Snimala sam scenu na igranci. Treba da plačem. U prvom dublu su mi duvali mentol u oči. Nisam bila zadovoljna. Zamolila sam pauzu, koncentrisala sam se, pomislila na sve vas, na kuću, Beograd i bilo mi je teško. Slatko sam se isplakala pred kamerama
Sentimentalno putovanje u sedamdesete
godine kada je Neda na koridi u Valensiji navijala za bika i bila
tužna što njen partner u filmu Moris Rone, nosi umetak u kosi...
*****
- Kad sam prihvatila poziv za pisanje u
listu ZAM, našla sam se u nevolji. Pisanje sam odavno zapustila.
Krivac je telefon. Uz njegovu pomoć u etar su otišle neobične,
lepe priče, upućene nekom s one strane žice.
Da sam bar dnevnik
pisala.
Kad sam već bila odlučila da odustanem od pisanja, setila
sam se davno zaturenih pisama, koja sam slala mami sa snimanja.
Ta
pisma danas deluju kao pravi dnevnik u koji sam beležila svoje
strahove, radosti, nade...
Deo te atmosfere, koja se može osetiti
u pismima, pokušaću da iznesem pred čitaoce u nadi da će ih
zainteresovati.
Moj prvi odlazak iz zemlje i duže izbivanje iz kuće,
vezan je za francuski film "Malo mnogo strasno". Bila je to
1971. godina.
Pariz. Francuski producent me je prvo upisao na brzi
kurs francuskog jezika. Iznajmili su mi maleni stan u latinskom
kvartu i za mene je počeo novi život.
*****
14. april 1971. godine, Pariz
Prvo
jutro u mom novom stanu i mom novom životu. Sinoć sam bila
uznemirena. Dobila sam tremu, ali je danas već sve u redu. Osećam
se kao domaćin u stanu koji podseća na boemsko mesto. Pripada nekom
prijatelju režisera Roberta Enrika.
Sinoć me na areodromu dočekao
Rober i ja sam izdeklamovala ono što si me naučila da kažem na
francuskom.
Bilo mu je smešno, ali i drago. Izveo me na večeru i
odmah je počela moja dijeta. Da li ću to izdržati?
17. april
Počela sam sa školom i polako
napredujem. U grupi nas je petnaest i svi smo različitih
nacionalnosti. Gledala sam juče svoje probno snimanje. Kamerman je
bio u lošim pozicijama za mene, pa izgledam malo buci-buci.
Ali, bože
moj, zbog takvih se stvari i prave probna snimanja.
26. april
Pariz više ne deluje uznemirujuće.
Upoznala sam ljude s kojima se družim. Tu je jedan Poljak sa
suprugom. Režiser je, zove se Andžej Zulavski. Radi za Paramunt i
pokušava da započne karijeru u Francuskoj.
Brzo smo se zbližili,
verovatno zbog naših slovenskih duša. Kod njih sam upoznala mladog
reditelja Luja Mala.
9. april
Polako se bliži kraju moj studentski
boravak u Parizu. U Španiju putujemo posle Kanskog
festivala. Imam tremu pred predstavljanje javnosti što je običaj
uoči snimanja filma.
Setila sam se kako mi je Olivera Vučo u Berlinu
održala predavanje o oblačenju.
25. april
Vaša Neda je baš malerozna.
Komplikacije sa vizom, pa pogrešna avionska karta. Na carini me
pitaju da li nosim novac, a ja kažem da nemam novca. Pretresu me i
nađu bednih četri stotine franaka.
U zemlju da propadnem. Propuste me kao najvećeg
bednika.
U Madridu se prijavim za let u Valensiju, a avion odleteo
pre pola sata...
U Alikante sam stigla u dva sata ujutro. Kad sam se
javila na snimanje u Havei, svi su bili isprepadani, jer su znali da
sam krenula, a nisu imali pojma dokle sam stigla.
Odmah su me
poslali na "službeno sunčanje", ali sam dobila sunčanicu.
Večeras stiže glavna zvezda Moris Rone. Baš me interesuje kakve
li je fele.
16. maj
Snimanje sam počela juče. Igrala sam
tenis, jedrila i radila scenu pod tušem. Moris Rone je jednostavan,
simpatičan čovek, nimalo nalik na zvezdu kakvu sam ja očekivala.
Jedino ima paniku od godina, koje se već primećuju na njegovom licu.
Zato valjda nosi umetak u kosi i to
mi se ne sviđa. Videla sam ga jednom bez tupea i izgleda mnogo
bolje.
Sa sobom vodi sekretara koji ga dublira kad je potrebno. Što
se glume tiče, naši glumci šiju Ronea, ali ovde star sistem, bez
obzira na kvalitet, gura zvezdu iz filma u film.
Rone ima kompleks
intelektualca.
U Havei nas svi maze i paze. Podseća me malo na
snimanje filma "Podne" u Ritopeku. Od sutra počinju noćna
snimanja. Biće naporno, jer volim da spavam.
25. maj
Noćas sam mnogo plakala. Izgleda da je
na svakom snimanju oko sredine filma kriza. Veliki je novac u
pitanju i pooštren je odnos prema snimanju.
28. maj
Obradovalo me tvoje pismo. Lep je
osećaj kad u tuđini saznaš da si u svojoj zemlji na vrhuncu
popularnosti. Rastužila me vest o smrti Bojana Stupice.
l. jun
Snimala sam scenu na igranci. Treba da
plačem. U prvom dublu su mi duvali mentol u oči. Nisam bila
zadovoljna.
Zamolila sam pauzu, koncentrisala sam se, pomislila na
sve vas, na kuću, Beograd i bilo mi je teško.
Slatko sam se
isplakala pred kamerama. Čim se vratim kući počeću da pripremam
ispite za gimnaziju.
4. jun
Poslednji dan u Havei. Sutra putujemo
na Ibicu. Bila sam na izletu u Valensiji. Vodili su me na koridu. Sve
je to jako svirepo, svi ti ljudi koji se oduševljavaju, navijajući
za smrt.
Sve vreme sam navijala za bika...
Idem sad da spavam sa
svojom kucom, lutkom i našom muzikom. Moji spakovani koferi već
uveliko spavaju.
*****
P.S. - Poštovani čitaoci, ovde bih
završila zbog prostora. A, iskreno - malo sam se i rastužila.
Napisala: Neda Arnerić, obrada: Yugopapir (ZAM, maj 1991.)
