "narodu daju" i ovakvi filmovi.

Slaba je vajda i od argumenata "za" tu prisutnih: jednog uvaženog "Kulturnjaka", dvojice jačih filmskih kritičara, jednog glumca koji je u međuvremenu postao živi spomenik.

Ne vredi, "predstavnik" je sumnjičav, kako "ući" u ovaj film u kome nema surovo povaljenih žena, prizemnih viceva, političke pompe.

Kako finansirati završavanje filma koji tera na razmišljanje.

"Videćemo", rekao je "predstavnik" i odžurio, posao čeka.

Sa kafom u želucu kojom nas je Žilnik častio (ogrebao se od žene da plati račun) pobegao sam iz mermernog hola "Filmskih novosti".

Bilo mi je muka od poniženja kojima sam prisustvovao.

Posle sam razmišljao o tome zašto su scene, poput ove sa "predstavnikom" u glavnoj ulozi, obična svakodnevica našeg filma, što će reći naše kulture, što će reći naše Juge.

Onda sam uzeo onu knjižicu crvenih korica na kojima piše "Rani radovi" i čitao šta su 1969. godine, sada uvaženi tipovi, pisali o filmu "Rani radovi" koji je ovoj zemlji iz Berlina doveo pravog "Zlatnog medveda".

Ej! Vi u "kulturnim" SIZ-ovima, u nadleštvima i komisijama!

Znate li da "Lijepim ženama" treba još samo malo para da bi se pokazale našoj pametnoj mladeži? Uradite nešto ili ćete deci pričati kako ste, "kad je trebalo" okretali glavu na drugu stranu i pravili se ludi?!

Napisao: Slavko Gajević, obrada: Yugopapir (NON, april 1986.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate