Olivera Vučo, posle Kana i Olimpije - drugi deo ispovesti za čitaoce Plavog vjesnika (1968)


Žao mi je što je uopšte došlo do sukoba koji to uopšte i nije bio. Bila sam uvređena ne zato što je Tereza snimila pesmu "Đelem, đelem", već zato što je pokušala da sinhronizuje moju pesmu za francusko tržište. Prikupljajući ciganske pesme, uložila sam veliki trud i želela sam, kao i svi pevači, ekskluzivnost


"Olimpija", ta meka internacionalnih zvijezda, bila je domaćin Olivere Vučo. Općenito je cijela prošla godina bila krunisana uspjesima jugoslavenske zvijezde. Poslije dva koprodukciona filma slijedio je put u Pariz.

- Od ovih dvaju filmova prvi je bio u produkciji De Laurentis "Paramount", gde sam igrala jednu od dve glavne uloge. Bila sam markiza De Horo. U drugom - "Gangsteri" - pevala sam.

Prošla godina će ostati upisana zlatnim slovima u mom životu.

Gostovanje u Cocatrixovoj "Olimpiji" bilo je trijumfalno.

Pevala sam ciganske pesme.

Dok pričamo, slušamo snimljenu vrpcu koncerta u "Olimpiji".

Ukupno 38 minuta pjevanja.

- Imali smo priliku da preko televizije gledamo vaš intervju u "Olimpiji", što ga je vodio naš kolega, dopisnik radija u Parizu.

Bili ste u društvu sa Gilbertom Becaudom.

Na pročelju zgrade "Olimpije" stajalo je vaše ime što ga je ispisao jedan francuski umjetnik.

- Gost večeri obično ima tu čast da mu se ime ispiše većim slovima. Samo, to i nije važno. Gostovanje u pariškoj "Olimpiji" se ne zaboravlja.

To se ne pruža svakome niti uvek.

Publika je bila božanstvena, svako veče druga, pa sam svako veče doživljavala kao premijeru i uvijek sam nanovo morala osvajati publiku.

U tome mi je mnogo pomogao Gilbert Becaud.




Ta se podrška ne zaboravlja. Becaud je divan umetnik, korektan kolega, izvrstan muzičar i besprekoran pevač.

Obećao je da će za mene napisati nekoliko kompozicija.


Becaud je bio u pravu!



Za vreme svakog predaha Becaud mi je prilazio, i pitao:

"Olivera, da li je sve u redu? Kako se osećate? Primjećujem da vas publika izvrsno prihvata. Istrajte u tome! To je veliki uspeh za jednog stranca o kome se dosad nije čulo".

Nije pogrešio. Bio je u pravu. Moje pevanje efektivno traje 38 minuta. Pevala sam ponekad i čitav čas. Publika je tražila da pojedine pesme pevam dva puta.

Rado sam se oduživala publici koja je znala da u pravom trenutku nagradi umetnika.

Kako su naši listovi u nekoliko navrata pisali o sukobu između Tereze Kesovije i Olivere Vučo, i mi smo htjeli da za naše čitaoce čujemo nešto novo o tome! Olivera nije željela govoriti. Međutim, suočena s napisima, Olivera kaže:

- Žao mi je što je uopšte došlo do sukoba koji to uopšte i nije bio. Bila sam uvređena ne zato što je Tereza snimila pesmu "Đelem, đelem", već zato što je pokušala da sinhronizuje moju pesmu za francusko tržište.

Prikupljajući ciganske pesme, uložila sam veliki trud i želela sam, kao i svi pevači, ekskluzivnost.

I šta se dogodilo? No dan premijere u "Olimpiji" produkcija "Markoni" izdala je Terezinu ploču sa kompozicijom "Đelem, đelem" na francuskom jeziku. Šta sam mogla do uradim nego da tu kompoziciju pevam na ciganskom!


Pjeva kao Francuskinja



- Budući da je niste čuli na francuskom, otpevaću vam je sada. Kada francuska publika nije mogla da je čuje, čujte vi "Đelem" na francuskom.

Zaista, Olivera je pjevala baršunasto i nježno, svojstveno baš njoj. Izgovor na francuskom jeziku bio je toliko korektan da smo stekli dojam kao da slušamo Francuskinju. Francuski jezik joj je postao blizak.

- Nemojte se čuditi. U Parizu sam i prije boravila. Više od godinu dana. Za to sam vreme dosta naučila.

Gostovanje u "Olmipiji" donijelo je Oliveri i nekoliko značajnih poznanstava.

Pored Becauda, Adamoa, Line Renaud... bio je nezaboravan susret sa čuvenom Caterinom Valente.




Nekoliko minuta pred početak koncerta Cocatrix je došao u moju garderobu. Saopštio mi je da se u publici nalazi čuvena zvezda Caterina Valente. Kada sam čula to ime, zanemela sam. Bila sam za trenutak bleda, hladna... Osećala sam da pored mene nema nikoga.

Nije bila u pitanju uobičajena trema pred koncert, jer je na premijeri "Olimpija" primila nekoliko internacionalnih vedeta. Međutim, ovo je bio specifičan događaj. Čudno sam se osećala.

Došao je trenutak izlaska na pozornicu. 

Violine su najavile moj izlazak.

U beloj haljini koračala sam polako onim delom piste koji je osvetljavao reflektor. Nekoliko uzdaha i trebalo je da počnem da pevam.

Izustila sam prvi ton.

Nekoliko trenutaka nakon toga zaboravila sam na Cocatrixovo upozorenje. Imala sam pred sobom veliki auditorij koji nisam videla. Kao da sam oslepela. Osećala sam samo sebe. Svoju samostalnost. Čula sam svoj glas. Iza mene su svirale moje kolege. I oni su, kao i ja, znali tko se te večeri nalazi u dvorani. Oni su svirali besprekomo.

Posle prve pesme prišao mi je Gilbert Becaud i čestitao.

"Još niste tako pevali", rekao je Becaud

Bila sam uznemirena, jer Caterina Valente ima sve ono što ja nemam. Izvanredan je poznavalac muzike, nenadmašan tehničar s dugogodišnjim iskustvom, to je Caterina Valente. Umjetnica koja se rodila na sceni.

Imati sve to na jednoj strani, sakupljeno u jednoj osobi i mene na drugoj, koja pevam godinu i po dana, ne poznavajući dobro note, ipak je velika razlika. I što je najinteresantnije, nas dve smo se srele u "Olimpiji". Što više da vam kažem?


Sastanak sa zvijezdom



Te večeri kada je u "Olimpiji" bila prisutna Caterina Valente, moj koncert je trajao nešto više od 40 minuta.

Međutim, taj produžetak nisam osetila.

Pesma me je nosila, ne samo zato što sam bila sigurna u sebe već i zato što mi se pružila čast da te večeri pevam pred velikom  umetnicom.

Kad sam otpevala poslednju kompoziciju, u dvorani sam začela pljesak što se razlikovao od onih prijašnjih. Tražili su da ponovim pesmu. Nisam znala šta da učinim. Posle nekoliko minuta Cocatrix je iza zavese došao i rekao mi je da učinim ono što publika želi.

Zadovoljna uspehom, došla sam u garderobu. Počela sam se spremati. Imala sam osećaj da na nogama nosim olovo. Bila sam sama u garderobi. Ali, ta je samoća ubrzo nestala.

I baš kada sam razmišljala o proteklom koncertu, začulo se kucanje na vratima. U garderobu je došla Caterina Valente. Bila sam iznenađena i počašćena. Osećala sam se kao golub koji čeka da mu se donese hrana. Ta hrana su bile reči velike umetnice. 

Nisam bila gladna, ali sam s nestrpljenjem očekivala reči kritike. Očekivala sam da proslavljena umetnica bar nešto kaže. Bez obzira šta, bilo to prijatno ili ne. Želela sam, iznad svega, iskrenost.

- Imate pravo srce za muziku! Odavno nisam čula nešto tako lepo. Samo, nemojte stati na ovome. Ne zaboravite, upornošću ćete postići željeni cilj! - rekla mi je Caterina Valente.


Prijateljstvo



Poverila sam joj da mi je stao dah kada sam pre koncerta saznala da je ona među publikom. Rekla sam joj da sam imala tremu. Ona se na moje riječi nasmejala. Rekla je da je i ona prve pesme počinjala sa tremom. U garderobi smo proveli oko pola sata u živom razgovoru.

Sprijateljile smo se. Posle koncerta otišli smo svi na večeru i razgovoru nije bilo kraja. Proslavljenoj umetnici sam rekla da sam gledala nekoliko njenih filmova, da imam dosta njenih ploča, da mi je oduvek bila uzor u pevanju i upornošću. Caterina Valente mi se poverila.

- Slobodnog vremena nemam. Pevam jer je to za mene odmor, rekla je Caterina. - Svaki slobodan trenutak iskoristite da nešto odsvirate i uz tu muziku otpevate. Videt ćete da ćete jednog dana i sami komponirati. Pisat ćete za sebe pesme. Zaželet ćete da publici otpevate svoje kompozicije.

- Kada sedim kod kuće - priča Olivera - a to je vrlo retko, uvek sednem za klavir. Odsviram nekoliko taktova i uvek se setim saveta što mi ga je uputila Caterina Valente. I stvarno, melodija dolazi sama od sebe. Međutim, ne poznajem dobro note, pa mi je teško da zabeležim ono što odsviram.

Zato pored pevanja polako učim note. Želja mi je da ostvarim savete koje mi je uputila moja prijateljica, poznata filmska umetnica, s kojom ću se uskoro ponovo sresti u Parizu.


Menadžer Maurani



Olivera je poslije gostovanja u "Olimpiji" i nekoliko snimljenih ploča dobila ponude poznatih svjetskih menadžera. Međutim, naša umjetnica je poklonila svoje povjerenje menedžeru Felixu Mauraniju, koji osim Becauda i Adamoa zastupa još oko sto internacionalnih zvijezda.

- S mojim menadžerom očekuje me uskoro prvi posao. Ovih ću dana za "Philips" snimiti veliku long-play ploču sa ciganskim melodijama. Nekoliko pesama će biti i od Mokranjca

Želja mi je da ciganskim melodijama približim i staru srpsku klasiku koju kod nas neguju samo horovi. Uverena sam da će te pesme imati svoju publiku. 

Zabavne kompozicije neću pevati, jer njih gotovo sve moje kolege pevaju.

Počela sam sa ciganskim melosom i njemu ostajem verna.

Uverena sam da ću uspeti!

Pored gostovanja u inostranstvu i snimanja za "Philips" želela bih da snimim jedan domaći film sa savremenom temom. Na žalost, filmski reditelji su me zaboravili.

Pozdravljajući se, Olivera je uzviknula:

- Čekajte, poći ću s vama! Hoću da se prošetam!

Obukla je crne lakovane cipele i ogrnula se velikom pelerinom. Stavila je i velike tamne naočale. S petog kata spustili smo se liftom koji je dva puta stao, jer je bilo nestalo struje. Ipak, poslije nekoliko minuta stigli smo u prizemlje zgrade.

Izašli smo na ulicu.

Nakon nekoliko koraka - okružili su nas radoznali prolaznici. Tražili su Oliverinu sliku.

- Oprostite, nisam želela da vam pravim neugodnosti. Ukoliko vam smeta, ja ću sama nastaviti šetnju. Nemam običaj da dajem slike. Na mnogobrojna pisma koja dobijam svaki dan odgovaram, ali koverta odlazi bez željene fotografije.

Publiku volim, svu bez razlike. Domaćoj publici mnogo dugujem. Zato ću se njoj odužiti već ovog leta. Obići ću nekoliko gradova. Priredit ću samostalne koncerte. Prvo ću u dvorani Doma sindikata prirediti veće ciganskih pesama.

To ću isto učiniti u Zagrebu, Titogradu, Ljubljani, Skoplju... 

Neću zaboraviti Nikšić, gdje sam pre godinu i po dana pred pet hiljada posetilaca, na nogometnom stadionu, postigla veliki uspeh. Od radoznalih posmatrača čuvalo me je dvadeset milicionara.

Napišite da ću ove godine pevati svagdje gdje me budu pozvali. To ću ostvariti samo ako me u planovima ne bude omelo neko snimanje. Ali, nastojat ću da održim obećanje!

(Plavi vjesnik, februar 1968.)

Kraj 2. dela - 1. deo je OVDE


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)