Kan 1977: Kako je "Kičma" Vlatka Gilića uz pomoć Dan Tane uvrštena u zvanični program festivala




Pokušaj da se filmskom umetnošću progovori malo više o nevoljama koje postoje ili se očekuju u ovom suludom, komercijalizovanom, i zagušenom svetu nije reditelju Vlatku Giliću, autoru "Kičme", doneo neka naročita priznanja kod nas

Posle desetogodišnje pauze jugoslovenski film ponovo na glavnom programu Kanskog festivala... Pored "Izbavitelja" Krste Papića, našeg zvaničnog predstavnika, na insistiranje festivalske uprave u Kan putuje i "Kičma" Vlatka Gilića koja je pre dve godine sa iste ove priredbe najurena - zbog nezadovoljavajućeg nivoa!


*****



Navršila se tačno jedna decenija od vremena kad je Bekim Fehmiu u Kanu igrao tango sa Širli Mek Lejn, Olivera Vučo šetala toalete po Kroazeti, a mlada Gordana Jovanović izigravala "čudo od devojke".

Bilo je to na Kanskom festivalu 1967. godine, kada je filmu "Skupljači perja" pripao Gran pri festivala i Nagrada međunarodnog žirija kritike. 

Sledećih deset godina na ovaj festival smo umesto filmova slali brojne novinarske, televizijske, filmske i druge pretežno turističke ekipe.

Ljudi koji su pamtili uspešna ostvarenja naše kinematografije još su se nekoliko godina posle "Skupljača perja" interesovali šta je sa nama a onda su i oni digli ruke. To je potrajalo sve do ove godine, kada, kao nikad do sada, u Kan ulazimo na - velika vrata?

Ali, krenimo redom.

Malo novinarskog prostora zauzela je, pre nekoliko dana, Tanjugova informacija o odluci Žirija međurepubličkog koordinacionog odbora za izbor filmova za međunarodne festivale, iz koje se moglo razabrati da je žiri odlučio da za Festival u Kanu kandiduje film "Izbavitelj" zagrebačkog reditelja Krste Papića. 

U ovoj informaciji kaže se dalje i sledeće:

"S obzirom da je iz direkcije Festivala u Kanu došao poziv i za film 'Kičma' Vlatka Gilića, žiri je uvažio i ovaj zahtev, uz napomenu da je u pitanju nešto izmenjena verzija filma 'Kičma', za razliku od one ranije koja je pre dve godine bila prijavljena i odbijena od kanskih selektora."


Amerikanac sa Zelenog venca



Svako ko prati zbivanja u domaćoj sedmoj umetnosti iza ove šture ali jasne informacije može da nasluti i malo opširniju priču.

Ona se, naravno, ne tiče filma "Izbavitelj" Krste Papića (jer je film uredno i na vreme prijavljen pomenutom žiriju i dobio njegovu vizu za Kan), već je u pitanju zanimljiv "razvojni put" filma "Kičma".


Pokušaj da se filmskom umetnošću progovori malo više o nevoljama koje postoje ili se očekuju u ovom suludom, komercijalizovanom, i zagušenom svetu nije reditelju Vlatku Giliću, autoru "Kičme", doneo neka naročita priznanja kod nas. 

Od mišljenja da se od jednog od najuspešnijih domaćih dokumentarista (a to je Gilić neosporno i danas) očekivalo nešto drugo i nešto više, do svojevremene odluke Pulskog žirija 1974. godine da "Kičmu" izbaci iz zvanične selekcije - bilo je o ovom filmu izrečeno još mnoštvo različitih komentara. 

Film (ako se izuzme kratko letnje prikazivanje u beogradskom Domu omladine) nije stavljen na uvid široj publici i na njega bi, po svemu sudeći, pala paučina zaborava.

Ali, tako nije mislio izvesni Danilo Tanasković, bivši kafedžija, u velikom svetu poznat kao Dan Tana, čovek koji se zajedno sa beogradskom "Avalom" potpisuje kao producent filma.

Ovaj "Amerikanac sa Zelenog venca" dugogodišnji stanovnik Holivuda, očigledno nije čovek koji lako odustaje od posla u koji je uložio poveću hrpu dolara.

Jer, kako inače objasniti činjenicu da je "Kičma" dospela na vrh top-liste interesovanja kanskih selektora samo dve godine posle čuvene rečenice Morisa Besija, direktora Kanskog festivala, koji je odbijajući da na festivalu prikaže "Kičmu", "Strah", "Derviš i smrt" i "Ružu od betona" (proleće 1975. godine) našim filmskim radnicima poslao zvaničnu poruku:

"Žalimo, s obzirom na visok nivo zahteva Kanskog festivala nismo u mogućnosti da bilo koji od vaših filmova uvrstimo u naš program!"

Šta se u međuvremenu moglo dogoditi? Otkud ovoliki preokret?

- U decembru minule godine, ljudi iz Kanskog festivala imali su prilike da vide "Kičmu" onakvu kako ona sada izgleda - rekao nam je Sveta Jovanović, direktor "Avala-filma". - Znate, koproducent Danilo Tanasković prikazivao je mnogo puta film u Americi, i drugde. 

Kandidovan je i za "Zlatni glubos".

Video ga je i čuveni kompozitor Volter Šarf pa je, oduševljen njime, o svom trošku napisao i snimio muziku koja u prvoj verziji filma nije postojala.

"Kičma" je, zatim, malo skraćena i takva se, eto, dopala ljudima iz Kana.

Oni su onda poslali poziv našem Žiriju da se film uvrsti kao naš predstavnik u Kanu.


Naglo zagađenje



Za "Kičmu" su se, po svemu sudeći, zauzeli i mnogi naši zemljaci, poznati u svetu filma. Tako je, na primer, Karl Malden izjavio da:

"u ovom filmu ima nekih brehtovskih kvaliteta, nešto što nas podseća na druge dane i druga vremena" 

... a bivši kafedžija Tanasković, vidno uzbuđen (?) vestima iz Kana, smatra da su "Kičmu" uzeli zato što je to veoma ozbiljan film, koji doduše nije za široku publiku, ali može ozbiljnog gledaoca da navede na razmišljanje o velikoj mori savremenog sveta - o zagađenju čovekove sredine.

Možda tako misle i oni koji odlučuju o tome koji će se film naći na programu Kanskog festivala pa se, u roku od dve godine dogodilo da temeljno promene mišljenje o filmovima koji se bave tom tematikom.

Možda svet 1975. godine još nije bio uplašen zagađenošću vazduha i čovekove sredine!?

Svet skloniji pakosnom zaključivanju mogao bi u vezi s "Kičmom" pomisliti da, eto, nema ništa od našeg plasmana u inostranstvu bez pomoći "naših u belom svetu" jer su oni, očito sposobni da i posle pretrpljenog poraza stvar udese tako da na ista vrata zakucaju ponovo i da im se ona - širom otvore! 

No svaka pomisao te vrste bila bi očigledan primer pravljenja računa bez krčmara: jer, mogao je mister Dan Tana da lupa koliko hoće, u slučaju da oni u Kanu nisu imali nameru da ga čuju - vrata se ne bi ni otvorila.

Tu negde treba tražiti i odgovor na pitanje kako je moguće da uvaženi selektori Kanskog festivala prave presedan i lično, putem urgen-telegrama, pozivaju jedan naš film, isti koji su, uz po nas nimalo prijatno objašnjenje, svojevremeno odbili.

Odluka našeg Žirija za izbor filmova za Kanski festival po kome naš zvanični predstavnik ostaje "Izbavitelj" Krste Papića a uvažava se i zahtev direkcije Kanskog festivala za film "Kičma", ima veoma jasno značenje.

Mi, naime, nemamo nikakvog razloga da jedan isti film (izmene su male i zanemarljive) ne šaljemo dva puta na istu smotru.

Međutim, stvar ni tada ne bi morala da bude izgubljena: kako u Kanu za dve godine potpuno promene mišljenje o istoj stvari, možda bi nam već negde 1979. festivalski selektori mogli poslati depešu da su prosto nesrećni bez - "Izbavitelja" ...

Napisala: Nevenka Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, april 1977.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate