Košutnjak 1973, rock koncert za Dan mladosti / Posle štafete druga Tita: Hej, lafe, ostavi malo šita!



Nećemo preuveličati ako kažemo da je narkomana bilo na stotine. Sladunjavi opojni miris hašiša osećao se u lepoj prolećnoj noći. Kud god smo krenuli među posetioce, mogli smo da vidimo da cigarete nisu jedine koje se puše. Nije trebalo da proveravamo. O tome se čak i otvoreno pričalo

Posle završene priredbe Dana mladosti na stadionu JNA i predaje štafete drugu Titu, slavlje je nastavljeno u Košutnjaku gde je održan "Festival mladosti" koji je trebalo da traje noć i dan bez prestanka. Muzički maraton u beogradskom Košutnjaku protekao u buci, uz hašiš i tuče...


*****



Ideja je bila dobra. Ali, samo veliki optimisti mogli su da veruju da će biti sve onako kako je zamišljeno. Na poziv organizatora, Saveza omladine Desete mesne zajednice opštine Savski venac u Beogradu, odazvali su se gotovo svi, iz cele Jugoslavije.

Nekoliko časova pred početak ovog maratonskog festivala pop-muzike nepregledna kolona mladih kretala se ka padinama Košutnjaka. Po nekim grubim procenama, pred početak priredbe kod Hajdučke česme bilo je okupljeno oko dvadeset hiljada mladih ljubitelja "elektro-muzike".

Program je bio dobro zamišljen. Pored raznih pop-ansambala u program su uvršćeni i muzičari s klasičnim gitarama koji ne prave buku i koji sviraju i pevaju kvalitetniju muziku.

Međutim, posetioci kao da nisu imali razumevanja za njih. Čini nam se da su mladi Beograđani još jednom dokazali da je za njih najvažnije da muzika bude što glasnija, da joj je svejedno ko se nalazi na pozornici i da joj je sasvim stran kvalitet muzike. Dokazali su da je ukus ispod svakog očekivanja i da se prednost daje najglasnijima.

Jer, kako drugačije objasniti činjenicu da su već na samom početku izviždani Srđan Marjanović, Vlada i Bajka, Srđan i Buca, "Lutajuća srca", itd.

Gotovo frenetičan aplauz i podršku publike dobili su ljubljanski ansambl "Jutro" (čije glasove nismo ni mogli da čujemo od zaglušujuće buke), "Grupa 220" (koji su cepali do daske), "Krik" iz Zagreba (koji su se trudili da što vernije dočaraju svoje ime) i da više na nabrajamo po buci nezaboravne grupe.

Prijatno nas je iznenadila jedino grupa "Pop mašina" koja će verovatno uskoro izbiti u vrh domaće pop-scene. Ti momci zaista znaju da cene kvalitetnu muziku i dali su sve od sebe da bi nam pružili pola časa pravog zadovoljstva.

Nije nam želja da neke kudimo a neke hvalimo. Svako je nastupio onako kako je smatrao da je najbolje. Pružena je prilika svima da pokažu šta znaju i umeju. Kritičari dnevnih listova su to već uradili.

Naša je želja samo da ukažemo na neke propuste koje su učinili organizatori ovog "Festivala mladosti".

Bili smo u Košutnjaku čitavu noć i više od polovine sledećeg dana. I za sve to vreme nismo videli ni jednog jedinog milicionara.

Zašto.

A bili su i te kako potrebni.

Nismo brojali, ali tvrdimo da je na padinama Košutnjaka za vreme ovog non-stop festivala izbilo najmanje tridesetak tuča od kojih su neke bile i veoma ozbiljne, na akterima su ostavile dobre posledice.

Bili smo svedoci kad je grupa od četvorice mladića šetala među mirnim posmatračima i glasno se dogovarala između sebe "koga će da biju".

- Idi udari onog što leži, a mi ćemo da dođemo - savetovali su jedni druge.

I tako je i bilo. Tuče su izbijale bez ikakvih povoda i verujemo da je to najveći razlog što su mladići i devojke, posmatrači, ubrzo počeli da odlaze kućama. Jer, niko nije došao da bi dobio batine.


U toj gomili lenština i lezilebovića...



Druga pojava koja nam je takođe zasmetala, a verujemo i mnogima koji su bili u Košutnjaku, to je veliki broj džeparoša. Oni odvažniji, hrabriji (jer su bili u grupama) silom su tražili novac od nejakih, usamljenih, zaljubljenih ljubitelja muzike.

I dobijali su ga jer su pretili batinama.

A milicionara nije bilo nigde.

Čudi nas da niko o tome nije vodio računa. A znalo se da će se na padinama Košutnjaka okupiti nekoliko desetina hiljada mladih. Znalo se da će takvu priliku iskoristiti i oni kojima muzika nije pri srcu.

Nećemo preuveličati ako kažemo da je narkomana bilo na stotine. Sladunjavi opojni miris hašiša osećao se u lepoj prolećnoj noći. Kud god smo krenuli među posetioce, mogli smo da vidimo da cigarete nisu jedine koje se puše. Nije trebalo da proveravamo. O tome se čak i otvoreno pričalo.

- Hej lafe, ostavi malo šita - čulo se na sve strane.

Tu i tamo, čak se nisu ni krili, uzimao se i LSD. Zajedno s kockama šećera.

Izgledalo je kao da je tim devojkama i mladićima sve dozvoljeno u toj noći, za njihov praznik.

Izgledalo je kao da su svi digli ruke od njih, kao da su ih prepustili sudbini.

Žalosno je bilo gledati tu masu mladog sveta koji je delovao kao da je ostao bez ideala, bez planova, bez želja.

Kao da im je najvažnije bilo da se nađu u toj gomili lenština i lezilebovića, da se igraju malo pomodarstva, malo ostrva Vajt, malo Vudstoka, da malo budu hipici, malo da im je svejedno za sudbinu sveta. Na sve strane se glumilo, htelo da se dokaže kako su svi u jednom trenutku postali "Englezi".

Organizatora nismo imali čast da vidimo. Čak ni onda, kad je neplanirano, oko podne 26. maja, izbio spor između izvođača i tehničara koji su ozvučavali priredbu.

Spor se mogao i očekivati. Jer do sada ni jedna pop-priredba u glavnom gradu nije prošla bez malog skandala.

Setite se koncerta "Mango Džeri", grupe "Tajm", itd.

Sve u svemu, festival je uspeo za one koji o muzici ne znaju ništa, ali zato znaju da sebe potraže u prvom planu.

Mišljenja smo da ovakvi festivali nisu potrebni nama i da bi bila prava šteta ako bismo i idućeg Dana mladosti ovu grupu čupavih, bradatih, prljavih i nekulturnih ljubitelja muzike opet videli na padinama Košutnjaka. Bila bi šteta čak za utrošenu struju.

Napisao: M. Radulović, obrada: Yugopapir (Čik, maj 1973.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate